Za ulcerozni kolitis su uobičajene promene u režimu pražnjena creva pa su tako gotovo u svim slučajevima stolice sluzave ili krvave, ali neke obolele osobe imaju i problem sa pražnjenjem zbog previše čvrstih stolica
Neki simptomi ulceroznog kolitisa su uobičajeni, ali se, na primer, dijareja ne javlja kod svih pacijenata Foto: Shutterstock
Ulcerozni kolitis i Kronova bolest spadaju u grupu inflamatornih (zapaljenskih) bolesti gastrointestinalnog sistema, odnosno creva. Broj obolelih je na nivou celog sveta u porastu, a procenjuje se da od zapaljenskih bolesti creva u Srbiji boluje od 10-12.000 ljudi. Obe bolesti značajno menjaju kvalitet života a ponekad je put do konačne dijagnoze dug, što usporava i postupak adekvatne terapije i lečenja.
U odnosu na Kronovu bolest, ulcerozni kolitis je češće oboljenje iako obe bolesti pogađaju osobe u punoj životnoj snazi, od 20. do 30.godine života. Što se tiče razloga nastanka, genetika igra važnu ulogu, mada tačan razlog i mehanizam nastanka nisu u potpunosti objašnjeni.
Naučnici su ipak zaključili da promene u crevnoj mikroflori tj. mikrobiomu creva izazivaju promene u funkcionisanju našeg imunskog sistema koje dovode do upalnog procesa. Genetska istraživanja su pokazala da je veza između crevne mikrobiote osobe i mikroorganizama nesporna, i u smislu zaštite crevne flore i inflamacije kao posledice, ali i uzorka manifestovanja bolesti. I Kronova bolest i ulcerozni kolitis su progresivne bolesti, sa čestim remisijama ali i pogoršanjima. Iako među njima postoje i značajne razlike, dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom, laboratorijskim analizama, endoskopskim, radiografskim i patohistološkim testovima.
Ulcerozni kolitis kod nekih ljudi može da počne potpuno blagim simptomima koji se često zanemare. Mogu da traju traju nedeljama i mesecima nego što osoba primeti da je nešto ozbiljno u pitanju uz periodične epizode dijareje i krvarenja, nevidljivih golim okom ili vidljivih, koja se pripisuju hemoroidima. Ponekad se ulcerozni kolitis manifestuje crevnom infekcijom bakterijama Salmonella ili Campilobacter. Ponekad se ulcerozni kolitis otkrije i slučajno prilikom kolonoskopije. Najčešći izraženi simptomi su:
Kod dece se javlja malo drugačija slika koja uz povremene dijareje i bol u stomaku može da prouzrokuje zaostajanje u rastu i razvoju, zakasnelim puberteta ili anemijom.
Za ulcerozni kolitis su simptomatične promene u stolici, pa su tako gotovo u svim slučajevima sluzave ili krvave. Dijareja međutim ne mora da bude uvek prisutna. U zavisnosti od toga koji deo creva je zahvaćen upalom, neke osobe sa ulceroznim kolitisom imaju previše čvrste stolice (konstipaciju).
Kada je dijareja simptom bolesti, ona je uvezana sa osećajem nepotpunog pražnjenja i učestalim odlascima u toalet, posebno odmah nakon obroka. U slučaju jake upale rektuma javljaju se noćne dijareje.
Bol u trbuhu takođe ne osećaju svi pacijenti a kada se javlja, onda je to donja polovina stomaka trbuha i u levoj ilijačnoj regiji. Grčevi se pojačavaju u odmakloj fazi bolesti. Od retkih simptoma, pojedine osobe mogu da imaju tahikardiju i generalno osetljivija ili nervoznija creva.
Oboleli su često izrazito anemični, osećaju slabost, gube na telesnoj masi, tečnost iz tela i elektrolite, pa su često dehidrirani. Još neki simptomi poklapaju se sa uobičajenim znacima anemije i to su:
Česte stolice rezultiraju gubitkom proteina iz tela, smanjuje se sinteza albumina i osobe sa ulceroznim kolitisom tako su često u stanju poznatom kao hipoalbuminemija. Manifestuje se prvenstveno edemima. Ovi pacijenti su neuhranjeni, a hipoalbuminemija utiče na to da upala ne prolazi. Često se u usnoj duplji pojavljuju afte i razvija oralna kandidijaza. Moguće je da se javi i perianalna bolest.
Obe zapaljenske bolesti creva takođe mogu da daju i simptome koji nisu usko vezani za crevni trakt već i druge sisteme u našem telu: