Pacijenti se ortopedu najčešće javljaju kada je koksartroza već u odmaklom stadijumu jer često ne mogu da procene odakle zapravo dolazi bol, pa se i na pregled jave kasno
Degenerativne promene kuka uvek su vidljive na rtg snimku Foto: Shutterstock
Bol u kukovima je u najvećem broju slučajeva rezultat hronične degenerativne i progresivne bolesti kostiju kukova – koksartroze. Poznata je još i kao osteoartroza kuka.
Učestalost pojave koksartroze kuka je najveća kod starijih osoba jer se zglobna hrskavica normalno oštećuje i troši starenjem. Pored starosti i genetske predispozicije, tu su i još neki faktori rizika:
Sam kuk je sklop izložen velikim i različitim opterećenjima. Kada dođe do degenerativnih promena opisanih kao koksartroza, proces zahvata sve delove kuka, odnosno komponente ovog zgloba. Struktura zgloba je takva da se sastoji od hrskavičavog koštanog dela ali i ligamenata, tetiva, mekotkivnih struktura i drugih. Kada se javi koksartroza, ona zahvata sve njegove delove, bez izuzetka.
Ukoliko su postojali još neki faktori kao dodatni rizik poput stečenih bolesti (artritis, povrede…) sama hrskavica zgloba kuka nastradaće i trošiće se brže i više.
Simptomi koksartroze se bez sumnje vezuju za bol, ali tu može biti dosta nedoumica, pa i lutanja do postavljanja dijagnoze. Naime, bolovi se javljaju postepeno i pojačavaju protokom vremena, kako se hrskavica oštećuje i troši.
Bol u preponi se nesumnjivo identifikuje sa ovim oboljenjem kuka, ali neretko sami pacijenti prave grešku u proceni. Ponekad je bol u preponi zaista i znak koksartroze, posebno ako postoji i smanjenje obima pokreta u kuku. Međutim, kada je u pitanju bol koji dolazi iz slabinskog ili glutealnog dela koji se spušta ili širi niz nogu, razlog su najčešće problemi sa kičmenim stubom.
Bol je u početku povremen, ali se intenzitet pojačava i postaje češći u svim fazama funkcionisanja (kretanje, sedenje, ležanje).
Ostali simptomi koje osećamo kako bolest progredira su ograničenje pokreta iz samog kuka, nemogućnost penjanja uz stepenice, kočenje i otežano ili nemoguće kretanja, atrofija okolnih mišića, skraćenje noge i do više centimetara.
Medicina razlikuje primarnu (idiopatsku) i sekundarnu koksartrozu, a bol sam po sebi ne razlikuje se u odnosu na vrstu, tj.tip bolesti.
Za primarnu ne postoji konkretan uzrok, a razlog sekundarne koksartroze je mehaničko oštećenje zgloba. To mogu da budu prelomi, upalna stanja zgloba, razvojni poremećaji kuka, kao i neki tumori.
Kada se na osnovu opisanih simptoma obavi fizički pregled i uradi anamneza, sledi radiografija karlice sa kukovima. Na osnovu još nekih laboratorijskih testova krvi, postavlja se dijagnoza i utvrđuje stepen oštećenja.
Međutim, statistike kažu da se obolele osobe uglavnom javljaju ortopedu u odmaklim fazama bolesti, kada je jedino rešenje hirurgija. Najčešće su to već gradus 2 ili 3 bolesti, a tada je obavljenje i nekih običnih aktivnosti otežano.