Fibromuskularna displazija – bolest arterija tipična za žene srednje životne dobi

Fibromuskularna displazija je neuobičajeno medicinsko stanje koje podrazumeva abnormalni rast ćelija u zidovima arterija. Obično se razvija kod žena, ali može da se javi kod oba pola, u bilo kom uzrastu. Simptomi fibromuskularne displazije variraju u zavisnosti od zahvaćenih arterija (najčešće su migrene i problemi sa krvnim pritiskom), dok teški slučajevi mogu da dovedu do aneurizme i moždanog udara.

Šta je fibromuskularna displazija?

Fibromuskularna displazija je abnormalni rast ćelija u zidovima arterija, krvnih sudova koji dopremaju krv iz srca u tkiva u ostatku tela. Ovo stanje može da učini da se krvni sudovi suze, izboče ili da se pojavi „perlasti“ izgled. Fibromuskularna displazija može da utiče na:

• Karotidne arterije, koje su u vratu i povezuju srce i mozak
• Bubrežne arterije, koje prenose krv od srca do bubrega
• Koronarne arterije, koje dovode krv u srce
• Mezenterične arterije, koje putuju do creva
• Druge arterije, kao što su one koje idu do nogu, ruku ili drugih delova tela.

Ko može da dobije fibromuskularnu displaziju?

Stručnjaci ističu da svako može da razvije fibromuskularnu displaziju, ali ovo stanje mnogo je  češće kod žena, i to više od 90 odsto slučajeva, posebno kod onih u životnoj dobi od 40 do 70 godina. I neka druga stanja mogu da imitiraju fibromuskularnu displaziju:

• Ehlers-Danlosov sindrom
• Loeys–Dietzov sindrom
• Neurofibromatoza tip 1.
• Vilijamsov sindrom
• Vaskulitis velikih krvnih sudova
• Ateroskleroza
• Sistemska arterijska medioliza.

Koje vrste fibromuskularne displazije postoje i šta je izaziva?

Razlikuju se dve vrste fibromuskularne displazije i to na osnovu izgleda arterija tokom dijagnostičkih testova:

• Multifokalna fibromuskularna displazija je češći tip ovog stanja. Arterije izgledaju kao niz perli, sa ponavljajućim ispupčenjem, a zatim se javljaju sužavanja
• Fokalna fibromuskularna displazija je mnogo ređa, a podrazumeva sužene arterije ili lezije (abnormalnog tkiva) na zidovima arterija.

Naučnici ne znaju šta uzrokuje fibromuskularnu displaziju, ali je poznato da se neki slučajevi  dovode u vezu sa:

• Genetikom, budući da su neki slučajevi nasledni
• Hormonima
• Povredom zida arterije kao ponovljeno istezanje
• Pušenjem, koje može da pogorša fibromuskularnu displaziju.

Po kojim simptomimaseprepoznaje fibromuskularna displazija?

Znaci fibromuskularne displazije zavise od zahvaćenih arterija. Neke osobe, kod je u pitanju blagi oblik displazije, možda uopšte nemaju simptome, dok druge imaju simptome uzrokovane ograničenim protokom krvi, kao što su:

• Jak zvuk, abnormalna buka, koja se javlja u vratu ili stomaku kada lekar sluša protok krvi pomoću stetoskopa
• Vrtoglavica
• Visok krvni pritisak ili nekontrolisani krvni pritisak
• Glavobolje/migrene
• Bol u vratu
• Zujanje u ušima.

Fibromuskularna displazija može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme, kao što su:

• Aneurizma, kada se arterija izboči/iskoči i oslabi (kao što je aneurizma mozga ili aneurizma abdominalne arterije)
• Disekcija arterije, kada se unutrašnji zid arterije pokida (na primer, karotidna ili spontana disekcija koronarne arterije)
• Moždani udar
• Prolazni ishemijski napad, koji se takođe naziva TIA ili mini moždani udar.

Kako se leči fibromuskularna displazija?

Lečenje FMD varira u zavisnosti od zahvaćenih arterija, težine i simptoma. Opcije mogu lečenja  mogu da budu:

• Lekovi protiv trombocita ili antikoagulansi za razređivanje krvi, što može sprečiti nastanak ugrušaka i moždanog udara
• Lekovi za visok krvni pritisak, kao što su ACE inhibitori i blokatori angiotenzinskih receptora
• Tretmani za glavobolju i bol, kao što su injekcije botulinum toksina ili aspirin
• Angioplastika, koja koristi mali balon ubačen kroz kateter da otvori arteriju
• Operacija za revitalizaciju aneurizme ili stvaranje novih puteva za krv.