Fibromuskularna displazija – bolest arterija tipična za žene srednje životne dobi
Priredio/la: I. V.
Fibromuskularnu displaziju može da dobije bilo ko, u bilo kom uzrastu, ali je najčešća kod žena u životnoj dobi između 40. i 70. godine i pretnja je za pojavu aneurizme i moždanog udara
Fibromuskularna displazija je neuobičajeno medicinsko stanje koje podrazumeva abnormalni rast ćelija u zidovima arterija. Obično se razvija kod žena, ali može da se javi kod oba pola, u bilo kom uzrastu. Simptomi fibromuskularne displazije variraju u zavisnosti od zahvaćenih arterija (najčešće su migrene i problemi sa krvnim pritiskom), dok teški slučajevi mogu da dovedu do aneurizme i moždanog udara.
Šta je fibromuskularna displazija?
Fibromuskularna displazija je abnormalni rast ćelija u zidovima arterija, krvnih sudova koji dopremaju krv iz srca u tkiva u ostatku tela. Ovo stanje može da učini da se krvni sudovi suze, izboče ili da se pojavi „perlasti“ izgled. Fibromuskularna displazija može da utiče na:
Karotidne arterije, koje su u vratu i povezuju srce i mozak
Bubrežne arterije, koje prenose krv od srca do bubrega
Koronarne arterije, koje dovode krv u srce
Mezenterične arterije, koje putuju do creva
Druge arterije, kao što su one koje idu do nogu, ruku ili drugih delova tela.
Ko može da dobije fibromuskularnu displaziju?
Stručnjaci ističu da svako može da razvije fibromuskularnu displaziju, ali ovo stanje mnogo je češće kod žena, i to više od 90 odsto slučajeva, posebno kod onih u životnoj dobi od 40 do 70 godina. I neka druga stanja mogu da imitiraju fibromuskularnu displaziju:
Koje vrste fibromuskularne displazije postoje i šta je izaziva?
Razlikuju se dve vrste fibromuskularne displazije i to na osnovu izgleda arterija tokom dijagnostičkih testova:
Multifokalna fibromuskularna displazija je češći tip ovog stanja. Arterije izgledaju kao niz perli, sa ponavljajućim ispupčenjem, a zatim se javljaju sužavanja
Fokalna fibromuskularna displazija je mnogo ređa, a podrazumeva sužene arterije ili lezije (abnormalnog tkiva) na zidovima arterija.
Naučnici ne znaju šta uzrokuje fibromuskularnu displaziju, ali je poznato da se neki slučajevi dovode u vezu sa:
Genetikom, budući da su neki slučajevi nasledni
Hormonima
Povredom zida arterije kao ponovljeno istezanje
Pušenjem, koje može da pogorša fibromuskularnu displaziju.
Po kojim simptomimaseprepoznaje fibromuskularna displazija?
Znaci fibromuskularne displazije zavise od zahvaćenih arterija. Neke osobe, kod je u pitanju blagi oblik displazije, možda uopšte nemaju simptome, dok druge imaju simptome uzrokovane ograničenim protokom krvi, kao što su:
Jak zvuk, abnormalna buka, koja se javlja u vratu ili stomaku kada lekar sluša protok krvi pomoću stetoskopa
Vrtoglavica
Visok krvni pritisak ili nekontrolisani krvni pritisak
Glavobolje/migrene
Bol u vratu
Zujanje u ušima.
Fibromuskularna displazija može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme, kao što su:
Aneurizma, kada se arterija izboči/iskoči i oslabi (kao što je aneurizma mozga ili aneurizma abdominalne arterije)
Disekcija arterije, kada se unutrašnji zid arterije pokida (na primer, karotidna ili spontana disekcija koronarne arterije)