Neki lekovi mogu uticati na vožnju toliko značajno da su ekvivalentni konzumiranju alkohola
Pojedini lekovi mogu u različitoj meri da utiču na našu sposobnost upravljanja motornim vozilima. Pospanost, umor, vrtoglavica, umanjena percepcija samo su neki od problema s kojima se mogu suočiti vozači koji upotrebljavaju lekove. U najtežim slučajevima usled delovanja medikamenata moguće je da dođe i do saobraćajnih udesa. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, povrede u saobraćajnim nesrećama će biti peti vodeći uzrok smrti do 2030. godine.
Vožnja motornog vozila je složen zadatak, zbog čega vozači moraju biti u stanju da vidite, razmišljaju i pravilno reaguju. Neki lekovi, bilo da su oni koji se u apoteci izdaju na recept ili bez recepta, mogu da deluju na ove veštine.
– Prvu grupu čine lekovi koji mogu da utiču na sposobnost upravljanja motornim vozilima i mašinama, a obeležavaju se praznim crvenim trouglom (∆) na spoljašnjem pakovanju leka. Druga grupa su medikamenti koji snažno utiču na sposobnost upravljanja motornim vozilima i mašinama, i pod čijim dejstvom apsolutno ne bi trebalo voziti, a označavaju se punim crvenim trouglom (▲) na spoljašnjem pakovanju leka. Treća i najopasnija grupa su lekovi koji se ubrajaju u opojne droge, a obeležavaju se znakom paragrafa (§) na spoljašnjem pakovanju leka – objašnjava mr ph spec Jasna Anđelković, farmaceut Farmaceutske komore Srbije.
Uobičajeni neželjeni efekti ovih lekova koji mogu uticati na vožnju su osećaj pospanosti ili umora, mogući su i vrtoglavica, nesvestica, mučnina, zamagljen ili dvostruki vid, jeza, nestabilnost, zbunjenost. Umanjena je sposobnost da se pravilno koncentrišemo i procenimo udaljenost ili brzinu drugog vozila. Posle upotrebe nekih lekova kod nekih pacijenata uočava se i slabost mišića ili slabija koordinacija, anksioznost.
– Zbog činjenice da neki lekovi mogu uticati na vožnju toliko značajno da su ekvivalentni konzumiranju alkohola više od zakonske granice, farmaceuti u apotekama svakodnevno savetuju građane i doprinose boljoj informisanosti o delovanju lekova na vožnju – navodi Jasna Anđelković.
Lekovi protiv nesanice, anksioznosti, epilepsije, antidepresivi (koriste se kod depresije i za bolova u nervima, migrene, problema sa bešikom), antipsihotici (za stanja kao što su šizofrenija i bipolarni poremećaj), neki antihistaminici (kod alergije, prehlade i gripa) neki su od lekova koji mogu da ugroze vožnju. Na isti način deluju i opioidi (za ublažavanje bolova), neki preparati protiv prehlade i gripa, kao i određeni lekovi za krvni pritisak, mučninu.
– Rizici su veći ako se uzima više od jednog od ovih lekova ili ako se konzumira alkohol u toku terapije ovim medikamentima – naglašava farmaceut Jasna Anđelković.
Farmaceutska komora Srbije od 24. do 30. aprila obeležava Nedelju prevencije povreda u saobraćaju kampanjom u apotekama, u kojima građani mogu da dobiju detaljnije informacije o delovanju lekova na sposobnost vožnje. Savet pacijentima jeste da slede uputstva za upotrebu lekova, pročitaju upozorenja na pakovanju lekova i materijale koji govore o uticaju lekova na vožnju.