Noseći "kostur" koji praktično drži sve strukture u mozgu čine glijalne ćelije. Postoje tri vrste glijalnih ćelija i svaka može dovesti do tumora
Struktura pojedinih glijalnih ćelija u mozgu sprečava i lekove da prodru u njega i uniše tumorsku masu Foto: Shutterstock
Glioblastom je jedan od čestih ali i najagresivniji tumor mozga, koji ubrzano napada zdravo tkivo. Širenjem stvara nove tumorske mase koje, nažalost, često nije moguće operisati.
Znaci, odnosno simptomi koju ukazuju da se kod nekog razvio ovaj izuzetno agresivni tumor zavise od mesta nastanka, odnosno dela u mozgu koji je zahvaćen. Neki od njih su karakteristika nastanka u velikom spoljnom delu mozga. Tada su pogođeni centri za govor i rasuđivanje, čulo vida, sluha i kretanja, kao i receptori za emocije.
Takođe, glioblastom koji je nastao u velikom mozgu često izaziva različite napade, probleme sa govorom, promenu ličnosti i slabost u telu. Tumori u malom mozgu, koji se nalazi ispod velikog mozga, mogu uzrokovati probleme u hodanju, kretanju, gutanju i govoru. Lokacija svih ćelija uključujući i tumorske je iza onoga što nazivamo krvno-moždanom barijerom. Krvno-moždana barijera je zapravo mreža kapilara čija je uloga stvaranje prepreke za štetne toksine i zarazne organizme, kako ne bi prodrli u mozak. Međutim, ova barijera otežava i lekovima odnosno hemoterapiji da dođe do tumora i deluje na tumorske ćelije.
Najvažnije ćelije u mozgu nazivaju se neuroni. Zahvaljujući njim mislimo, pamtimo, osećamo i obavljamo druge moždane funkcije. Njihova struktura i priroda su takvi da obično ne daju, odnosno ne razvijaju tumore. Noseći „kostur“ koji praktično drži sve strukture u mozgu čine glijalne ćelije. Postoje tri vrste glijalnih ćelija, od kojih svaka može da dovede do tumora. To su:
Karakteristika astrocitoma je, u odnosu na neke druge tumore mozga, širenje po samom mozgu i doslovno stapanje sa neizmenjenim, zdravim ćelijama moždanog tkiva. U tome se i krije objašnjenje zašto je kod ove vrste tumora teško obaviti hiruršku intervenciju. Jednostavno, hirurg ne moža jasno da razgraniči gde tumorske i zdrave ćelije. Svaka ćelija koja koja se eventualno ostavi u moždanoj masi dalje će se vezivati za zdrave i širiti dalje po mozgu. U izuzetno retkim slučajevima glioblastomi mogu da se razviju i na kičmi, odnosno kičmenom stubu.
Kako objašnjavaju stručnjaci iz National Cancer Institute glioblastomi su heterogeni i zbog toga je njhovo lečenje izuzetno izazovno i teško, a prognoze za pacijente loše ako se govori o šansama za preživljavanje van dve godine. Heterogenost tumora se, kažu hirurzi i onkolozi, ogleda u tome što glioblastomi sadrže različite populacije ćelija. Neke od njih reaguju na lečenje, a neke, nažalost ne. Zbog toga su bolja prognoza i dugoročni uspeh lečenja uglavnom mali.
Još jedan od razloga je i to što terapijske metode lečenja tumora mozga podrazumevaju reakciju tkiva kroz oticanje. U slučaju mozga prostor za širenje ne postoji jer ga ogrnaičavaju kosti lobanje, a sve to još više ograničava mogućnosti i terapijske opcije.
Ipak, kako bi učinili sve što je u njihovoj moći, lekari pribegavaju operativnim metodama kao prvoj mogućnosti izbora. Komplementarne su i hemoterapija i zračna terapija, koja služi uništavanju preostalih tumorskih ćelija. Potreban je i mulitidciplinarni tim lekara u koji spadaju neurohirurzi, neurolozi, onkolozi i endokrinolozi.