Procenat benignih i malignih tumora sa dijagnozom Zollinger-Ellisonovog sindroma je otprilike 50:50, a ako su kancerozni mogu da se prošire na jetru, limfne čvorove, slezinu, kosti ili kožu
Zollinger-Ellisonov sindrom (ZES) je redak poremećaj koji uzrokuje nastanak jednog ili više tumora u pankreasu ili gornjem delu tankog creva (dnavaestopalačno crevo/duodenum). Gastrinomi izazvani Zollinger-Ellisonovim sindromom luče hormon gastrin, koji stvara prekomernu želudačnu kiselinu.
Zollinger-Ellisonov sindrom spada u retke bolesti, koju najčešće dobijaju osobe od 30 i 60 godina starosti. Procenat benignih i malignih tumora sa ovom dijagnozom je otprilike 50 : 50. Ako se prošire a malignog su porekla, šire se na jetru, limfne čvorove, slezinu, kosti ili kožu.
Kod 90 odsto pacijenata sa ovim sindromom razvija se i čir (peptički ulkus) na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Jedna od karakteristika ovog tumora je da osobe koje imaju Zollinger-Ellisonov sindrom često ne osećaju nikakve simptome, posebno u ranoj fazi. Kada se pojave, to mogu da budu:
Ako se posumnja na ovaj tumor, najpre se radi test krvi kako bi se utvrdio nivo gastrina (hormona koji luče gastrinomi). Povišeni nivo gastrina može da sugeriše tumore u pankreasu ili duodenumu. Jedna od metoda je i rendgensko snimanje uz gutanje barijuma. Pacijent ispije tečnost sa barijumom, koji će obložiti zidove jednjaka, želuca i duodenuma. Zatim se vrši rendgensko snimanje sa ciljem pronalaženja ulkusa.
Moguće je da se lekar odluči i za endoskopski pregled, tokom koga će uzeti uzorak tkiva za biopsiju. To je i jedini pouzdan način da se utvrdi poreklo tumora.
Lečenje Zollinger-Ellisonovog sindroma podrazumeva dva polja: lečenje tumora i lečenje čira. Ukoliko su tumori u jetri, hirurg će pokušati da ukloni što veći deo. U slučaju tumora na duodenumu, operacija ponekad nije izvodljiva zbog visoke prokrvljenosti samog organa. Ovakvim pacijentima se obično propisuju lekovi poznati kao inhibitori protonske pumpe, i to su najefikasniji lekovi za Zollinger-Ellisonov sindrom. Oni primarno utiču na proizvodnju i lučenje kiseline.
Neki tipovi ove bolesti leče se samo supresijom kiseline, a neki drugi supresijom kiseline i hirurškim uklanjanjem tumora. Ukoliko postoje metastaze, u lečenje se može uvesti i hemoterapija.
Gastrinomi sporo rastu i nisu uvek maligni. Petogodišnja stopa preživljavanja zavisi od prirode tumora i njihove proširenosti. Ako nisu metastazirali na jetru, petogodišnja godišnja stopa preživljavanja može biti čak i do 90 odsto. Kod pacijenata kojima je hirurškim putem uklonjen gastrinom, od 20 do 25 odsto pacijenata tretira se izlečenim. Međutim, i ovi pacijenti moraju redovno da se kontrolišu.