Uremija može da izazove ozbiljne komplikacije jer telo počinje da akumulira višak kiseline i stvori neravnotežu hormona i elektrolita što može da bude fatalno za srce
Uremija je opasno stanje nakupljanja toksina u krvi i pojavljuje se kada bubrezi prestanu da filtriraju otpadne materije iz tela kroz urin. Često je znak završnog stadijuma bubrežne bolesti, a leči se lekovima, dijalizom i operacijom transplantacije bubrega. Ukoliko se ne leči, uremija može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema ili smrti.
Uremija se najčešće javlja zbog hronične bubrežne bolesti koja može da dovede do završnog stadijuma bolesti. Takođe, može brzo da se javi i uzrokuje akutno oštećenje i otkazivanje bubrega. Ovaj proces nakupljanja toksina u krvi može da izazove ozbiljne zdravstvene komplikacije kao što su akumulacija tečnosti, elektrolita, hormona i metaboličkih problema. Ako se ne leči, uremija je obično fatalna. Inače, ljudi sa hroničnom bubrežnom bolešću su u najvećem riziku od uremije.
Zdravi bubrezi filtriraju otpadne materije i tečnost iz tela kroz urin i pomažu u održavanju normalnih nivoa kiselina, elektrolita i hormona kao što su vitamin D i eritropoetin. Kada su oštećeni, bubrezi ne funkcionišu dobro i zbog toga se toksini nakupljaju u krvi. Većina ljudi oseća tegobe kada je funkcija bubrega manja od 15 odsto (15 ml/min) od normalne, a moraju da započnu dijalizu kada je funkcija manja od 10 procenata (10 ml/min) u odnosu na normalnu.
Laboratorijskima analizama neophodno je da se prate sledeće supstance, koje su povišene tokom uremije:
Simptomi uremije mogu da budu:
U veoma teškim slučajevima, simptomi mogu da budu i uremični fetor (miris nalik mokraći u dahu ili metalni ukus u ustima), kao i uremični mraz (žutobeli kristali na koži, koji nastaju zbog uree u znoju).
Uremija može da izazove ozbiljne komplikacije ako se ne leči. Telo može da akumulira višak kiseline ili da stvori neravnotežu hormona i elektrolita, posebno kalijuma, što može da utiče na srce. Ovi problemi mogu da poremete metabolizam ili da utiču na proces tela da pretvara hranu u energiju. Nakupljanje toksina u krvi takođe može da izazove kalcifikaciju (stvrdnjavanje) krvnih sudova, koja dovodi do problema sa kostima, mišićima, srcem i krvnim sudovima. Ostale komplikacije uremije mogu da budu:
Dodatne komplikacije uremije su:
Dijaliza (procedura za čišćenja krvi) je najčešći tretman za uremiju. Postoje dve vrste dijalize – hemodijaliza koristi mašinu za filtriranje krvi izvan tela, dok peritonealna dijaliza koristi sluznicu stomaka i posebnu tečnost za filtriranje krvi. Transplantacija bubrega može da bude potrebna ako je uremija rezultat bubrežne insuficijencije u završnoj fazi. Ovom operacijom bubreg koji je otkazao zamenjuje se bubregom donatora, živog ili preminulog.
Lekar može da preporuči suplementaciju gvožđa za anemiju, zamenu hormona eritropoetina, suplemenata kalcijuma, vitamina D, fosfora… koji se uzimaju uz obroke kako bi se sprečio gubitak kostiju usled hiperparatiroidizma. Krvni pritisak je neophodno držati pod kontrolom kako bi se sprečili rizici od srčanih oboljenja.