Zdravlje

Zašto se radi CRP test i šta ova analiza može da otkrije

Priredio/la: I. V.

Test C-reaktivnog proteina CRP meri nivo proteina, koji proizvodi jetra kao odgovor na upalni proces u organizmu nastao zbog "uznemirivača" poput virusa, bakterija ili toksičnih hemikalija

CRP test ili test C-reaktivnog proteina meri nivo ovog proteina u krvi, koji jetra počinje da oslobađa u krvotok kao odgovor na upalu. Lekari koriste ovaj test kako bi pstavili dijagnozu i pratili nekoliko različitih uzroka upale, kao što su infekcije i određena autoimuna stanja.

Šta je test C-reaktivnog proteina – CRP?

Test C-reaktivnog proteina CRP meri nivo proteina koji proizvodi jetra kao odgovor na upalu. Kada telo naiđe na „uznemirivače“ kao što su virusi, bakterije ili toksične hemikalije, ili se desila neka povreda, ono aktivira naš imuni sistem koji šalje svoje prve reaktore – inflamatorne ćelije i citokine. Te ćelije započinju inflamatorni odgovor kako bi „zarobile“ bakterije i druge uznemiravajuće agense ili počele da leče povređeno tkivo. Rezultat te „borbe“ može da bude bol, otok, modrice ili crvenilo. Ali, zapaljenje takođe utiče na sisteme tela koji ne mogu da se vide, kao što su zglobovi. Čovek obićno ima nizak nivo CRP u krvi – idealnom vrednošću, po mišljenju mnogih medicinskih stručnjaka, smatra se nivo u opsegu od 0.08-6.1mg/L. Umereno do ozbiljno povišeni nivoi, iznad 10 mg/L, ukazuju na prisustvo zapaljenskih procesa u organizmu i mogu da budu znak ozbiljne infekcije.

Zašto se radi test C-reaktivnog proteina?

Zdravstveni radnici obično naručuju test C-reaktivnog proteina kako bi im pomogao u dijagnostifikovanju ili isključivanju određenih stanja, kao što su:

  • Teške bakterijske infekcije, kao što je sepsa
  • Gljivične infekcije
  • Osteomijelitis (infekcija kosti)
  • Inflamatorna bolest creva (IBD)
  • Neki oblici artritisa
  • Autoimune bolesti, kao što su reumatoidni artritis ili lupus (sistemski eritematozni lupus)
  • Inflamatorna bolest karlice (PID)
  • Za praćenje ljudi nakon operacije ili drugih invazivnih procedura kako bi proverili infekciju tokom perioda oporavka.

Sam CRP test ne može da dijagnostikuje stanje ili gde se tačno nalazi upala u telu. Zbog toga se, ako CRP test pokaže da postoji upala, rade i dodatni testovi.

Kada se radi CRP test?

Lekar može da traži CRP test ako pacijent ima simptome ozbiljne bakterijske infekcije kao što su:

  • Temperatura
  • Groznica
  • Ubrzano disanje (tahipneja)
  • Ubrzan rad srca (tahikardija)
  • Mučnina i povraćanje
    Za nadgledanje tretmana ako je pacijentu već dijagnostikovana infekcija ili hronično zapaljensko stanje.

Nivoi CRP vrednosti se povećavaju i smanjuju u zavisnosti od toga koliko je opasno upalno stanje.  Ako se nivo CRP smanji, to je znak da tretman protiv upale funkcioniše.

Generalno, normalan nivo CRP je manji od 0,9 miligrama po decilitru (mg/dL), dok žene i stariji ljudi imaju prirodno viši nivo CRP. Ali, mnogi faktori mogu da utiču na nivo CRP-a. Manji porast nivoa može da bude posledica sledećih stanja ili situacija:

  • Pušenje cigareta
  • Obična prehlada
  • Depresija
  • Dijabetes
  • Nesanica
  • Gingivitis
  • Gojaznost
  • Parodontitis
  • Trudnoća
  • Nedavna povreda.

Šta znači visok nivo CRP testa?

Ukoliko postoji umeren do jako povišen nivo CRP, to verovatno znači da postoji neka vrsta upale. Koliko je visok CRP nivo može da znači različite stvari.

Umeren CRP nivo

Rezultat CRP testa od 1,0 do 10,0 mg/dL generalno se smatra umereno povišenim nivoom. Ovaj rezultat može da ukaže na bilo koji od sledećih stanja:

  • Sistemska upala usled stanja kao što su reumatoidni artritis (RA), sistemski eritematozni lupus (SLE) ili druga autoimuna stanja
  • Srčani udar (infarkt miokarda)
  • Pankreatitis
  • Bronhitis.

Povećan CRP nivo

Rezultat CRP testa veći od 10 mg/dL generalno se smatra izraženim povišenjem. Ovaj rezultat može da ukaže na bilo koji od sledećih stanja:

  • Akutne bakterijske infekcije
  • Virusne infekcije
  • Sistemski vaskulitis
  • Teška povreda (trauma)
  • Teška nadmorska visina.

Rezultat CRP testa veći od 50 mg/dL smatra se ozbiljnim povišenjem. Rezultat iznad 50 mg/L povezan je sa akutnim bakterijskim infekcijama u oko 90 odsto slučajeva.