Lekovi za mršavljenje ciljaju 5 bioloških aspekata koji smanjuju kilažu

Novi lekovi za mršavljenje pokazali su se kao najbolje sredstvo za mnoge koji žele da skinu kilograme i ostvare svoje zdravstvene ciljeve s obzirom na to da uz omoć lekova protiv gojaznosti može da se izgubi 15 odsto telesne težine, smanjiti rizik od srčanih bolesti i dijabetesa. Stručnjaci ističu da gojaznost nije karakterna mana već disfunkcija složenog sistema, koji kontroliše telesnu težinu, a koja je u velikoj meri zasnovana na genetici.

Kako deluju lekovi za mršavljenje?

Nova generacija lekova smatra se sigurnijom i efikasnijom nego ikad. Lekovi protiv gojaznosti mogu da ciljaju nekoliko bioloških puteva koji mogu da doprinesu razvoju gojaznosti, kao što su:

• Apetit
• Žudnja za hranom
• Osećaj sitosti
• Preferencije prema određenoj hrani
• Misli o hrani.

Iako stariji lekovi za mršavljenje, nazvani Orlistat, utiču na količinu masti koja se apsorbuje iz hrane, većina savremenih lekova protiv gojaznosti cilja na regulaciju apetita (čine da se duže osećamo sitim, smanjuju apetit…). Neki lekovi su oralni, dok se drugi daju kao injekcija jednom nedeljno.

Prva generacija lekova za mršavljenje razvijena je u periodu od 1930. do 1960. i to su bili stimulansi (simpatomimetici), uključujući i dinitrofenol metamfetamin. U to vreme se smatralo da je gojaznost uzrokovana povećanom glađu i prejedanjem, pa je smanjenje apetita i ubrzavanje metabolizma bilo prikladno. Nekoliko od tih lekova (na primer, fentermin i dietilpropion) se još uvek koriste u praksi, uglavnom u generičkim oblicima. Odobreni su samo za kratkotrajnu upotrebu za gubitak težine (do 12 nedelja) jer su neki na bazi amfetamina i postoji zabrinutost zbog eventualne zavisnosti. Ovi lekovi deluju na dva dela mozga:

• Hipotalamus: Ova oblast mozga „uključuje i isključuje“ glad
• Limbičko područje: Ovaj deo mozga stimuliše oslobađanje hormona zadovoljstva povezanih

Lekovi ciljaju centralne regione mozga

Sa proširenjem znanja u oblasti gojaznosti, razvijena je nova, druga generacija lekova za mršavljenje, koji ciljaju centralne regione mozga, kao i na digestivni trakt. Primeri tih novih lekova su:

• Bupropion-naltrekson: Kombinuje dva leka. Bupropion je antidepresiv. Naltrekson se često koristi za lečenje zavisnosti od opijata. Zajedno, oni smanjuju glad i smanjuju žudnju.
• Fentermin-topiramat: Ovaj lek takođe kombinuje dva leka – fentermin je stimulans, a topiramat je lek protiv napada. Lek smanjuje glad i povećava osećaj sitosti.
• Liraglutid
• Lorcaserin.

Tokom poslednje decenije, razvoj lekova skrenuo je pažnju na hormone creva kao što su peptid sličan glukagonu-1 (GLP-1), amilin, insulinotropni peptid zavisan od glukoze (GIP) i (peptid tirozin-tirozin) PII, koji su prilično komplikovano uključeni u regulaciji apetita i težine. Mnogi od njih se, na primer, koriste za lečenje gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Iznenađujuće, nedavna klinička ispitivanja pokazala su superiorne rezultate u gubitku težine i, zajedno sa sigurnijim profilom neželjenih efekata, učinila su ovu treću generaciju lekova protiv gojaznosti veoma atraktivnom u poređenju sa starijim lekovima. Te terapije, na primer, oponašaju hormone koje creva proizvode kada čovek jede. Hormoni daju signal pankreasu da oslobodi insulin, a takođe i glukagonu-1 (GLP-1):

• Povećava osećaj sitosti
• Duže zadržava hranu u stomaku
• Smanjuje nivo šećera u krvi.

Da li su novi lekovi za mršavljenje efikasni?

Pored toga što su efikasni lekovi za dijabetes, GLP-1 lekovi su korisni i za gojaznost. Na primer, u studiji od 2,4 mg semaglutida, odrasli gojazni ljudi, koji su uzimali lek, izgubili su u proseku 15 odsto telesne težine, u roku od 15 meseci. Nova studija na gojaznim adolescentima takođe je pokazala da je lek delovao jednako dobro i za njih. Pored gubitka težine, zabeležene su i druge prednosti:

• Smanjen obim struka
• Manje zapaljenjskih stanja
• Snižen visok krvni pritisak
• Smanjen visok holesterol i trigliceridi (masti u krvi).

Neželjeni efekti novih lekova protiv gojaznosti

Za razliku od drugih vrsta, novoodobreni lekovi za mršavljenje nemaju toliko neželjenih efekata. Drugi lekovi za mršavljenje mogu izazvati neurološke i kardiovaskularne neželjene efekte. Ali, budući da GLP-1 lekovi deluju tako što stimulišu hormone u crevima, najčešći neželjeni efekti su ograničeni na varenje:

• Bol u stomaku
• Zatvor
• Dijareja
• Mučnina.
• Ako osoba ima dijabetes tipa 2, postoji i rizik od preniskog nivoa šećera u krvi.