Tok multiple skleroze u najvećoj meri zavisi od ranog otkrivanja bolesti i primene odgovarajuće terapije, što jasno govori o važnosti prepoznavanja ranih simptoma
Trnjenje ruku, problemi sa vidom, ali i gubitak snage u mišićima i nestabilnost celog tela, samo su neki od ranih simptoma koji bi mogli da ukažu na multiplu sklerozu. Ova progresivna neurološka bolest završava se invalididetom, ali se danas uz inovativnu terapiju može držati pod kontrolom, uz smanjenje simptoma.
Procenjuje se da od multiple skleroze u Srbiji boluje oko 13.000 osoba. Prema National Multiple Sclerosis Society (NMSS), ovu bolest ima milion odraslih u Sjedinjenim Američkim Državama. Većina ljudi kod kojih se postavi ova dijagnoza doživljava prve simptome od 20.do 40.godine života. Rana dijagnostika, kao i primena odgovarajuće terapije po individualnom principu za svakog pacijenta daje visoke šanse za sprečavanje dugotrajnog invaliditeta.
Rani znaci multiple skleroze su, uključuju promene vida, trnjenje ruku, peckanje i slabost. Međutim, ljudi mogu iskusiti ove simptome u bilo kom trenutku bolesti. Brojni simptomi, među kojima su grčevi mišića, hronični bol i emocionalni poremećaji, javljaju se tek kasnije.
National Institute of Neurological Disorders and Stroke naglašava da su problemi sa vidom često prvi simptom multiple skleroze. Dolazi do procesa upale, koja uz demijelinizaciju narušavaju vid uticajem na optičke nerve. Moguće promene vida uključuju:
Peckanje, povremeno trnjenje ili trajna utrnulost su važni ostali rani znaci upozorenja MS. Ovi simptomi se najčešće zahvataju:
U početku, utrnulost i peckanje mogu biti slabo primetni. Međutim, mogu postati bolni tokom vremena. U početku nas najčešće ne onemogućavaju u aktivnostima iako ih osećamo i tu su. Takođe, mogu dolaziti i nestajati u kasnijim fazama bolesti, potpuno se povlačiti u remisiji, a intenzivirati se u relapsima.
Do dve trećine ljudi sa multiplom sklerozom prijavljuje kao simptom osećaj bola. I on može biti povremen, trenutan, ali i trajati duže. Primeri kratkotrajnog bola su:
Većina ljudi sa multiplom sklerozom doživljava umor i slabost. Oštećenje nerava u kičmi i mozgu dovodi do dugotrajnog ili hroničnog umora koji je karakterističan za ovu bolest. Slabost najčešće pogađa jedan po jedan ekstremitet pre nego što počne da utiče i na druge delove tela. Simptomi mogu biti veoma uznemirujući, trajati nekoliko dana do nekoliko nedelja i remetiti svakodnevno funkcionisanje. Međutim, takođe mogu od jedva primetnih da se naglo pogoršaju.
I vrtoglavica, kao i problemi sa ravnotežom pogađaju mnoge ljude sa MS. Takođe, obolelim osobama događa se i:
Većina osoba sa dijagnozom multiple skleroze doživljava određeni stepen disfunkcije bešike. Problemi sa bešikom se javljaju kada lezije utiču na nervne signale koji kontrolišu funkciju bešike i urina. Simptomi obično podrazumevaju:
Problemi sa crevima su takođe čest pratilac MS. Većina pacijenata doživljava zatvor ili gubitak kontrole creva.
Seksualno uzbuđenje počinje u centralnom nervnom sistemu, odakle mozak šalje poruke, odnosno signale polnim organima. Oštećenje nerava prouzrokuje da neki ljudi sa MS osećaju promene u nivou seksualne želje, seksualne aktivnosti i sposobnosti da dožive vrhunac. I drugi simptomi MS, kao što su umor i bol, takođe mogu da umanje seksualnu želju.
Približno polovina svih ljudi sa multiplom sklerozom razviće kognitivne promene poput:
Manje uobičajeni simptomi koji ponekad pogađaju ljude koji boluju od multiple skleroze su: