Krv u urinu ili bolno mokrenje neki su od mogućih simptoma raka bešike, ali oni su najčešće posledica nekih drugih, prolaznih problema
Jedna od opcija lečenja karcinoma mokraćne bešike je hirurgija, uklanjanjem tumora Foto: Shutterstock
Rak bešike je maligna bolest organa zaduženog u našem telu za skladištenje urina. Naučnici još uvek ne znaju tačno zašto dolazi do karcinoma bešike, ali je poznato da mutacije određenih gena u ovo procesu igraju izvesnu ulogu.
Naime, određene promene u DNK unutar ćelija bešike izazvaju njihov atipičan razvoj. To dovodi do pomena u samim ćelija, a mutacije uzrokuju da se abnormalne ćelije nekontrolisano množe i formiraju kancerozni (maligni) tumor. Postoje dve vrste DNK mutacija: stečene i nasledne. Stečene mutacije se javljaju tokom života, a nasledne mutacije su rezultat DNK koji svako od nas dobija od svojih bioloških roditelja.
Neke životne navike kao što je pušenje, na primer, mogu da povećaju rizik od stečenih genskih mutacija. Međutim, prema istraživanjima i statistikama, rak mokraćne bešike obično se ne javlja u porodicama, tako da su nasledne mutacije gena ređi direktan uzrok pojave ovog karcinoma.
Faktori rizika su okolnosti koje mogu da povećaju verovatnoću da neka osoba dobije rak bilo kod organa. Na neke faktore rizika možemo da utičemo. U slučaju raka bešike, to su:
Primeri faktora rizika na koje možemo da utičemo:
Rani simptomi raka mokraćne bešike mogu da budu:
Svi ovi simptomi često su izazvani nekim drugim uzrocima, ali se svakako, ukoliko traju, preporučuje odlazak lekaru, adekvatna dijagnostika i ako je potrebno, terapija.
Ukoliko se rak bešike dijagnostikuje u ranoj fazi, šanse za lečenje su značajne. Opcije lečenja uključuju i operativno uklanjanje tumora. Međutim, verovatnoća izlečenja raka mokraćne bešike se smanjuje kako faze napreduju. U zavisnosti od stadijuma, mogu se kombinovati hirurgija i drugi tretmani, kao što su hemoterapija ili zračna terapija.
Ne postoji stoprocentna šansa da se spreči da neko dobije rak mokraćne bešike. Ali, uz promenu životnih navika, čak iako postoje neki od faktora rizika na koje ne možemo da utičemo, rizik može da se umanji. Ovo su najvažnije:
Redovni pregledi su najznačajniji za postavljanje rane dijagnoze, a to omogućava i uspešnije lečenje.