Šta su hemangiomi, da li su bolni i opasni

Hemangiomi su izrasline benignog tipa koje nastaju promenama i razvitkom previše krvnih sudova. Pojavljuju se na koži, ali i u samim tkivima naših organa, bilo gde u telu.

Hemanigomi mogu biti različitih vrsta

Razlikujemo nekoliko vrsta (tipova) hemangioma. Oni mogu biti:

• kapilarni: javljaju se blizu površine kože razvitkom najmanjih krvnih sudova – kapilara; najčešći su kod beba; ako je više zahvaćenih kapilara, hemangiomi su blago izdignuti, često sunđeraste teksture
• kavernozni: nastaju proširenjem većih krvnih sudova i utiču na one ispod kože, dublje u tkivima; prostore između krvnih sudova ispunjava krv; česti su na očnim kapcima, površini oka ili očnoj duplji
• lobularni kapilarni: veća grupa kapilara koja onda poprimi formu manje grudve; skloni su krvarenju.
  

Kakvi hemangiomi mogu da se razviju

Angiom trešnje Campbell de Morgan spot je još jedan tip hemangioma koji se pojavljuje kod osoba starijih od 30 godina. Pretpostavlja se da čak oko 75 odsto ljudi starijih od 70 godina ima ove hemangiome.

Mnogi ljudi (oko 10 odsto) od rođenja žive sa nekim hemangiomom, najčešće na jetri. Obično su mali i otkrivaju se rutinskim ultrazvučnim pregledima. Međutim, na jetri se mogu pojaviti i veći, pa i multipli hemangiomi. I oni su po kliničkoj slici bez simptoma, ali mogu da naprave problem. Ako su izrazito veliki, posledica može da bude pritisak na okolne organe pa se u tim slučajevima mora uraditi resekcija jetre. Inače, hemangiomi mogu da se pojave i na bilo kom drugom mestu u telu.

Da li su hemangiomi opasni

Iako spadaju u tumorske izrasline što znači da ih obrazuju izmenjene ćelije, treba znati da su uglavnom bezopasni i da su bazično benignog porekla. Lekari obično savetuju praćenje veličine. Ne mogu da se prošire na druge organe, kao što je to slučaj sa malignim ćelijama. U pojedinim slučajevima lekar zbog biopsije može naložiti uklanjanje.

Svaka osoba može da dobije hemangiom u bilo kom dobu života. Kod beba se razvijaju zbog nepravilnog razvoja krvnih sudova tokom trudnoće. Posebno su predisponirane prevremeno rođene bebe. Neki hemangiomi se kod odraslih javljaju nakon povrede ili drugih bolesti.

Da li hemangiomi bole i šta ako ih povredimo

Većina hemangioma ne boli. Budući da su veoma česti na koži, što prepoznajemo kao izbočine crvene ili ljubičaste boje, mogu lako da se zakače ili povrede. U slučaju povrede hemangioma, treba ga tretirati kao i svaku drugu ranu higijenskim čišćenjem, nanošenjem antibakterijske masti i zavojem. Naravno, uvek treba proveriti da li je u pitanju možda neki mladež, jer ih ljudi često mešaju.

Kavernozni hemangiomi mogu da izazovu bol u zavisnosti od lokacije, posebno ako se nalaze u mišićima ili koštano – zglobnim strukturama.

Kako se dijagnostikuju i leče hemangiomi

Kapilarni hemangiomi se dijagnostikuju vizuelnim, fizičkim pregledom od strane lekara. Neki hemangiomi na unutrašnjim organima potvrđuju se ultrazvukom ili drugim dijagnostičkim metodama.

Za većinu hemangioma lečenje nije potrebno, već praćenje od strane lekara. Kavernozni hemangiomi u regiji očiju mogu dovesti do problema sa vidom ako se ne kontrolišu, a uvećavaju se. U nekim slučajevima, lekar može da prepiše beta blokator ili steroid koji će uticati na prekomernu aktivnost krvnih sudova.

Ako vam hemangiom smeta, hirurg ga može ukloniti, a razlozi idu od estetskih do fizičkih, kada pritiskaju okolne organe. Pojedini laserski tretmani mogu da smanje veličinu ili zaustave rast hemangioma. Većina hemangioma bi trebalo da nestane tokom vremena.

Postoji li prevencija i kada se javiti lekaru zbog hemangioma

Gotovo polovina svih hemangioma kod novorođenčadi postepeno nestaje do 5. godine, a 90 odsto nestaje do 10. godine života. Nažalost, ne postoji način da sigurno sprečimo pojavu hemangioma.

Lekaru se obavezno treba obratiti ukoliko hemangiom:

• menja boju
• počne da krvari
• utiče na vid
• ometa nas u disanju ili gutanju hrane
• ometa u svakodnevnom funkcionisanju.