Nesvestica i vrtoglavica su slična stanja, ali se ipak razlikuju po bitnim detaljima

Nesvestica i vrtoglavica su termini koji se koriste naizmenično, a često i zajedno kada opisujemo osećanje nestabilnosti, lošije ravnoteže i „okretanja“ prostora ili ambijenta u kome se nalazimo. Međutim, ovi termini zapravo opisuju dve različite vrste senzacija.

Nesvestica i vrtoglavica: koja su ključne razlike između ova dva stanja

Generalno govoreći, nesvestica opisuje osećaj da se nalazimo van ravnoteže. I kada nam se vrti u glavi, kretanje je otežano, možemo se teturati dok hodamo ili imati osećaj kao da ćemo svakog trenutka pasti, da ćemo se onesvestiti ili da smo ošamućeni.

Vrtoglavica (vertigo) opisuje specifičnu vrstu senzacije. To je onaj osećaj kada mislimo, odnosno osećamo kao da se ne (о)krećemo samo mi, već i naša okolina. Pri vertigu, možda ćemo osetiti i kao da se vrtimo u krug, ili čak i prevrćemo. Poput nesvestice, i vrtoglavica utiče na ravnotežu. Nije neuobičajeno da neko sa vrtoglavicom takođe oseća mučninu, hlada znoj, nagon na povraćanje ili ima zamagljeni vid.

Šta može da izazove stanja koja opisujemo kao nesvesticu i vrtoglavicu

Nesvesticu možemo da osećamo iz različitih razloga. Često su uzrok neki uslovi u spoljašnjoj sredini, ali i drugi zdravstveni problemi. Neki od potencijalnih uzroka nesvestice su:

• dehidratacija
• toplotna iscrpljenost ili toplotni udar
• nizak šećer u krvi (hipoglikemija)
• nedostatak gvožđa (anemija)
• nizak krvni pritisak (hipotenzija)
• anksioznost
• mučnina u toku vožnje
• povrede glave
• uzimanje određenih vrsta lekova
• konzumiranje alkohola
• trovanje ugljen-monoksidom.

Vrtoglavicu najčešće izazivaju stanja koja utiču na naš vestibularni sistem, koji se nalazi u unutrašnjem uhu. On pomaže mozgu da prima i obradi informacije o našem kretanju, ali i pozicioniranju u spoljašnjoj sredini. Vrtoglavicu takođe mogu da ispovorociraju stanja koja utiču na centralni nervni sistem, uključujući probleme sa mozgom i kičmenom moždinom. Mogući uzroci vrtoglavice su:

• paroksizmalna poziciona vrtoglavica
• Menijerova bolest
• vestibularni neuritis
• labirintitis
• vestibularna migrena
• cerebelarni moždani udar
• povrede glave
• tumori koji utiču na centralni nervni sistem ili unutrašnje uho
• multipla skleroza
• konzumiranje određenih lekova.

Šta da radimo ako nam se jave nesvestica i vrtoglavica

Ako su prisutni simptomi vrtoglavice (vertiga), prvo što treba uraditi je smanjiti rizik od povređivanja. Primeri:

• Lezite: prestanite sa onim što radite i lezite dok osećaj ne prođe; ako ne možete da legnete, sedite i stavite glavu između kolena. Kada osećaj nesvestice ili vrtoglavice nestane, polako ustanite i pokušajte da se uhvatite za neki siguran oslonac
• Krećite se pažljivo: ako postoji neophodnost kretanja, činite to pažljivo, uz oslonac
• Izbegavajte neke aktivnosti: dobra je ideja izbegavati neke vrste aktivnosti dok se ne osetimo bolje (vožnju automobila, korišćenje alata ili mašina, penjanje na visinu, merdevine…)
• Hidratacija: moguće je da su simptomi možda izazvani dehidracijom; pokušajte polako da unosite tečnost, najbolje vodu, dok vam ne bude bolje
• Isprobajte vežbe koje će vam pokazati neurolog: ako imate vrtoglavicu, izvođenje specifičnih vežbi može pomoći da se simptomi ublaže (Eplijev manevar).

Saveti za sprečavanje nesvestice i vrtoglavice

Nećemo moći uvek da sprečimo bilo koje od ovih stanja, ali postoje stvari koje možemo da preduzmemo da se umanji rizik. Najpre savet za opšte dobro zdravlje koji može da bude vrlo značajan i za sprečavanje nesvestice i vrtoglavice: treba unositi dovoljno tečnosti i ostati hidriran.

Nesvestica i vrtoglavica mogu biti izazvane dehidracijom, posebno ako smo bolesni i imamo dijareju, nalazimo se u nekom previše toplom okruženju ili vežbamo i izloženi smo većim fizičkim naporima. Ostali načini prevencije su:

• pokušajte da što bolje kanališete stres; neke efikasne opcije su joga, vežbe disanja i meditacija
• režim redovnih obroka
• odmarajte se i redovno spavajte: nedovoljno sna može povećati rizik od nesvestice ili vrtoglavice
• izbegavajte određene supstance: kofein, alkohol ili nikotin mogu da pogoršaju simptome
• koristite pomagala: ako često imate nesvesticu ili vrtoglavicu, koristite štap ili postavite dodatne ograde (gelendere) u kući ili stanu
• izbegavajte određene pokrete: ako vam se ovi simptomi često javljaju, izbegavajte pokrete kakvi su brzo pomeranje glave, naglo saginjanje, prebrzo ustajanje iz sedećeg ili ležećeg položaja, naglo istezanje ili pomeranje vrata (u kolima, kada nešto hoćete da dohvatite)
• pravilno uzimanje lekova: ako reagujete nesvesticom ili vrtoglavicom zbog uzimanja nekih lekova, razgovarajte sa lekarom o promeni terapije ili doze leka.

Kada potražiti pomoć lekara

Ukoliko se nesvestica ili vrtoglavica javljaju češće nego ranije, simptomi su uporni ili se pojačavaju, obavezno se javite lekaru. Takođe i ako:

• značajno utiču na svakodnevni život
• ne mogu da se objasne ni pored određenih zdravstvenih stanja
• kombinuju se sa drugim simptomima kakvi su glavobolja, zujanje u ušima (tinitus) osećaj slabosti ili ukočenosti, zamagljen ili dvostruki vid.

U zavisnosti od medicinske istorije i simptoma, lekar će proceniti koji od testova bi trebalo uraditi (testovi krvi, ravnoteže, CT ili MRI). Terapija se određuje u odnosu na osnovni uzrok koji je izazivao simptome.