Zdravlje

Slezina ne boli uvek kada je uvećana, postoje i drugi simptomi

Priredio/la: Ma.R.

Jedan od glavnih zadataka slezine je da filtrira krv, a značajnu ulogu ima i u zaštiti od infekcija

Slezina je deo limfnog sistema našeg tela. Poznato je da limfni sistem učestvuje u uklanjanju ćelijskog otpada, održavanju ravnoteže tečnosti, kao i stvaranju i aktiviranju belih krvnih zrnaca (leukocita).

Gde se nalazi slezina i zašto može da bude uvećana

Uz ulogu u borbi protiv infekcija, slezina je takođe odgovorna za proizvodnju supstanci važnih za saniranje procesa upala u telu i zarastanju rana. Ovaj organ se nalazi u gornjem levom delu našeg stomaka, iza rebara, a ispod dijafragme.

Oblika je duguljaste šake, ljubičaste boje i normalnih dimenzija 12 x 8 centimetara.  Kada se povredimo ili smo bolesni, može biti značajno uvećana. Uvećanje slezine je ponekad ozbiljan problem, jer je njena uloga u organizmu vezana za imunološki odgovor našeg tela, kao i „reciklažu“ starih krvnih zrnaca.

Zašto nam je još potreban ovaj organ

Jedan od glavnih zadataka slezine je da filtrira našu krv. Taj proces utiče na broj crvenih krvnih zrnaca koja prenose kiseonik kroz telo, kao i na broj trombocita. Pored ostalog, trombociti su značajni u procesu zgrušavanja krvi, a slezina doprinosi njihovoj funkcionalnosti tako što razbija i uklanja abnormalne, stare ili oštećene ćelije.

Kada otkrije bakterije, viruse ili druge patogene u našoj krvi, slezina proizvodi limfocite sa ciljem zaštite od infekcije.

Šta mogu da budu razlozi da se slezina uveća i boli

Različita stanja i razlozi mogu da budu uzrok uvećanja slezine. Među njima prednjače neke bolesti, odnosno poremećaji koji izazivaju prebrzo razbijanje, odnosno raspadanje krvnih zrnaca. Takvi procesi mogu da preopterete slezinu i izazovu njeno povećanje.

Ostali mogući uzroci uvećanja slezine su:

  • bakterijske, virusne i parazitske infekcije (sifilis, tuberkuloza, endokarditis/infekcija unjutrašnjeg sloja srca), mononukleoza, malarija
  • karcinomi krvi kao što su Hodgkinov limfom, drugi limfomi, leukemija
  • bolesti jetre (ciroza)
  • hemolitička anemija
  • pojedini metabolički poremećaji
  • krvni ugrušak u veni slezine ili jetre
  • lupus, reumatoidni artritis ili sarkoidoza
  • povreda ili trauma slezine
  • cista, apsces ili benigni tumor u slezini.

Kako boli slezina kada dođe do povrede, odnosno rupture

Do povrede ili pucanja slezine najčešće dolazi nakon snažnog udarca u stomak, saobraćajne nesreće, sportske povrede ili preloma rebara. Ruptura može da nastane odmah, ali i da se dogodi nedeljama nakon povrede. Simptomi rupture slezine su:

  • bol iza rebara sa leve strane i osetljivost na dodir
  • vrtoglavica i ubrzan rad srca (znaci niskog krvnog pritiska uzrokovanog gubitkom krvi)

Ponekad, ako osoba sa rupturom slezine legne i podigne noge, bol može da se oseti na vrhu levog ramena. Ovo stanje je hitna medicinska indikacija jer može da dođe do krvarenja opasnog po život. Ako posumnjate da je slezina možda povređena ili da je pukla, idite u hitnu medicinsku službu.

Simptomi uvećane slezine

Nakon povrede, ali i kao posledica infekcije, slezina ponekad ostaje otečena i uvećana. Međutim, uvećana slezina ne mora uvek da ima i neke jasne ili karakteristične simptome, već to mogu da budu i neka uobičajena stanja koja sa slezinom ne bismo povezali. To su:

  • osećaj sitosti veoma brzo nakon jela (uvećana slezina može pritisnuti stomak)
  • bol ili nelagodnost iza leve strane rebara
  • anemija
  • umor
  • česte infekcije
  • bezrazložno i često krvarenje

Kada se slezina obavezno uklanja i možemo li da živimo bez nje

Slezina se obično ne uklanja samo ako je uvećana. Određuje se i propisuje adekvatna terapija u odnosu na uzrok i praćenje. Ako je razlog infekcija, koriste se antibiotici. Operacija je neophodna samo ako uvećana slezina izaziva ozbiljne komplikacije ili ako uzrok ne može da se pronađe, a uvećanje ne prolazi, ili se intenzivira.

Slezina je važan organ, ali nije neophodan. Bez nje se može živeti, ali je neophodan dodatni oprez u cilju zaštite od infekcija.