Primarna funkcija duodenuma je da započne proces varenja, odnosno razgradnje i apsorpcije hranljivih materija iz hrane, ali je ovaj organ značajan i zbog lučenja određenih hormona
Dvanaestopalačno crevo ili duodenum svojim "C" oblikom okružuje pankreas, iz koga dobija enzime za varenje Foto: Shutterstock
Dvanaestopalačno crevo (duodenum) je prvi i najkraći deo tankog creva. Kao što jednjak povezuje usta i želudac kako bi hrana mogla da uđe u njega, duodenum je povezan sa želucem tako da hrana iz njega može da izađe i počne svoj tok kroz creva.
Funkcija duodenuma je mešanje hrane sa enzimima i žuči, kako bi proces varenja i probave mogao da se odvija normalno. Dvanaestopalačno crevo je jedan od ključnih organa u našem gastrointestinalnom sistemu, jer pomaže hranljivim materijama iz hrane da budu dostupne za apsorpciju u krvotok.
Duodenum se opisuje kao segment tankog creva u obliku slova C ili potkovice. Nalazi se ispod stomaka i može se podeliti na četiri segmenta. Svaki segment ima drugačiju anatomiju (oblik) i obavlja drugu funkciju. Sluzokoža duodenuma se sastoji od četiri sloja, od kojih svaki takođe ima svoju određenu i specijalizovanu funkciju. Dvanaestopalačno crevo (duodenum) dobilo je ime zbog svoje veličine. Na latinskom, duodenum znači „12 prstiju“, što približno odgovara njegovoj dužini.
Duodenum svojim „C“ oblikom okružuje pankreas, iz koga dobija enzime za varenje. Sa jetrom je povezan preko strukture koja se zove hepatoduodenalni ligament. Ovaj spoj je mesto gde duodenum prima žuč za mešanje sa himusom, što je važan deo hemijskog procesa varenja. Himus je hrana koja još nije prešla iz želuca u creva, ali se pomešala sa želudačnim sokovima.
Primarna funkcija duodenuma je da započne proces varenja, odnosno razgradnje i apsorpcije hranljivih materija koje vučemo iz hrane, a koje su nam potrebne. Ovaj organ počinje taj proces tako što priprema himus za aprospciju hranljivih sastojaka. Hemijsko varenje počinje u ustima ulogom pljuvačke. Hrana koja se proguta i putuje niz jednjak u želudac, pomešaće se sa želudačnom kiselinom. Ulazi u duodenum, i upravo tu započinje proces apsorpcije vitamina, minerala i drugih hranljivih materija.
Laički gledano, duodenum se smatra početnom „posudom“, prostorom za tanko crevo koji omogućava proces mešanja navedenih materija. Meša se, dakle, himus sa enzimima da bi se razgradila hrana, dodaje bikarbonat da neutrališe kiseline i himus onda priprema za razgradnju masti i proteina u jejunumu (praznom delu tankog creva). U njemu se dešava veći deo apsorpcije hranljivih materija u telu.
Duodenum doprinosi i drugim važnim digestivnim procesima u telu, uz oslobađanje dva značajna hormona:
Još jedna važna funkcija duodenuma je podrška našem imunitetu. Naime, duodenum je nešto poput barijere koja sprečava ulazak štetnih mikroba u telo. Dobre bakterije u duodenumu i drugim delovima tankog creva dejstvuju odvajanjem hranljivih materija. Ako im ima dovoljno, patogeni (klice koje izazivaju bolesti) tu se teško razmnožavaju, što onda pogoduje našoj zdravoj crevnoj flori, koja je za imunitet i najvažnija.
Duodenum je obično pogođen poremećajima ili bolestima koje mogu biti akutne (kratkoročne i teške) ili hronične. Simptomi kao što su nelagodnost ili osećaj pečenja u predelu stomaka, njihov su čest pratilac. Ostali simptomi mogu da budu:
Ponekad su poremećaji rada duodenuma bez ikakvih simptoma. Mogu da se dijagnostikuju kada se osoba pregleda zbog nekog drugog digestivnog poremećaja ili problema.
Zbog složene veze između dvanaestopalačnog creva i pomoćnih organa za varenje, kao što su jetra i pankreas, ćelije raka često se pojave istovremeno u dvanaestopalačnom crevu i pankreasu, kao i u žučnom kanalu jetre. Drugi problemi i bolesti koje utiču na duodenuma su:
Uzrok duodenitisa može da bude i infekcija Helicobacter pilori (H. pylori), uzročnika čireva i upala u želucu i dvanaestopalačnom crevu. I druge vrste bakterijskih infekcija takođe izazvaju upalu.
Različite vrste duodenitisa se leče na različite načine, uz antibiotike za lečenje infekcije. Ova terapija je posebno efikasan u slučaju infekcije H. pilori. U većini slučajeva duodenitis je izlečiv, ali može postati i hronično stanje.
Nekoliko testova i analiza se uobičajeno koristi za dijagnozu poremećaja rada duodenuma: