Šta je ampularni karcinom i ko je u riziku da dobije ovaj tumor

Ampularni karcinom je retka vrsta tumora koji se formira u delu tela koji se zove Vaterova ampula – otvoru koji ulazi u duodenum (prvi deo tankog creva). Vaterova ampula je mali otvor koji se nalazi na mestu gde se spajaju žučni kanal i kanal pankreasa. Nalazi se u blizini drugih organa u digestivnom sistemu, uključujući jetru i pankreas.

Koliko je agresivan ampularni karcinom?

Ampularni karcinom najčešći je kod ljudi starijih od 70 godina. Prema statistici, mnogo je veća šansa da će ovaj karcinom razviti muškarci nego žene. Nažalost, ampularni karcinom brzo raste i velika je verovatnoća da će se proširiti po telu. Generalno, što je tumor agresivniji, to će brže rasti.

Često se ampularni karcinom poistovećuje sa rakom pankreasa, ali, reč je o dva sasvim različita oboljenja. Istina je da se ampularni karcinom razvija u blizini kanala pankreasa, a i leči se na isti način kao i rak pankreasa. Takođe, postoji razlika između ampularnog i periampularnog karcinoma – ampularni se formira u Vaterovoj ampuli, dok se periampularni tumori razvijaju u žučnim kanalima, pankreasu ili crevima (koji se nalaze blizu Vaterove ampule).

Koji su simptomi ampularnog karcinoma?

Ljudi sa ampularnim karcinomom obično razvijaju žuticu, odnosno koža im postaje žuta, baš kao i beonjače. To se dešava zato što tumor može da blokira žučni kanal. Kao rezultat toga, dešava se da žuč nije u stanju da se kreće i odlazi u creva i umesto toga ide u krv. Ostali simptomi ampularnog karcinoma mogu da budu:

• Gubitak težine
• Gubitak apetita
• Mučnina i povraćanje
• Bol u stomaku
• Bol u leđima
• Svrab kože
• Groznica
• Dijareja
• Anemija
• Pankreatitis
• Stolice boje gline
• Rektalno krvarenje.

Zbog čega nastaje ampularni karcinom?

Stručnjaci nisu sigurni šta tačno uzrokuje ampularni rak. Ono što je poznato je da rak počinje da se razvija kada ćelije razviju mutacije (promene) u svojoj DNK. Ove abnormalne ćelije počinju da se umnožavaju i rastu van kontrole. Postoje određeni faktori koji mogu da povećaju rizik od razvoja ampularnog karcinoma, a to su:

• Životno doba – stariji od 70 godina
• Muški pol
• Nasledni sindromi koji mogu da povećaju rizik od raka, kao što je Linčov sindrom ili porodična adenomatozna polipoza (FAP).

Kako se ampularni tumor širi?

Kada ampularni karcinom metastazira, obično se širi na jetru, limfne čvorove, pluća, peritoneum (abdominalnu sluznicu) i druge organe. Kako bismo bolje razumeli proces metastaza, stadijumi ampularnog karcinoma podeljeni su na 4 faze:

Faza 1: Rak je samo u unutrašnjem sloju tankog creva i nije se proširio na obližnja područja.
Faza 2: Tumor se proširio na srednji sloj tankog creva, a moža je zahvatio i Odijev sfinkter – mišićni prsten oko Vaterove ampule.
Faza 3: Karcinom se proširio na spoljašnji zid tankog creva.
Faza 4: Rak se proširio na druge delove tela – limfne čvorove ili organe kao što su jetra ili pankreas.

Kako se dijagnostikuje ampularni karcinom?

S obzirom na to da je prvi znak ampularnog karcinoma obično žutica, žuta boja kože je često razlog da mnogi zdravstveni radnici počinju da testiraju bolest. Testovi koji se koriste za dijagnozu ampularnog karcinoma uključuju:

• Testove krvi ili urina za proveru tumor markera
• Testove snimanja za traženje tumora, koji mogu da budu CT (kompjuterska tomografija), ultrazvuk ili magnetna rezonanca (MRI).
• Gornja endoskopija – korišćenje male kamere za proveru da li se rak razvio u telu.
• ERCP (endoskopska retrogradna holangiopankreatografija) koja otkriva da li je žučni kanal blokiran.
• Biopsija – prikupljanje malog uzorka ćelija za analizu.

Kako se leči ova vrsta karcinoma?

Postoji nekoliko različitih opcija za lečenje ampularnog karcinoma. Preporuke za lečenje će zavisiti od lokacije, veličine i stadijuma raka i ukupnog zdravlja pacijenta i sposobnosti zalečenja.  Opcije lečenja ampularnog karcinoma su:

• Endoskopska hirurgija. Ampularni karcinomi u ranoj fazi ponekad se mogu ukloniti pomoću ove opcije. Tokom endoskopske hirurgije, hirurg uklanja ćelije raka pomoću alata koji prolaze kroz endoskop (mala cev koja se obično koristi u minimalno invazivnim procedurama).
• Whipple procedura ili pankreatikoduodenektomija. Ova hirurška procedura koristi se za uklanjanje žučne kese, dela žučnog kanala, dela tankog creva i glave pankreasa.
• Hemoterapija. Ovaj pristup koristi lekove koji ciljano ubijaju karcinom, odnosno  ampularne ćelije raka. Hemoterapija se često koristi nakon operacije kako bi se eliminisale preostale ćelije raka. Ali može se koristiti i za usporavanje rasta tumora.
• Kombinovana hemoterapija i radioterapija. Hemoterapija se često koristi zajedno sa terapijom zračenjem u lečenju ampularnih karcinoma. Radiacijska terapija koristi moćne zrake za ciljanje ćelija raka. Ova kombinacija se može koristiti pre operacije za smanjenje tumora ili posle operacije za ubijanje preostalih ćelija raka.
• Tretmani fokusirani na smanjenje neprijatnih simptoma. Kada drugi tretmani ne pomognu, lekar može da preporuči postavljanje stenta (male žičane mrežaste cevi) u žučni kanal kako bi se smanjila žutica i drugi simptomi.

Koje komplikacije može da izazove lečenje ampularnog karcinoma?

Kao i kod svake procedure, moguće su komplikacije nakon tretmana ampularnog karcinoma. Ove komplikacije mogu da variraju od osobe do osobe, u zavisnosti od toga koji tretman prima. Ljudi koji su podvrgnuti operaciji ampularnog karcinoma mogu da dožive:

• Infekciju rane
• Stvaranje krvnih ugrušaka
• Odloženo pražnjenje želuca.
• Curenje anastomoze pankreasa, stanje u kojem tečnost pankreasa curi zbog poremećaja kanala pankreasa.
• Ljudi koji primaju hemoterapiju ili terapiju zračenjem za ampularni karcinom mogu da dožive niz neželjenih efekata – umor, gubitak kose, mučninu, dijareju, zatvor, neplodnost i simptome slične gripu.