Šta je dijabetička ketoacidoza zbog koje se gubi život

Dijabetička ketoacidoza, takođe poznata kao DKA, je nakupljanje kiselina u krvi, a dešava se kada je šećer u krvi predugo previsok. DKA je ozbiljna komplikacija dijabetesa i može da bude  opasna po život, ali obično je potrebno mnogo sati da postane toliko ozbiljna.

Po čemu se prepoznaje dijabetička ketoacidoza

Simptomi dijabetičke ketoacidoze mogu da se pojave brzo i mogu čak da budu prvi znak upozorenja da neko ima dijabetes, a najčešći su:

• Suva usta
• Suva koža
• Osećaj velike žeđi
• Često mokrenje
• Mučnina ili povraćanje
• Slabost
• Umor
• Konfuzija ili manja budnost
• Zajapureno lice
• Glavobolja
• Bolovi u mišićima
• Sladak ukus u ustima
• Bol u stomaku
• Kratak dah.

Odmah se javite lekaru ili pozovite hitnu pomoć ako imate bilo koji od simptoma u nastavku i ako su ketoni umereni do visoki kada ih testirate pomoću kućnog pribora, ili ako imate više od jednog simptoma:

• Povraćate duže od 2 sata
• Osećate mučninu ili vas boli stomak
• Dah ima miris voća
• Umorni ste, zbunjeni ili pospani
• Teško dišete.

Uzroci dijabetičke ketoacidoze i faktori rizika

Dijabetička ketoacidoza obično se dešava zato što telo nema dovoljno insulina. Ćelije ne mogu da iskoriste šećer u krvi za energiju, pa umesto toga koriste masti kao gorivo. Sagorevanjem masti stvaraju se kiseline koje se nazivaju ketoni. Ako proces potraje neko vreme, oni bi mogli da se nakupe u krvi. Taj višak može da promeni hemijsku ravnotežu krvi i izbaciti ceo sistem.

Ljudi sa dijabetesom tipa 1 su u opasnosti od ketoacidoze, jer njihova tela ne proizvode insulin, a  ketoni takođe mogu da porastu zbog:

• Propuštenog obroka
• Bolesti ili stresa
• Insulinske reakcije
• Nedeovoljno ubrizganog insulina.

Dijabetička ketoacidoza može da desi i ljudima sa dijabetesom tipa 2, ali je to ređi slučaj. Ako imate dijabetes tipa 2, posebno kada ste stariji, veća je verovatnoća da ćete zapasti u stanje sa nekim sličnim simptomima, koje se naziva hiperosmolarni hiperglikemijski neketotički sindrom HHNS. o stanje može da dovede do teške dehidracije.

Faktori rizika za dijabetičku ketoacidoz su:

• Dijabetes tipa 1, čak i ako nije dijagnostikovan
• Često nedostaje doza insulina
• Ne uzimate insulin kako je propisano
• Bolest stomaka
• Infekcije
• Bolesti srca, kao što je srčani udar
• Nedavni moždani udar
• Krvni ugrušak u plućima
• Ozbiljna bolest ili bilo kakva trauma
• Trudnoća
• Hirurški zahvat, operacija
• Lekovi kao što su steroidi ili antipsihotici
• Upotreba droga, kao što je kokain.

Dijagnoza i testovi kojima se otkriva dijabetička ketoacidoza

Testiranje ketona radi se kada je šćer u krvi veći od 250 mg/dL (miligrama po decilitru) ili postoji bilo koji od gore navedenih simptoma visokog šećera u krvi, kao što su suva usta, osećaj velike žeđi ili često i obilno mokrenje. Nivo glukoze može se proveriti pomoću trake za testiranje urina, a neki glukozameri mere i ketone. Lekar može da obavi i fizički pregled, upozna se sa svim simptomima i naruči testove za dijagnozu DKA:

• Krvnu sliku, uključujući metabolički panel i elektrolite
• Analizu urina
• Proveru gasa iz arterijske krvi
• Provera krvnog pritiska
• Testove za znake infekcije
• Proveru grudnog koša
• Elektrokardiogram.

Kako se leči dijabetička ketoacidoza?

Ako čovek ne leči ketoacidozu, mogao bi da se onesvesti, padne u komu i možda i umre. Dijabetička ketoacidoza leči se u bolnici gde se dobijaju hitni tretmani kao što su:

• Intravenozni insulin kako bi se smanjili ketoni
• Tečnosti za hidriranje i vraćanje hemije krvi u ravnotežu
• Zamena elektrolita intravenoznim putem kako bi se zamenili ključni minerali kao što su natrijum, kalijum i hlorid neophodnih za pravino funkcionisanje srca, mišića i nerava
• Ako postoji bilo kakva infekcija, daju se antibiotici
• Ako lekar sumnja da je pacijent u opasnosti od srčanog udara, radi se dalja procena srca

Koje komplikacije može da izazove DKA i kako je sprečiti ?

Komplikacije DKA su moguće ako nema potrebe za hitne tretmane kao što su zamena elektrolita i insulin. Te komplikacije su:

• Nizak nivo šećera u krvi ili hipoglikemija
• Nizak kalijum ili hipokalemija
• Oticanje mozga (cerebralni edem) ako se nivo šećera u krvi prebrzo prilagodi
• Gubitak svesti
• Smrt.

Što se tiče prevencije dijabetičke ketoacidoze lekar može da promeni dozu insulina, ili vrstu koju pacijent koristi, kako bi sprečio da se DKA ponovo desi. Dobra kontrola šećera u krvi će pomoći da se izbegne ketoacidoza u budućnosti. Osobe obolele od djabetesa trebalo bi da kontrolišu glukozu kroz ishranu, vežbe, lekove i brigu o sebi. Savet lekara je da bi trebalo pratiti sledeće korake kako bi se sprečila dijabetička ketoacidoza:

• Pijte puno vode ili bezalkoholnih pića bez šećera
• Uzmajte lekove prema uputstvima
• Pažljivo pratite plan obroka
• Vežbajte redovno
• Redovno testirajte šećer u krvi
• Proveravajte da li je istekao rok insulinu
• Nemojte da koristite insulin ako ima grudvice, jer on treba da bude bistar ili ravnomerno zamućen sa malim
• Ako koristite insulinsku pumpu, pažljivo pogledajte da li insulin curi i proverite da li na spojevima cevi postoje mehurići vazduha
• Razgovarajte sa lekarom ako su nivoi šećera u krvi često izvan ciljanog opsega
• Doza insulina određuje se uz pomoć lekara i u odnosu na ono što pacijent jede i nivoa aktivnosti.