Gde se javlja sinovijalni sarkom i koji znaci ukazuju na razvoj ovog karcinoma

Sinovijalni sarkom je oblik raka mekog vezivnog tkiva, koji se često se razvija i oko zglobova i dosta teško se dijagnostikuje. Ovaj karcinom može da se proširi i na druge delove tela, pre svega na pluća. Sarkomi mekog tkiva spadaju u retka oboljenja i čine manje od 1 odsto svih neoplazmi. Neoplazme su mase tkiva koja se formiraju kada ćelije rastu i dele se atipičnom brzinom. Mogu da budu benigni ili maligni, ali kanceri su maligne neoplazme.

Na kojim lokacijama tela se razvija sinovijalni sarkom

Sinovijalni sarkomi mogu da se formiraju u različitim delovima tela. Neke uobičajene lokacije ove bolesti su:

• ruke
• noge
• stopala
• blizu zglobova, kao što su gležnjevi ili zglobovi
• pluća
• stomak
• kosti.

Termin sinovijalni sarkom značava „nešto pogrešno“. Sinovijalna tečnost služi za zaštitu i podmazivanje zglobova, međutim, sinovijalni sarkomi se ne formiraju unutar sinovijalne tečnosti. Mnogi se formiraju u blizini zglobova zato što potiču od mutacija mezenhimskih ćelija, koje prerastaju u vezivna tkiva. Takođe se mogu javiti u limfnim tkivima i krvnim sudovima.

Po kojim simptomima se prepoznaje sinovijalni sarkom?

Glavni simptomi sinovijalnog sarkoma su:

• bol
• smanjen obim pokreta u zahvaćenom zglobu
• otok
• utrnulost
• formiranje primetne kvržice. Iako ova kvržica može da izazove bol i utrnulost kada se trlja o nerv, trebalo bi da bude bezbolna.

Uzroci i faktori rizika

Naučnici i dalje nisu sigurni zašto se javlja sarkom mekog tkiva. Ipak, nekoliko faktora može da doprinese razvoju ove bolesti:

• genetske mutacije, kao što su one u genima NF1, APC i TP53
• izloženost zračenju
• izlaganje kancerogenima, kao što su arsen i polivinilhlorid
• oko 1 od 3 sinovijalnog sarkoma javlja se kod ljudi mlađih od 30 godina
• muškarci takođe imaju malo veće šanse da razviju ovo stanje
• sinovijalni sarkom nije nasledan.

Kako se postavlja dijagnoza?

Sinovijalne sarkome nije lako dijagnostikovati, jer se pokazalo da se ovi karcinomi razvijaju sporo. U proseku, ljudi sa sinovijalnim sarkomom imaće simptome 2 godine pre nego što dobiju dijagnozu. Kada lekari posumnjaju na sinovijalni sarkom, prvoće preporučiti magnetnu rezonancu, MR skeniranje. Ova tehnika daje pouzdano tačne slike sarkoma mekog tkiva. Ako MR skeniranje otkrije tumor, lekari mogu da nastave sa testiranjem. Kako bi razlikovali sinovijalni sarkom od drugih sarkoma mekog tkiva, radi se biopsija, kao i hirurška procedura za uklanjanje tkiva iz tumora. Uzorak tumora zatim se testira u laboratoriji.

Lečenje sinovijalnog sarkoma

Ako laboratorijski testovi biopsije potvrde sinovijalni sarkom, sledeći korak je lečenje. Prvi i primarni oblik lečenja je operacija koja ima za cilj uklanjanje što većeg dela tumora, usporavajući napredovanje raka. Lekari takođe mogu da preporuče terapiju zračenjem, bilo pre ili posle operacije. Ovom terapijom zračenjem se ubijaju ćelije raka.

U nekim slučajevima i hemoterapija može da bude prikladan način lečenja. Hemoterapija podrazumeva ubrizgavanje hemikalija u krvotok. One funkcionišu tako što ubijaju ćelije raka, iako mogu da oštete i unište i zdrave ćelije. Hemoterapija je korisna kada hirurzi ne mogu da uklone svaki tumor. Takođe može da bude prikladna ako se rak proširio na druge delove tela.

Izgledi za preživljavanje sarkoma

S obzirom na to da sinovijalni sarkom retkost, lekarima je teško da precizno procene stope preživljavanja. Prema zvaničnim procenama, između 36 i 76 procenata ljudi sa sinovijalnim sarkomom preživi najmanje 5 godina nakon dijagnoze.

Da li je moguće sprečiti sinovijalni sarkom?

Ne postoji način da se sa sigurnošću spreči razvoj sinovijalnog sarkoma. Budući da izlaganje zračenju i kancerogenima može da dovede do razvoja ovog raka, izbegavanje zračenja i kancerogena može da smanji rizik od razvoja ovog sarkoma.