Pojedine promene u usnoj duplji možemo i sami da vidimo u ogledalu, što je izuzetno značajno u smislu otkrivanja opasne bolesti u ranoj fazi
Oralni karcinom spada u maligne bolesti na koje može da se posumnja u ranoj fazi i redovnim samopregledom usne duplje u ogledalu Foto: Shutterstock
Oralni karcinom (rak usne duplje) spada u maligna oboljenja koja imaju visoku stopu izlečenja ako se detektuju u što ranijim stadijumima. Za razliku od drugih malignih bolesti, njegovo prepoznavanje bi zbog pozicije u prostoru same usne šupljine, ipak trebalo da bude olakšano.
Unsa duplja (šupljina) se sastoji od jezika, usana, desni, nepca, zuba i unutrašnje obloge obraza. Ako dođe do razvoja malignih ćelija u bilo kom delu te regije, radi se o oralnom karcinomu. Za njega, međutim, ne postoji rutinski skrining pregled. Ipak, važno je znati da stomatolozi pre svega, ali i medicinski radnici nekih drugih specijalnosti mogu da ga otkriju tokom nekih drugih pregleda. Čak i prekancerozna stanja mogu da se detektuju, odnosno izazovu sumnju da se ova maligna bolest razvija.
Oralni karcinom, odnosno rak usne šupljine, pripada rakovima glave i vrata. Dovodi do različitih simptoma, od kojih su najčešći:
Stručnjaci American Cancer Society (ACS) potvrđuju da ne postoji rutinska skrining metoda za otkrivanje oralnog karcinoma. Ali, ako redovno idemo na stomatološke preglede, stomatolog ili stomatološki tehničar verovatno će moći da otkriju abnormalnosti i moguće prekancere u ranijoj fazi.
Zbog toga je širenje svesti o redovnim posetama stomatologu neophodno, ne samo zbog zdravlja zuba. National Institute of Health (NIH) preporučuje redovni stomatološki pregled na svakih 6 meseci. Osobe koje su pušači, nekadašnji pušači ili oni koji redovno konzumiraju alkohol, trebalo da zubara posećuju i češće, čak i tri do četiri puta godišnje.
Počinje se od medicinske istorije pacijenta. Lekar će pitati o zdravstvenim i životnim navikama, prethodnim bolestima i tretmanima. Fizičkim pregledom, stomatolog ili lekar druge specijalnosti pregleda usta i grlo i traže tragove bilo čega neobičnog i atipičnog (grudvice, izrasline, mrlje…). Ako se uoči neka abnormalnost, uzorci krvi, tkiva ili drugih supstanci šalju se u laboratoriju na analizu.
Metode snimanja su one koje daju uvid u stanje unutrašnjosti tela pa i moguće širenje malignih ćelija (MRI ili PET skeniranje, CT skener). I rendgenski snimci zuba mogu da ukažu na sumnjive promene. Postoje i neke specifične analize kakve su: test toluidin (bojenje plavom bojom), upotreba fluorescentnog svetla, eksfolijativna citologija (uz uzimanje uzorka za biopsiju). Panendoskopija podrazumeva korišćenje kamere sa tankom, fleksibilnom ručkom za pregled usta i grla.
Stručnjaci savetuju i da svako od nas redovno proverava svoju usnu šupljinu sa ciljem otkrivanja spomenutih promena, i da se ako nešto primetimo, javimo lekaru.
Hirurgija je često prva opcija za lečenje oralnog raka. Izbor operativne metode zavisi od stadijuma i lokacije raka. Hirurg uklanja tumor i područje oko njega. Ako je karcinom dalje napredovao, možda će morati da uklone i druge organe ili njihove delove (jezik). Zračna terapija se koristi nakon operacije ili ako osoba ne može da joj bude potvrgnuta. U nekim slučajevima, pacijent može da dobije terapiju zračenjem zajedno sa nekim drugim tretmanom, kao što je hemoterapija. Imunoterapija pomaže u poboljšanju imunološkog odgovora i statusa obolele osobe. Uz to, može da ima manje ozbiljnih neželjenih efekata od hemoterapije i zračenja.
Neke osobe su pod većim rizikom od razvoja oralnog karcinoma. To su pre svega aktivni dugogodišnji pušači ili ljudi koji redovno konzumiraju alkohol. Uz njih, to su:
Svako od nas trebalo bi da redovno radi samopregled usta, jezika, desni, zuba i grla u ogledalu najmanje jednom mesečno. Ako postoje bilo kakve promene u usnoj duplji, kao što su čirevi, kvržice, ranice koje ne zarastaju, crvene ili bele mrlje i traju duže od 2 nedelje, trebalo bi se odmah javiti lekaru.