Zašto je deset hiljada koraka dnevno najbolje za dobro zdravlje

Deset hiljada koraka dnevno je idealna mera za smanjeni rizik od demencije, srčanih bolesti, raka i prerane smrti, otkrili su istraživači sa Univerziteta u Sidneju (Australija) i Univerziteta Južne Danske. Međutim, pokazalo se da je brži tempo koračanja daleko važniji od broja postignutih koraka.

Deset hiljada koraka je rezultat dosad najveće studije za objektivno praćenje broja koraka

Studije, objavljene u časopisima JAMA Internal Medicine i JAMA Neurology, pratile su 78.500 odraslih i tako postale najveće studije za objektivno praćenje broja koraka u odnosu na zdravstvene ishode.

– Suština je u tome da ljudi ne samo da bi u idealnom slučaju trebalo da naprave 10.000 koraka dnevno, nego i da hodaju brže – izjavio je koautor dr Matthew Ahmadi, istraživač u Centru Čarls Perkins i Medicinskog fakulteta Univerziteta Sidnej.

– Za manje aktivne pojedince, naša studija takođe pokazuje da samo 3.800 koraka dnevno može da smanji rizik od demencije za 25 procenata – rekao je koautor, vanredni profesor Borja del Pozo Kruz sa Univerziteta Južne Danske i viši istraživač u oblasti zdravlja na Univerzitetu u Kadizu.

Samo 3.800 koraka dnevno smanjuje rizik od demencije za 25 odsto

• Svakih 2.000 koraka smanjivalo je rizik od prerane smrti postepeno za 8 do 11 procenata, do otprilike 10.000 koraka dnevno.
• Slične veze su primećene za kardiovaskularne bolesti i rak.
• Veći broj koraka dnevno bio je povezan sa manjim rizikom od demencije koja nastaje iz bilo kog razloga.
• 9.800 koraka optimalna je mera povezana sa manjim rizikom od demencije za 50 procenata, međutim samo 3.800 koraka dnevno smanjuju rizik za 25 procenata
• Intenzitet koraka ili brži tempo pokazali su se kao korisni za sve ishode (demencija, bolesti srca, rak i smrt) i to daleko više od ukupnog broja koraka dnevno.

– Broj koraka lako je razumljiv i zahvaljujući rastućoj popularnosti fitnes narukvica i aplikacija prati ga široka javnost, ali retko ljudi razmišljaju o tempu svojih koraka – smatra glavni autor Emmanuel Stamatakis, profesor fizičke aktivnosti, načina žviota i zdravlja stanovništva na Univerzitetu u Sidneju.

– Nalazi ovih studija mogli bi da budu nadahnuće za uspostavljanje prvih formalnih smernica za fizičku aktivnost zasnovanu na koracima i pomognu u razvoju efikasnih programa za javno zdravlje koji imaju za cilj prevenciju hroničnih bolesti.

Deset hiljada koraka dnevno je rezultat studije sprovedene na 78.500 osoba

Studija se oslanjala na podatke britanske Biobanke (UK Biobank) kako bi povezala podatke o broju koraka 78.500 odraslih u Ujedinjenom Kraljevstvu starosti od 40 do 79 godina sa njihovim zdravstvenim stanjem sedam godina kasnije. Učesnici su na ručnom zglobu nosili akcelerometar za merenje fizičke aktivnosti tokom perioda od 7 dana (minimalno 3 dana, uključujući dan vikenda i praćenje tokom perioda spavanja).

Uz etičku saglasnost, ove informacije povezane su sa zdravstvenim kartonima učesnika kroz nekoliko izvora podataka i registara uključujući bolnicu, evidenciju primarne zdravstvene zaštite i registre raka i smrti.

Brže hodanje i deset hiljada koraka dnevno

U konačnu procenu bili su uključeni samo oni koji su na početku studije bili bez kardiovaskularnih bolesti, raka ili demencije i bez bolesti u prve dve godine studije. 

Istraživači napominju da su studije opservacione, što znači da ne mogu pokazati direktan uzrok i posledicu, međutim, primećuju jake i konzistentne veze koje se vide u obe studije na nivou populacije.

– Veličina i obim ovih studija koje koriste uređaje za praćenje koji se nose na ručnom zglobu čine ih najjačim dokazom do sada koji sugeriše da je 10.000 koraka dnevno najbolja i najpovoljnija mera za dobro zdravlje i da je brže hodanje povezano sa dodatnim prednostima – kaže dr  Matthew Ahmadi i dodao je:

– Nastavak istraživanja sa dugoročnim korišćenjem uređaja za praćenje baciće više svetla na zdravstvene prednosti povezane sa određenim nivoima i intenzitetom svakodnevnog koračanja.