Rak glasnih žica prepoznaje se na osnovu 6 najčešćih simptoma

Rak glasnih žica ili karcinom larinksa predstavlja oboljenje dela grla ili govorne kutije kada kancerogene ćelije počnu nekontrolisano da se šire. Svrstava se u deo grupe karcinoma glave i vrata. Kako se ćelije množe, one počinju da napadaju i oštećuju telo. Kod raka larinksa, ove kancerogene (maligne) ćelije počinju u larinksu (glasovnoj kutiji). Simptomi raka glasnih žica su promene glasa – promuklost i bol u grlu ili kašalj koji ne prestaje. Lečenje može uključivati operaciju kojom bi se uklonio  deo ili ceo larinks, a koja se naziva laringektomija.

Šta je larinks?

Larinks je deo grla, poznat i kao glasovna kutija, a glasne žice su deo larinksa. Funcija larinska je veoma važna jer pomaže čoveku da govori, diše i guta. Kada dišemo glasne žice se otvaraju kako bi propustile vazduh. Kada govorimo one se zatvaraju, a dok vazduh prolazi kroz glasne žice, one vibriraju, pomažući stvaranju govornih zvukova.

Larinks se uglavnom sastoji od hrskavice, fleksibilnog tkiva koje čini potporni okvir i ima tri dela:

• Supraglotis (gornji deo): Više od jednog od tri karcinoma larinksa (35 odsto) počinje ovde.
• Glotis (srednji deo): Više od polovine karcinoma larinksa (60 procenata) počinje u delu gde su glasne žice smeštene.
• Subglotis (donji deo): Oko 5 odsto karcinoma larinksa, ili 1 od 20 slučajeva, započinje upravo u ovoj regiji.

Koji su faktori rizika zbog kojih nastaje rak glasnih žica?

Pušenje ili upotreba drugih duvanskih proizvoda značajno povećava rizik od razvoja raka larinksa. Konzumiranje velikih količina alkohola, takođe povećava rizik, a još više kombinacija alkohola i duvana. Ostali faktori rizika za rak glasnih žica su:

• Starost – Rak larinksa se češće javlja kod ljudi starijih od 55 godina
• Pol – Muškarci imaju veću verovatnoću da razviju ovaj karcinom, verovatno zato što se pušenje i teška konzumacija alkohola češće javlja kao navika među muškarcima
• Istorija raka glave i vrata – Oko jedan od četiri (25 odsto) ljudi koji su imali rak glave i vrata ponovo će ga dobiti.
• Posao – Ljudi koji su izloženi određenim supstancama na poslu su u većem riziku. Ove supstance uključuju maglu sumporne kiseline, drvnu prašinu, nikl, azbest ili proizvodni iperit. Ljudi koji rade sa mašinama takođe su pod većim rizikom.

Koji simptomi ukazuju na rak glasnih žica?

Naučnici ne znaju šta uzrokuje rak larinksa. Ali, ako imate faktore rizika kao što su duvan ili upotreba alkohola, mnogo su veće šanse za razvoj karcinoma larinksa. Neki oblici HPV virusa, polno prenosive bolesti, takođe mogu da izazovu rak larinksa. Što se tiče simptoma, njih je lako pomešati sa nekim drugim stanjima. Ali, ako osetite ove simptome, razgovarajte sa svojim lekarom za tačnu dijagnozu:

• Bol u grlu ili kašalj koji ne nestaje
• Promena glasa, kao što je promuklost, koja se ne poboljšava ni posle dve nedelje
• Bol ili druge poteškoće prilikom gutanja
• Kvrga u vratu ili grlu
• Disfonija, problemi u stvaranju zvukova glasa
• Bol u uhu.

Takođe, ako imate ove simptome, odmah potražite medicinsku pomoć:

• Problemi sa disanjem (dispneja)
• Stridore, kada je disanje bučno, sa visomim zvucima
• Globus senzacija, osećaj da vam nešto stoji u grlu
• Iskašljavanje krvi (hemoptiza).

Kako se dijagnostikuje rak larinksa?

Lekar se prvo informiše o simptomima i istoriji bolesti, zatim radi fizički pregled, pregleda grlo i vrat. Nakon početnog pregleda, najverovatnije će biti potrebni drugi testovi kako bi se potvrdila dijagnoza. Ostali dijagnostički testovi su:

• Skeniranje – CT ili MRI skeniranje daje detaljne slike tela. Rendgenski snimak grudnog koša može videti da li se rak proširio na pluća
• Laringoskopija – Lekar koristi tanku, osvetljenu cev koja se zove endoskop kako bi pregledao larinks
• PET skeniranje – Tokom PET skeniranja, lekar ubrizgava malu, bezbednu dozu radioaktivne supstance u venu. Supstanca ističe abnormalna područja, a PET skener stvara 3D slike od energije koju supstanca emituje
• Biopsija – Tokom biopsije, lekar uklanja mali deo bilo kakvog abnormalnog tkiva u larinksu kako bi ga pregledao pod mikroskopom.

Deo dijagnoze je utvrđivanje stadijuma raka. Tim za negu će otkriti koliko je ozbiljna bolest – koliko je tumor narastao i da li se i gde proširio po telu. Rak larinksa ponekad može da zahvati štitnu žlezdu, jednjak, jezik, pluća, jetru i kosti. Faze raka larinksa su:

• Rani rak larinksa – U stadijumima 0, 1 i 2, tumor je mali. Rak se nije proširio dalje od larinksa.
• Uznapredovali rak larinksa – U stadijumu 3 i 4, tumor je porastao. Uticao je na glasne žice ili upao u limfne čvorove ili druge delove tela.

Kako se leči rak glasnih žica?

Tim za negu raka larinksa često čini viši lekara iz različitih oblasti:

• Hirurzi glave i vrata pružaju hiruršku negu tumora
• Onkolozi radijacije koriste terapiju zračenjem za lečenje raka
• Medicinski onkolozi koriste lekove, kao što je hemoterapija, za lečenje raka
• Otorinolaringolozi (specijalisti za uho, nos i grlo) leče bolesti glave i vrata
• Stomatolozi i oralni hirurzi nude usluge kao što su rendgenski snimci i lečenje raka usne šupljine
• Govorni patolozi procenjuju i leče poremećaje govora, jezika, glasa, kognitivnih i probleme sa gutanjem
• Registrovani dijetetičari pomažu ljudima da pronađu ishranu na osnovu njihovog zdravlja, stanja, bolesti ili povrede
• Socijalni radnici mogu da se pozabave problemima i pruže informacije pacijentima i porodicama. Oni takođe nude savetovanje, upućivanje na lokalne i nacionalne resurse, informacije o grupama za podršku
• Pružaoci primarne zdravstvene zaštite često nadgledaju opštu medicinsku negu tokom lečenja raka.

Lečenje raka larinksa obavlja se metodama kao što su:

Radiacijska terapija: Onkolozi visokoenergetskim zracima ubijajućelije raka. Zračenje cilja samo na tumor kako bi se minimiziralo oštećenje okolnog zdravog tkiva.
Hemoterapija: Medicinski onkolozi koriste lekove za ubijanje ili usporavanje rasta ćelija raka. Ljudi često dobijaju hemoterapiju intravenozno, ahemoterapija može izazvati neželjene efekte tokom lečenja.
Imunoterapija: Ovaj tretman koristi imuni sistem pacijenta, prirodnu odbranu tela, kako bi pomogao u borbi protiv raka. Imunoterapija se takođe naziva biološka terapija.
Hirurgija: Za rani rak larinksa, operacija može ukloniti tumor uz očuvanje larinksa (i sposobnost govora i gutanja). Za uznapredovali rak, hirurzi često moraju da urade laringektomiju, uklanjajući ceo larinks.

Kojim hirurškim procedurama se uklanja rak glasnih žica?

Hirurgija uklanja rak. Cilj operacije raka larinksa je uklanjanje tumora uz očuvanje  funkcije govornog aparata. Nekad se uklanja samo deo ili u težim slučajvima ceo larinks. Hirurške procedure su:

• Kordektomija: Uklanja se deo ili sve glasne žice, obično kroz usta
• Supraglotična laringektomija: Uklanja supraglotis, bilo kroz vrat ili kroz usta
• Hemilaringektomija: Uklanja polovinu larinksa, čuvajući glas
• Delimična laringektomija: Uklanja deo larinksa kako bi se zadržala sposobnost govora
• Totalna laringektomija: Uklanja se ceo larinks, kroz vrat
• Tireoidektomija: Uklanja se cela ili deo štitne žlezde
• Laserska hirurgija: Uklanja tumor beskrvnom procedurom pomoću laserskog zraka.

Šta se dešava nakon lečenja karcinoma larinksa?

Nakon tretmana, pacijent odlazi na kontrole kako bi se pratio tok oporavka. Izgledi, stopa preživljavanja, razlikuje se od osobe do osobe, u zavisnosti od faktora kao što su stadijum raka, godine i opšte zdravlje. Generalno, rani rak larinksa ima bolju stopu izlečenja, a  uznapredovali rak, koji se širi na druga područja ima lošiju stopu preživljavanja. Ali, čak i uznapredovali rak larinksa se može izlečiti. Ako se vrati, to se obično dešava u prve dve ili tri godine nakon lečenja. Nakon pet godina, postoji veoma mali rizik od povratka raka.