Svaka aktivnost koja uzrokuje nasilno uvijanje ili rotiranje kolena, posebno kada se punom težinom oslanjamo na njega, može da dovede do pucanja meniskusa
Povreda meniskusa, jastučića hrskavičave strukture između zglobnih površina kosti natkolenice i potkolenice najčešća je povreda kolena Foto: Shutterstock
Povreda meniskusa, jastučića hrskavičave strukture u obliku slova C (polumeseca) u zglobu kolena između zglobnih površina kosti natkolenice (femura) i potkolenice (tibije) koji, najčešća je povreda kolena. Meniskus, kako kažu lekari, deluje kao amortizer. Svako koleno ima dva meniskusa, a njegova ozleda je najčešća povreda kolena. Medicina razlikuje dva meniskusa – medijalni, koji se nalazi sa unutašnje strane kolena, i lateralni, sa spoljašnje strane. Povreda meniskusa, odnosno njegovo pucanje, obično se dešava kada čovek uvrne ili okrene natkolenicu dok mu je stopalo ravno postavljeno a koleno savijeno.
Svaka aktivnost, koja uzrokuje nasilno uvijanje ili rotiranje kolena, posebno kada se punom težinom oslanjamo na njega, može da dovede do pucanja meniskusa. Ta povreda izaziva bol, otok i ukočenost. Takođe, čovek može da oseti blokadu kretanja kolena i da ima problema da potpuno ispruži koleno. Konzervativni tretman, kao što su mirovanje, led i lekovi, ponekad je dovoljan da ublaži bol pokidanog meniskusa i da povreda vremenom zaraste sama. U drugim slučajevima, međutim, povreda meniskusa zahteva operaciju.
Ako je došlo do pucanja meniskusa, može da prođe 24 sata ili više pa da se tek onda jave bolovi i otok. U tom slučaju mogu da se razviju sledeći simptomi u kolenu:
Pokidani meniskus može da bude rezultat bilo koje aktivnosti koja uzrokuje nasilno uvijanje ili rotiranje kolena, kao što je agresivno okretanje ili iznenadno zaustavljanje i okretanje. Čak i klečanje, čučanje ili podizanje nekog teškog tereta ponekad može da dovede do pucanja meniskusa. Kod starijih osoba, degenerativne promene kolena mogu da doprinesu kidanju meniskusa sa malo ili bez traume.
Aktivnosti, koje uključuju agresivno uvijanje i okretanje kolena, dovodi nas u opasnost od pucanja meniskusa. Rizik je posebno visok za sportiste, posebno one koji učestvuju u kontaktnim sportovima, kao što su fudbal, košarka, rukomet, ali i tenis i skijanje. Naravno, kako čovek stari tako se i koleno „troši“ što automatski povećava rizik od kidanja meniskusa, baš kao i gojaznost. Lekari navode i da je veća verovatnoća da će se razviti osteoartritis u povređenom kolenu.
Ako se sumnja na povredu meniskusa, ortoped će da izvrši detaljnu analizu zdravlja i procenu kolena, a takođe može da traži rendgenske snimke i magnetnu rezonancu (MRI) kako bi potvrdio dijagnozu i dodatno procenio stanje zgloba kolena.
Rendgen je dijagnostički test koji koristi nevidljive snopove elektromagnetne energije za proizvodnju slika unutrašnjih tkiva, kostiju i organa na filmu. Kada standardni rendgenski snimak nije dovoljno precizan, rendgen zglobova sa kontrastnom bojom se takođe može koristiti za pregled zglobova kao što su koleno ili kuk. MRI ili magnetna rezonanca je dijagnostička procedura koja koristi kombinaciju velikih magneta, radiofrekvencija i kompjutera za proizvodnju detaljnih slika organa i struktura unutar tela. Često može da utvrdi oštećenje ili bolest u okolnom ligamentu ili mišiću.
Artroskopija kolena, minimalno invazivna hirurška procedura, često se koristi za lečenje meniskusa. Tokom artroskopije, mala, osvetljena, optička cev (artroskop) se ubacuje kroz mali rez u zglobu. Slike unutrašnjeg dela kolena se zatim projektuju na ekran omogućavajući lekaru da popravi ili iseče pocepani deo meniskusa. Za mlade pacijente, očuvanje što većeg dela meniskusa je važno za očuvanje zdravlja kolena. Kada se meniskus ponovo osposobi, šavovi se koriste da drže meniskus zajedno dok telo leči povređeno mesto.