Zdravlje

Rak peritoneuma razvija se u delu stomačne duplje, na koje simptome treba obratiti pažnju

Priredio/la: I. V.

S obzirom na to da je terapija zamene hormona jedan od poznatih faktori rizika za razvoj raka unutar stomaka, neki tipovi karcinoma peritoneuma češći su kod žena, dok su drugi uobičajeni kod muškaraca

Rak peritoneuma je karcinom koji zahvata peritonealnu šupljinu, odnosno deo stomaka. Kod karcinoma peritoneuma, ćelije raka rastu unutar serozne membrane, komponente peritonealne šupljine. Neki tipovi karcinoma peritoneuma pogađaju žene, dok su drugi uobičajeni kod muškaraca. Za sada se zna da su određeni postojeći faktori rizika za pojavu ovog raka genetske mutacije i terapija zamene hormona kod žena.

Gde se sve razvija rak peritoneuma?

Granice peritonealne šupljine su:

  • prednji trbušni mišići
  • pršljenovi — kosti kičme
  • karlično dno – grupa mišića i ligamenata koji podržavaju bešiku, matericu i
    creva
  • dijafragma – tanki mišić ispod pluća i srca koji odvaja grudni koš od abdomena.

Peritonealna šupljina sadrži:

  • omentum – nabor peritoneuma, tanko tkivo koje oblaže stomak, okružuje stomak i druge trbušne organe
  • ligamente koji povezuju kosti sa drugim kostima
  • mezenterijum – sastavljen od dva tanka sloja tkiva, koji okružuju i sadrže vaskularne (krv) i limfne (limfne čvorove) strukture koje snabdevaju ili tanko crevo ili debelo crevo.

Postoje dva glavna tipa raka peritoneuma

Postoje dva glavna tipa karcinoma peritoneuma – primarni i sekundarni. Primarni peritonealni karcinom (PPC) je kada rak nastaje u samoj peritonealnoj šupljini, a sekundarni je kada se rak širi iz drugog dela tela u peritonealnu šupljinu. Primarni peritonealni karcinom je redak. Podaci prikupljeni u Češkoj za studiju iz 2021. pokazuju da ovaj tip rak peritoneuma može da utiče na oko 4,36 na milion ljudi, dok je sekundarni peritonealni karcinom češći, pogađa čak oko 99 osoba na milion ljudi.

Rak jajnika čest je uzrok smrti od karcinoma. Dok se rak jajnika razlikuje od karcinoma  peritoneuma, ipak, postoje neke važne veze između njih. Istraživanje pokazuje da određeni oblici peritonealnog karcinoma imaju simptome, koji se ne razlikuju od nekih oblika raka jajnika. Međutim, primarni peritonealni karcinom obično samo minimalno utiče na jajnike. Rak jajnika takođe može da izazove sekundarni peritonealni karcinom. Zaista, u 75 odsto dijagnoza raka jajnika, lekari će takođe pronaći sekundarni peritonealni karcinom. To je zato što peritonealne ćelije stvaraju okruženje za ćelije raka u kome se one lako razmnožavaju.

Koji su faktori rizika za razvoj rak peritoneuma?

Postoji nekoliko faktora rizika za pojavu raka peritoneuma, a američki Nacionalni institut za rak navodi da su najčešći:

  • porodična istorija raka peritoneuma
  • određene nasledne genetske mutacije BRCA gena, kao što su BRCA1 i BRCA2 mutacije
  • terapija zamene hormona u postmenopauzi
  • visok BMI
  • veća visina, u nekim slučajevima
  • endometrioza.

Istraživanje pokazuje da neki oblici peritonealnog karcinoma, kao što je ekstraovarijalni primarni peritonealni karcinom (EOPPC) pogađaju samo žene. Drugi oblici peritonealnog karcinoma, kao što je maligni peritonealni mezoteliom (MPM), mogu uticati na starije muškarce.

Zašto nastaje karcinom peritoneuma?

Istraživači su još uvek nesigurni u vezi sa svim mogućim uzrocima peritonealnog karcinoma. Međutim, naučni rad je otkrio neke moguće uzroke ili faktore koji doprinose pojavi ovog karcinoma. Mnogo je činioca koji mogu izazvati primarni peritonealni karcinom. EOPPC može nastati zbog genetskih mutacija, na primer. Naučnici su pronašli mutaciju gena BRCA1 kod oko 17,6 procenata ljudi sa EOPPC. U međuvremenu, izloženost azbestu može izazvati MPM od 33 do 50 odsto slučajeva.

Sekundarni peritonealni karcinom ima isti uzrok kao i bilo koji rak iz kojeg je došao. Na primer, ako neko razvije rak peritoneuma od raka jajnika, oba raka će imati isti uzrok. Nekoliko genetskih mutacija, kao što su one u KRAS i BRAF genima, uobičajeni su uzroci raka jajnika.

Koji su simptomi raka peritoneuma?

Kao što je objašnjeno u pregledu iz 2022. godine, simptomi peritonealnog karcinoma su nespecifični, jer su ovi simptomi slični drugim stanjima, kao što je rak jajnika. Uobičajeni simptomi peritonealnog karcinoma su:

  • bol u stomaku
  • distenzija ili naduvenost
  • nadimanje
  • mučnina
  • loše varenje
  • zatvor
  • anoreksija
  • gubitak težine
  • umor
  • bol u leđima.

Stadijumi raka peritoneuma

Određivanje stadijuma za peritonealni karcinom funkcioniše drugačije u primarnim i sekundarnim slučajevima. Lekari imaju samo dva stadijuma za primarni peritonealni karcinom — stadijum 3 i 4. U stadijumu 3, tumor postoji samo u peritonealnoj šupljini, dok je u stadijumu 4 rak metastazirao na druge delove tela.

Ove faze takođe imaju podfaze:

Faza 3A: Rak postoji u karličnim organima i abdomenskim limfnim čvorovima.
Faza 3B: Rak postoji unutar peritoneuma izvan karlice i unutar limfnih čvorova izvan peritoneuma. Tumor je veličine 2 cm ili manji.
Faza 3C: Ovo je slično stadijumu 3B, osim što je tumor veći od 2 cm.
Faza 4A: Postoji nakupljanje tečnosti oko pluća.
Faza 4B: Rak se proširio na delove tela izvan peritonealne šupljine, kao što su pluća, jetra ili limfni čvorovi u preponama.

Nasuprot tome, sekundarni peritonealni karcinom ima pet faza:

Faza 0: Svaki postojeći rak je mikroskopski.
Faza 1: Tumor postoji u jednom delu stomaka. Manji je od 5 milimetara.
Faza 2: Tumor je još uvek manji od 5 mm. Međutim, počinje da utiče na ceo stomak.
Faza 3: Postoji nekoliko tumora, i oni su veći od 5 mm, ali manji od 2 cm.
Faza 4: Postoji nekoliko većih tumora i oni su veći od 2 cm.

Kakva stopa preživljavanja za rak peritoneuma se može očekivati?

Stopa preživljavanja za primarni peritonealni karcinom kreće se od 11 do 17 meseci, ali je kod sekundarnog peritonealnog karcinoma još kraća. Sekundarni peritonealni karcinomi stadijuma 0-2 imaju stopu preživljavanja od 5 do 10 meseci, dok je u kasnijim fazama ta stopa od 2 do nepuna 4 meseca. Naučnici nastavljaju da poboljšavaju opcije lečenja raka, a izgledi se razlikuju u zavisnosti od stadijuma raka i dostupnosti tretmana.

Kako se postavlja dijagnoza za ovaj karcinom?

Kako bi dijagnostikovali ovaj rak, lekari vrše biopsiju uzoraka tkiva ili obavljaju paracentezu – proceduru uzorkovanja telesnih tečnosti. Naučnici takođe imaju mnogo različitih načina za dijagnosticiranje peritonealnog karcinoma:

Tehnike snimanja: Tehnologije kao što su CT, PET i MRI skeniranje mogu pomoći lekarima da pronađu tumore u peritoneumu.
Paracenteza: Uklanjanje uzoraka tečnosti iz abdomena. Lekari mogu da testiraju te uzorke na ćelije raka.
Laparoskopija: Ovo uključuje upotrebu operacije za uklanjanje sićušnih uzoraka sumnjivih tumora. Lekari zatim mogu da testiraju ove uzorke u laboratoriji, a u nekim slučajevima će možda morati da koriste nekoliko dijagnostičkih tehnika za jednu osobu.

Kako se leči rak peritoneuma?

Opcije lečenja peritonealnog karcinoma razlikuje se od osobe do osobe. Međutim, studije pokazuju da su kombinovani pristupi i najefikasniji. Kombinovani pristup podrazumeva operaciju za uklanjanje tumora i tretmane kao što su hemoterapija,  postoperativne terapije lekovima i zračenje. Konačno, ovaj pristup takođe može da koristi  specifične lekove za ciljanje specifičnih gena koji izazivaju rak.