U XXI veku gotovo svakodnevno se srećemo sa pojmom probiotik. Danas se probiotikom nazivaju i mnogi proizvodi koji to zapravo nisu, samo zato što poseduju neku količinu probiotskih kultura, kaže prof. dr Georgios Konstantinidis, pedijatar-neonatolog
Da bi nešto bilo probiotik, i da bi zaista bilo efikasno treba poći od definicije tj. objašnjenja koju daje Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization). Prema toj definiciji probiotici su živi mikroorganizmi koji uneti u organizam u poznatom broju ostvaruju koristan efekat na zdravlje domaćina.
Ko ima potrebu da koristi neki probiotski preparat, treba da obrati pažnju na dve činjenice: koji probiotska kultura se nalazi u preparatu i u kojoj dozi.
– Različiti proizvodi na tržistu sadrže različite probiotske kulture. Ukoliko se pitate da li je ovakav prisutp ispravan, odgovor je da. Zašto? Različiti probiotici deluju potpuno drugačije i mogu pomoći kod različitih tegoba. Brojna naučna istraživanja i jasne preporuke udruženja kao što su Svetska gastroenterološka organizacija (World Gastroenterology Organization) ili Evropsko udruženje pedijatara gastroenterologa, hepatologa i nutricionista (ESPGHAN) daju nam odgovor na pitanje koji su probiotici efikasni u kojim situacijama – objašnjava za portal eKlinika prof. dr Georgios Konstantinidis, pedijatar-neonatolog i Predsednik Udruženja pedijatara Srbije.
Konkretan primer je recimo aktuelna tema putničke dijareje, koju svako želi prevenirati. U tu svrhu se savetuje primena probiotske gljivice Saccharomyces boulardii.
– Prema svetskim vodičima i Smernicama framceutskog fakulteta u Beogradu pomenuta probiotska gljivica ima najviši nivo dokaza u prevenciji, ali i tretmanu putničke dijareje. Prema vodičima, primena Saccharomyces boulardii se savetuje i u terapiji infekcije helikobakterijom jer dokazano smanjuje neželjene efekte same terpaije i pospešuje izlečenje. Još jedan primer je, da se za sprečavanje i tretman dijareje uzrokovane primenom antibiotika savetuje primena jedine probiotske gljivice Saccharomyces boulardii ili eventualno probiotske bakterije Lactobacillus rhamnosus GG. U pedijatrijskoj populaciji je, takođe, za tretman akutnih dijareja (proliva) preporučena primena preparata koji sadrže pomenute sojeve. Tako, zavisno od problema sa kojim se pacijent suočava, lekar ili farmaceut treba da posavetuju određeni preparat – kaže prof. dr Georgios Konstantinidis.
U kojoj dozi primeniti preparat? Ovo pitanje je izuzetno značajno, obzirom da je potrebno uzeti one doze koje su kroz kliničke studije pokazale efikasnost.
– Zapravo, u svim nacionalnim, evropskim ili svetskim vodičima uz određenu indikaciju je jasno navedena doza i potrebna dužina davanja u kojima probiotski soj dokazano pomaže. U skladu sa navedenim svetskim i evropskim smernicama i Udruženje pedijatara Srbije daje svoje smernice i preporuke – ističe prof. dr Georgios Konstantinidis.
Koja je doza efikasna i da li je to dovoljno?
Probiotici su, kao što smo rekli na početku ističe naš sagovornik, živi mikroorganizmi koji uneti u organizam u poznatom broju ostvaruju koristan efekat na zdravlje domaćina.
– Kao takvi, oni su izuzetno osetljivi na uticaj uslova spoljašnje sredine kojima su svakodnevno izloženi (vlagu, temperaturu, kiseonik). Ukoliko u trenutku proizvodnje u kapsulu ili kesicu bude upakovano npr. 10 milijardi probiotskih kultura, to ne znači da će na kraju roka upotrebe ta ista kapsula imati istu količinu probiotika. Naprotiv, probiotici će biti prisutni u značajno manjoj meri, a znamo da od doze zavisi efikasnost proizvoda. Zbog toga je izuzetno važno obratiti pažnju na pakovanje. – kaže prof dr Konstantinidis.
Prilikom izbora najvažnije je obratiti pažnu da li je na spoljašnoj ambalaži (na kutiji) jasno naznačen broj živih mikroorganizama u trenutku proizvodnje ili njihov broj na kraju roka upotrebe.
– Samo za proizvode koji garantuju potrebni broj na kraju roka upotrebe možemo biti sigurni da će biti efikasni u trenutku kada nam budu zaista i potrebni. Ovo je naravno izazov za sve proizvođače probiotika, jer zahteva najstrožu kontrolu kvaliteta kako sirovina koje u fabriku ulaze, tako i kontrolu pakovanja i na kraju finalnog proizvoda – ističe dr Konstanitinidis.
Dobar primer ulaganja u kvalitet, je inovativno atech pakovanje, koje omogućava proizvođačima da garantuju efikasnost i bezbednost probiotskih preprata do kraja roka upotrebe. Objašnjenje se krije u samoj strukturi atech pakovanja. Blister sa kapsulama probiotskog preparata dodatno je upakovana u troslojnu kesicu. Tri sloja folije pružaju dodatnu zaštitu, a tokom procesa proizvodnje je iz kesice eliminisan kiseonik koji uništava probiotske kulture.
– Zbog svega navedenog kao pedijatar, uvek savetujem da se prilikom izbora preparata obrati pažnja ne samo na izbor dokazano efikasne probiotske kulture već i da li se ona kao takva u potrebnom broju zaista i nalazi u odabranom preparatu. Odgovarajuće pakovanje koje garantuje da nećemo kompromitovati probiotik je ovde svakako presudno – kaže za portal eKlinika prof. dr Georgios Konstantinidis.
(eKlinika/PR)