Zdravlje

Kako crevni mikrobi mogu da evoluiraju i postanu opasni

Priredio/la: I. V.

Kada dođe do „propuštanja creva“ potencijalno štetne bakterije tada pobegnu iz creva i izazivaju hronični inflamatorni odgovor usled kojeg nastaju razne bolesti

Crevni mikrobi ključni su faktor za dobro zdravlje i, dok su neke bakterije povezane sa raznim bolestima, druge su zapravo izuzetno važne za imuni sistem, srce, telesnu težinu i mnoge druge aspekte zdravlja. Međutim, mikrobiom čoveka, sastavljen od triliona bakterija, virusa i gljivica, može da postane i glavni krivac za razvoj autoimunih poremećaja, inflamatornih bolesti creva, metabolički sindrom, pa čak i neuropsihijatrijskih poremećaja.

Kada dođe do „propuštanja creva“ mikrobiom postaje opasan

Jedno popularno objašnjenje za ove loše ishode, kada crevni mikrobi nepovoljno utiču na neke aspekte zdravlja,  jeste takozvana hipoteza o „propuštanju creva“ – u kome se kaže da potencijalno štetne bakterije pobegnu iz creva, izazivajući hronični inflamatorni odgovor, koji može da doprinese raznim bolestima.

Ali, jedna misterija je bila kako potencijalno patogene bakterije mogu da postoje kod zdravih ljudi decenijama, bez očiglednih zdravstvenih posledica. U novoj studiji objavljenoj 13. jula, tim naučnika sa   ponudio je nove uvide u ovu misterioznu pojavu. Naučnici opisuju kako bakterije u crevima mogu da evoluiraju tokom vremena, postajući patogenije tako što dobijaju sposobnost da migriraju preko crevne barijere i opstaju u organima izvan creva, čime izazivaju hroničnu upalu i povezane patologije.

Otkriveno kako i gde opstaju crevni mikrobi kada „pobegnu“ iz creva

Za potrebe ove studije, tim sa Yale University proučavao je genetiku i ponašanje vrste potencijalno patogenih bakterija koje su uneli u miševe, i to onu vrstu glodara koja nema sopstvene crevne mikrobe. Vremenom su otkrili da su se ovi mikrobi razišli u dve različite populacije – jednu koja se ponašala slično soju predaka, a drugu koja je dobila male DNK mutacije, koje su im omogućile da žive u sluzokoži creva i opstaju u limfnim čvorovima i jetri nakon što „pobegnu“ iz creva.

Za razliku od tradicionalnih patogena, koji podstiču brzo slabljenje imunog sistema, ove male kolonije premeštenih bakterija ostaju poluskrivene u organima i mogu da izbegnu pažnju imunog sistema – barem privremeno. Međutim, autori studije otkrili su da njihovo prisustvo tokom vremena može na kraju da izazove inflamatorne patologije kao što su autoimune bolesti. Ovaj fenomen može bar delimično da objasni zašto neki ljudi sa potencijalno patogenim bakterijama nikada ne obole, kao i zašto se rizik od bolesti povećava sa godinama, kažu istraživači.

Fenomen „evolucija unutar domaćina“

Ova sposobnost crevnih bakterija da postanu patogenije vođena je fenomenom koji se naziva „evolucija unutar domaćina“, što objašnjava zašto su pojedine bakterijske vrste, koje žive u našim crevima. sposobne da se prilagode i evoluiraju tokom našeg života, ističu naučnici. Dobijeni nalaz ukazuje da će faktori životne sredine, koji utiču na tempo ili putanju evolucije unutar domaćina takođe imati važne efekte na razvoj bolesti izazvanih mikrobiotom. Na primer, ljudi koji se zdravo hrane razvijaju različite bakterijske zajednice u crevima. To znači da mnogi različiti mikrobi moraju da se takmiče za prostor i resurse, ograničavajući veličinu populacije bilo koje pojedinačne vrste i na taj način smanjujući šanse da se potencijalno nezdrave varijante pojave i „pobegnu“ iz creva. Međutim, u manje raznolikim bakterijskim zajednicama može da se otvoriti više niša u crevima, povećavajući verovatnoću da će se pojaviti štetne bakterijske varijante.

Ove bakterije u suštini su unapred prilagođene da postoje u organima izvan creva. Verujemo da ovaj evolutivni proces počinje ispočetka u svakom novom domaćinu zbog preferencijalnog prenosa nepatogenih sojeva između pojedinaca – istakao je Noah Palm, asistent profesora imunologije na Yale University, vođa ove studije. Otkrivanje i shvatanje uloge evolucije unutar domaćina u oblikovanju ponašanja bakterija u crevima, kako je naveo, može na kraju da otkrije nove terapeutske intervencije, koje mogu da ograniče ili preusmere ovaj proces kako bi se sprečio razvoj različitih bolesti povezanih sa „curenjem creva“.