Sarkom je uvek maligni tumor koji počinje u mekom tkivu ili kostima

Sarkom je oblik raka i po definiciji, „sarkomi“ su kancerogeni tumori vezivnog tkiva. Kada se koristi ovaj termin za imenovanje bolesti, to znači da je u pitanju maligni karcinom. Može da utiče na različite vrste tkiva. Sarkomi mekog tkiva utiču na tkiva koja povezuju ili okružuju bilo koji sistem tela. S druge strane, sarkom kostiju, ili osteosarkom, je vrsta raka kostiju koji počinje da se razvija u kostima. Sarkom je retkost kod odraslih ljudi, češći je kod dece i čini oko 15 odsto svih karcinoma koji se javljaju u detinjstvu. Obično ga nije moguće sprečiti, jer lekari još ne znaju šta ga uzrokuje.

Sarkom se razvija u različitim delovima tela od čega zavise i simptomi

Sarkomi mekog tkiva mogu da se pojave u mastima, mišićima, krvnim sudovima, dubokim tkivima kože, hrskavici, tetivama i ligamentima. American Society of Clinical Oncology (ASCO) navodi da oko 60 odsto sarkoma počinje u ruci ili nozi, 30 procenata kreće da se razvija u stomaku ili trupu, a 10 procenata u vratu ili glavi.

Simptomi će se razlikovati u zavisnosti od vrste sarkoma i od toga gde se u telu razvija – da li je reč o sarkomu mekog tkiva ili sarkomu kostiju.
Sarkom mekog tkiva – U ranim stadijumima sarkoma mekog tkiva, osoba možda neće imati nikakve simptome, a kada se oni pojave, moguće je primetiti:

• Tumor – U nekim slučajevima može da postoji primetna kvržica ili otok i obično je bezbolna.
• Bol – Ako tumor utiče na lokalna tkiva, nerve ili mišiće, bol može da bude prisutan u tom području.
• Specifični su simptomi za određeni tip sarkoma. Na primer, tumori u gastrointestinalnom sistemu mogu da krvare, tako da simptomi mogu da budu krv u stolici ili stolica sa crnim, katranastim izgledom.

Sarkom kostiju – U slučaju sarkoma kostiju, prvi znak može biti bol, sa ili bez kvržice. Često zahvata duge kosti u ruci ili nozi ili u karlici. Ako se javlja u karlicu, znaci i simptomi se možda neće pojaviti sve do kasne faze karcinoma.

Javlja se u više od 50 oblika tumora

Postoji više od 50 vrsta sarkoma, koji se dele sarkom mekog tkiva i sarkom kostiju.
Vrste sarkoma mekog tkiva zavise od specifičnog tkiva ili lokacije koju je tumor zahvatio:

• Angiosarkom: Ovaj tip utiče na krvne ili limfne sudove
• Gastrointestinalni stromalni tumor: Utiče na specijalizovane neuromuskularne ćelije creva
• Liposarkom: Ovo je sarkom masnog tkiva. Često počinje u butini, iza kolena ili na zadnjem delu stomaka.
• Leiomiosarkom: Utiče na glatke mišiće u zidovima organa, često u abdomenu.
• Sinovijalni sarkom: Ovo može da bude tumor matičnih ćelija, a kancerogeno tkivo može da se razvije oko zglobova.
• Neurofibrosarkom: Tip karcinom koji utiče na zaštitni omotač nerava.
• Rabdomiosarkom: Formira se u skeletnim mišićima.
• Fibrosarkomi: Utiču na fibroblaste, ćelije u vezivnom tkivu.
• Miksofibrosarkom: Ovaj tumor utiče na vezivno tkivo i često se razvija u rukama i nogama starijih odraslih osoba.
• Mezenhimomi: Retki su i kombinuju elemente drugih sarkoma. Mogu se pojaviti u bilo kom delu tela.
• Vaskularni sarkom: Ovaj tip raka se javlja u krvnim sudovima.
• Švanom: Reč je tumoru nervnog tkiva.
• Kaposijev sarkom: Ovaj tip karcinoma uglavnom utiče na kožu, ali se može pojaviti i u drugim tkivima kao posledica humanog herpesvirusa 8.

Sarkom kostiju takođe može da se javi u nekoliko različitih oblika:

• Osteosarkom: Razvija se u kostima.
• Juing sarkom: Ovaj sarkom se može javiti u kosti ili mekom tkivu.
• Hondrosarkom: Karcinom koji počinje da se razvija u hrskavici.
• Fibrosarkom: Razvija se u fibrogenom tkivu, vrsti vezivnog tkiva.

Zašto nastaje sarkom?

U mnogim slučajevima, lekari ne znaju šta tačno uzrokuje sarkom. Javljaju se sporadično, sa malo ili nimalo porodične istorije. Međutim, istraživači su identifikovali neke moguće faktore rizika:

• Visoke doze zračenja: Prethodna terapija zračenjem za rak povećava rizik od kasnijeg razvoja sarkoma mekog tkiva.
• Genetski uslovi: Genetski faktori mogu da igraju važnu ulogu. Čini se da ljudi sa sindromima kao što su neurofibromatoza i tuberozna skleroza imaju veći rizik od sarkoma.
• Izloženost hemikalijama: Izlaganje vinilhloridu, dioksinima i fenoksisirćetnim herbicidima može da poveća rizik, ali je potrebno više dokaza da se to potvrdi.
• Humani herpesvirus 8: Kaposijev sarkom je jedini tip sarkoma mekog tkiva sa jasno definisanim uzrokom.

Kako se postavlja dijagnoza i koji testovi se rade?

Osoba koja primeti sumnjivu krvžicu na telu treba da se javi na lekarski pregled, posebno ako primeti da čvorić počinje da raste ili ako se oseća bol pri dodiru. Doktor u tom slučaju:

• traži detalje o simptomima
• pita o ličnoj i porodičnoj istoriji bolesti pacijenta
• obavlja lekarski pregled
• predlaže skeniranje – rendgenski snimak, MRI, CT ili PET skeniranje
• obavlja laboratorijske testove.

Ako je osoba prethodno bila podvrgnuta tretmanu za uklanjanje tumora, ponovni rast može da ukaže da se on vratio.

Kako se leči sarkom?

Lekar može da preporuči jednu ili više sledećih opcija lečenja sarkoma kostiju ili mekog tkiva:

• Hirurgija – Ovo je najčešći tretman za sarkom. Cilj je da se ukloni tumor i deo normalnog okolnog tkiva. Hirurg će obično uzeti uzorak tkiva kako bi izvršio biopsiju u isto vreme i tako se može potvrditi tačan tip tumora.
• Terapija zračenjem – Pacijent može da dobije ovu terapiju pre ili posle operacije kako bi se uništavale ćelija raka.
• Hemoterapija – Čini se da je hemoterapija efikasnija u lečenju sarkoma kostiju od sarkoma mekog tkiva. Hemoterapija može da ubije ćelije raka koje ostaju nakon operacije.

U slučaju sarkoma mekog tkiva, lekar može da propiše olaratumab (Lartruvo) za one čiji sarkom nije reagovao na druge tretmane. Ljudi sa uznapredovalim sarkomom mekog tkiva, koji su već bili podvrgnuti hemoterapiji, mogu da imaju koristi od pazopaniba (Votrient). Izbor i intenzitet lečenja zavise od stadijuma i stepena raka, veličine tumora i obima širenja.

Kakvi su izgledi za osobu koja ima sarkom?

Izgledi za osobu sa sarkomom zavise od faktora kao što su tip, stepen i lokacija. Zdravstveni radnici koriste statistiku da bi otprilike utvrdili koliko će ljudi sa rakom preživeti 5 godina ili više nakon dijagnoze. Za sarkom mekog tkiva, šansa za preživljavanje još najmanje 5 godina nakon dijagnoze je:

• 81 odsto ako je sarkom lokalizovan, što znači da se nije proširio
• 58 procenata ako je tumor regionalan, što znači da se proširio na obližnja tkiva
• 16 odsto ako je udaljen, a to znači da je stigao do drugih organa u telu.

Za sarkom kostiju, prosečne petogodišnje stope preživljavanja su:

• 77 procenata za lokalizovani rak
• 65 odsto za regionalni rak
• 27 procenata za udaljeni rak.

Stručnjaci naglašavaju da mnogi ljudi žive duže od 5 godina nakon dijagnoze. Zahvaljujući novim medicinskim otkrićima, ovi procenti nastavljaju da se poboljšavaju. Takođe, pojedinačni faktori, kao što su starost i opšte zdravlje, uticaće na šanse za preživljavanje svake osobe. Kao i kod drugih vrsta raka, izgledi su bolji ako osoba dobije dijagnozu i započne lečenje u ranim fazama.