Stopa preživljavanja raka – šta znači ova prognoza i kako se izračunava

Stopa preživljavanja raka obolelima od karcinoma može da pomogne da uz pomoć statistike „zavire“ u budućnost. Kada se prvi put dijagnostikuje rak, mnogi ljudi zainteresovani su prvo o prognozi, o tome kakve su šanse da se karcinom preživi, koliko dugo još mogu da žive, da li rak može lako da se izleči ili je u pitanju teži oblik karcinoma. Lekari ne mogu da predviđaju budućnost, ali mogu da daju procene na osnovu iskustava drugih ljudi obolelih od iste vrste raka.

Kako se računa stopa preživljavanja raka?

Stope preživljavanja raka ili statistike preživljavanja govore o procentu ljudi koji prežive određenu vrstu raka u nekom vremenskom periodu. Statistika raka često koristi ukupnu petogodišnju stopu preživljavanja. Stope preživljavanja se obično daju u procentima. Na primer, ukupna petogodišnja stopa preživljavanja za rak mokraćne bešike je 77 procenata. To znači da od svih ljudi koji imaju rak mokraćne bešike, 77. od 100 ljudi živi 5 godina nakon dijagnoze. Nasuprot tome, 23. od 100 obolelih umrlo je u roku od 5 godina od dijagnoze raka mokraćne bešike.

Stope preživljavanja tumora zasnovane su na istraživanju, a na osnovu informacija prikupljenih o stotinama ili hiljadama ljudi sa specifičnim rakom. Ukupna stopa preživljavanja uključuje ljude svih uzrasta i zdravstvenih stanja kojima je dijagnostikovan rak, kao i one kojima je karcinom dijagnostikovan veoma rano i one kojima je kasno otkriveno da boluju od raka.

Stopa preživljavanja je preciznija ako je poznat stadijum raka

Lekar možda može da da precizniju statistiku na osnovu stadijuma raka. Na primer, 60 odsto ljudi kojima je dijagnostikovan rak pluća u ranoj fazi živi najmanje 5 godina nakon dijagnoze. Petogodišnja stopa preživljavanja za osobe kojima je dijagnostikovan kasni stadijum raka pluća, koji se proširio (metastazirao) na druge delove tela je 6 procenata. Ukupne stope preživljavanja ne preciziraju da li su preživeli od raka i dalje podvrgnuti lečenju nakon 5 godina ili su uspeli da rak nestane lečenjem (postignuta remisija). Druge vrste stopa preživljavanja, koje daju konkretnije informacije su:

• Stopa preživljavanja bez bolesti – Ovo je broj ljudi koji nemaju dokaze o postojanju raka  nakon lečenja.
• Stopa preživljavanja bez progresije – Broj ljudi koji su lečeni od raka i/ili nemaju znakove recidiva raka ili imaju rak koji je ostao stabilan, nije se širio.
• Stope preživljavanja od raka često koriste petogodišnju stopu preživljavanja -Određeni karcinomi mogu ponovo da se jave mnogo godina nakon što su prvi put otkriveni i lečeni. Za neke vrste karcinoma, ako se ne ponovi pet godina nakon početne dijagnoze, šansa za kasniji povratak je veoma mala.

Na šta stopa preživljavanja raka ne može da nam ukaže?

Statistika preživljavanja tumora može da bude frustrirajuća s obzirom na to da stopa može da se zasniva na iskustvima hiljada ljudi. Dakle, dok stope preživljavanja od raka mogu da daju opštu predstavu o većini ljudi u vašoj situaciji, one ne mogu da daju  individualne šanse za izlečenje ili remisiju. To je, na primer, jedan od razloga što neki ljudi ignorišu statistiku stope preživljavanja od raka.

Takođe, statistika preživljavanja od raka ne uzima u obzir druga zdravstvena stanja koja oboleli ima. Ako je zdravlje osobe koja je dobila rak inače savršeno, verovatno će imati veće šanse za preživljavanje nego što statistika pokazuje. Ako uz rak postoje i druga, veoma značajna medicinska stanja, oboleli možda neće imati šanse za preživljavanje, koje daje statistika.  Stope preživljavanja imaju i druga ograničenja. Na primer, ne mogu:

• Da daju informacije o najnovijim tretmanima. Ljudima, koji su uključeni u najnoviju statistiku raka, karcinom je dijagnostikovan pre više od 5 godina. Efekti nedavnih otkrića lečenja neće uticati na statistiku preživljavanja najmanje 5 godina.
• Ne mogu da sugerišu koje tretmane pacijent treba da izabere. To zavisi od pacijenta i lekara.  Za neke ljude, tretman sa najvećom šansom za remisiju je onaj koji će da izaberu. Ali, mnogi ljudi svoju odluku o tretmanu lečenja donose i na osnovu drugih faktora, kao što su neželjeni efekti, troškovi, raspored lečenja…

Stopa preživljavanja raka koristi se procenu opcija lečenja

Lekari često koriste petogodišnje relativne stope preživljavanja da bi procenili i uporedili opcije lečenja i smatraju da je stopa preživljavanja dobar pokazatelj:

• Da li će rak reagovati na lečenje
• Da li će tretman uspešno produžiti život osobe.

Statistika preživljavanja pomaže lekarima da odluče koji tretmani pružaju najveću korist, kao i da izmere koristi i rizike. Na primer, određeni tretman može da bude veoma efikasan u lečenju raka, ali obolela osoba može da doživi neprijatne neželjene efekte od njega. Statistika može da pruži  korisne informacije, ali nije jedini faktor koji se koristi za planiranje lečenja.

Neki izaberu da izgnorišu prognozu preživljavanja

Na svakoj oboleloj osobi je da li želi da zna stopu preživljavanja povezanu sa tipom i stadijumom raka koji ima. Budući da stope preživljavanja ne mogu da daju precizne informacije o zdravstvenom stanju pacijenta, neki smatraju da su statistike bezlične i da ne mogu da im pomognu. Ali, neki ljudi žele da saznaju sve što mogu o raku koji imaju, kao i sve relevantne statistike. Smatra se da kad je čovek dosta upoznat o tome kako se razvija i kako deluje na organizam rak koji ima, to može da smanji anksioznost dok se analiziraju mogućnosti i započne lečenje. Statistika preživljavanja takođe može da bude zbunjujuća i zastrašujuća. Ako obolela osoba ne želi da obraća pažnju na brojeve, to treba i da kaže svom doktoru. Neki ljudi ipak više vole da znaju „širu sliku“, nego detaljnu statistiku.