Pucanje aorte često imitira simptome srčanih bolesti

Pucanje ili disekcija aorte je ozbiljno stanje u kojem dolazi do pucanja u unutrašnjem sloju glavne telesne arterije – aorte. Krv protiče kroz pocepani zid aorte, ulazi u pukotinu uzrokujući tako njeno dalje pucanje, odnosno diseciranje unutrašnjeg i srednjeg sloja aorte. Ako krv prolazi kroz spoljašnji zid aorte, pucanje aorte je često smrtonosna.

Pucanje aorte često imitira simptome drugih bolesti

Disekcija aorte je relativno retka pojava i obično se javlja kod muškaraca između 60. i 70. godine života. Simptomi disekcije aorte mogu da imitiraju simptome drugih bolesti, što često dovodi do kašnjenja u postavljanju dijagnoze. Međutim, kada se disekcija aorte rano otkrije i odmah počne da se leči, šanse za preživljavanje se značajno poboljšavaju.

Koji simptomi ukazuju na pucanje aorte?

Simptomi disekcije aorte mogu biti slični onima kod drugih srčanih problema, kao što je srčani udar. Tipični znaci i simptomi su:

• Iznenadni jak bol u grudima ili gornjem delu leđa, često opisan kao osećaj kidanja, koji se širi na vrat ili niz leđa
• Iznenadni jaki bol u stomaku
• Gubitak svesti
• Kratak dah
• Simptomi slični onima kod moždanog udara, kao što su iznenadni problemi sa vidom, poteškoće u govoru i slabost ili gubitak pokreta (paralizu) na jednoj strani tela
• Slab puls na jednoj ruci ili butini, u poređenju sa drugom
• Bol u nogama
• Poteškoće u hodanju.

Ako osećate jak bol u grudima, nesvesticu, iznenadnu otežano disanje ili simptome moždanog udara, savet je da se odmah pozove Hitna pomoć. Ovi znaci i simptomi nisu uvek posledica ozbiljnog problema, ali je najbolje da se brzo obratite lekaru, jer rano otkrivanje i lečenje mogu da pomognu da spasete život.

Šta uzrokuje pucanje aorte?

Pucanje aorte uzrokovano je oslabljenim delom zida aorte. Disekcije aorte se dele u dve grupe, u zavisnosti od toga koji deo aorte je zahvaćen:

• Tip A – Ovaj češći i opasniji tip uključuje cepanje u delu aorte gde izlazi iz srca. Pucanje se takođe može javiti u gornjoj aorti (uzlaznoj aorti), koja se može proširiti u abdomen.
• Tip B – Ovaj tip uključuje pucanje samo u donjoj aorti (descendentna aorta), koja se takođe može proširiti u abdomen.

Neke od stvari koje mogu da povećaju rizik od disekcije aorte su:

• Nekontrolisani visok krvni pritisak (hipertenzija)
• Stvrdnjavanje arterija (ateroskleroza)
• Oslabljena i ispupčena arterija (aneurizma aorte)
• Defekt aortnog ventila (bikuspidni aortni zalistak)
• Suženje aorte pri rođenju (koarktacija aorte).

Određene genetske bolesti povećavaju rizik od disekcije aorte:

• Tarnerov sindrom – Visok krvni pritisak, problemi sa srcem i druga zdravstvena stanja mogu da budu posledica ovog poremećaja.
• Marfanov sindrom – Ovo je stanje u kojem slabi vezivno tkivo, koje podržava različite strukture u telu. Ljudi sa ovim poremećajem često imaju porodičnu istoriju aneurizme aorte i drugih krvnih sudova ili porodičnu istoriju disekcija aorte.
• Drugi poremećaji vezivnog tkiva – Tu spada Ehlers-Danlosov sindrom, grupa poremećaja vezivnog tkiva, koji uključuju labave zglobove i krhke krvne sudove i Loeis-Dietzov sindrom, koji uzrokuje uvrnute arterije, posebno na vratu.
• Upala arterija (arteritis džinovskih ćelija) takođe može da poveća rizik od disekcije aorte.

Drugi potencijalni faktori rizika za disekciju aorte mogu da budu:

• Pol – Muškarci češće imaju disekciju aorte nego žene
• Starost – Disekcija aorte je verovatnije kod ljudi starijih od 60 godina
• Upotreba kokaina – Ova vrsta narkotika privremeno podiže krvni pritisak
• Trudnoća – Retko se disekcije aorte javljaju kod inače zdravih žena tokom trudnoće
• Dizanje tegova velikih težina – Ovaj i drugi naporni trening otpora može da poveća rizik od disekcije aorte povećanjem krvnog pritiska tokom aktivnosti.

Koje komplikacije može da izazove pucanje aorte?

Moguće komplikacije disekcije aorte su:

• Smrt usled teškog unutrašnjeg krvarenja
• Oštećenje organa, kao što je otkazivanje bubrega ili po život opasno oštećenje creva
• Moždani udar
• Oštećenje aortnog ventila (aortna regurgitacija) ili ruptura u sluznicu oko srca (tamponada srca).

Kojim preventim merama može da se spreči disekcija aorte?

Rizik od disekcije aorte može da se smanji tako što se treba čuvati, odnosno sprečiti povredu grudnog koša i preduzeti korake da srce bude zdravo. U tom smislu potrebno je:

• Kontrolisati krvni pritisak – Ako imate visok krvni pritisak, nabavite kućni uređaj za merenje pritiska koji će vam pomoći da dnevno pratite variranje pritiska
• Nemojte da pušite
• Održavajte idealnu težinu. Neka ishrana sadrži malo soli, dosta voća, povrća i integralnih žitarica i redovno vežbajte.
• Vezujte pojas dok vozite jer se i tako smanjuje rizik od povrede grudnog koša tokom saobraćajne nesreće.
• Ako imate porodičnu istoriju disekcije aorte, poremećaja vezivnog tkiva ili bikuspidnog aortnog zalistka, obavestite svog lekara. Ukoliko imate aneurizmu aorte, saznajte koliko često je potrebno praćenje i da li je operacija neophodna za popravku aneurizme.