Postoje razne vrste belih krvnih zrnaca, a njihovi izmenjeni nivoi ukazuju na različite bolesti. Sve može da bude i prolaznog karaktera, sa simptomima, ili bez njih
Lukociti su bela krvna zrnca čiji povišen, ali i sniženi nivo može ali ne mora da ukazuje na neke ozbiljnije bolesti Foto: Shutterstock
Leukociti su bela krvna zrnca sa ulogom prve linije odbrane našeg organizma od štetnih „napadača“. Njihove povišene i snižene vrednosti mogu da budu prolaznog karaktera, ali i razlog za zabrinutost.
Ako nam analize pokažu povišene vrednosti leukocita, do toga može da dođe usled više razloga. Neke od njih su: jaka reakcija imunološkog sistema u cilju uništavanja infekcije, fizički ili emocionalni stresi, ali i određene vrste karcinoma. Trudnoća takođe dovodi do povišenog nivoa belih krvnih zrnaca, jer imaju tendenciju rasta od prvog do trećeg trimestra. Takođe, leukociti rastu u periodu nakon samog porođaja, zbog ozbiljnog stresa kome je telo izloženo.
Sa druge strane, manji broj belih krvnih zrnaca može da bude signal da neka povreda ili bolest uništava ćelije brže nego što ih telo pravi (proizvodi). Takođe, moguće je i da ih samo telo ne proizvodi dovoljno. U nekim slučajevima, fluktuacija u nivou belih krvnih zrnaca ne izazove nikakve simptome.
Leukociti čine oko 1 odsto svih krvnih zrnaca i neophodni su za pravilno funkcionisanje imunološkog sistema. Koštana srž ih kontinuirano proizvodi, a praktično se „čuvaju“ miruju u krvi i limfnom sistemu sve dok nisu neophodni za borbu protiv infekcije ili neke bolesti.
Postoji više vrsta leukocita, a svaka od njih ima svoju funkciju. Većina ljudi proizvodi oko 100 milijardi belih krvnih zrnaca svakog dana. Obično ima između 4.500 i 11.000 belih krvnih zrnaca u svakom mikrolitru krvi, iako taj broj može da varira u zavisnosti od pola, starosti i rase. Vrste leukocita su:
Skok vrednosti, odnosno nivoa belih krvnih zrnaca poznato je kao leukocitoza. Obično se javlja kao odgovor organizma na sledeća stanja:
I neka respiratorna stanja kao što su veliki kašalj ili tuberkuloza, mogu da budu uzrok povišenog nivoa belih krvnih zrnaca.
U nekim slučajevima, bivaju pogođena sva naša bela krvna zrnca. Ponekad, međutim, neki ljudi imaju specifične oblike poremećaja u kojima biva zahvaćena samo jedna vrsta leukocita.
Visok nivo monocita može da bude pokazatelj hronične infekcije, autoimunog ili nekog poremećaja krvi ili karcinoma. Ako postoji povišeni nivo limfocita, stanje je poznato kao limfocitna leukocitoza. Može da nastane kao rezultat virusa ili infekcije, ali i bolesti kakva je tuberkuloza, neki specifični limfomi ili oblici leukemije.
Visoki neutrofili dovode do neutrofilne leukocitoze. To stanje je normalan imuni odgovor na događaje kakvi su infekcija, povreda, upala, korišćenje nekih lekova i pojedinih vrsta leukemije. Visoki nivoi bazofila se mogu javiti kod osoba sa hipotireozom, ili kao rezultat drugih stanja, kao što su alergije ili leukemija. Ako su nam povišeni eozinofili, telo možda reaguje na parazitsku infekciju, lekove, neki alergen ili astmu.
Ponekad tačan uzrok povećanja belih krvnih zrnaca ne može da se identifikuje. Tada je reč o idiopatskom hipereozinofilnom sindromu. Ovo stanje može da dovede do ozbiljnih komplikacija, kao što su oštećenje srca, pluća, jetre, kože i nervnog sistema. Osobe sa idiopatskim hipereozinofilnim sindromom mogu da imaju sledeće simptome:
Ako su nivoi belih krvnih zrnaca niži nego obično, moguće je da osoba ima smanjenu imunološku aktivnost. Razlog mogu da budu infekcije poput HIV, ali i nešto drugo, recimo, imunosupresivna terapija. Nedostatak belih krvnih zrnaca upravo je razlog što ljudi sa nekim bolestima ili na određenim terapijama koje utiču na imunološki sistem imaju i povećan rizik od infekcije.
Smanjena proizvodnja belih krvnih zrnaca je takođe karakteristika nekih karcinoma, kao što su leukemija i limfom. U koštanoj srži mogu da se jave brojni poremećaji poznati kao mijeloproliferativni. Do njih dolazi usled proizvodnje previše nezrelih krvnih zrnaca. Mijeloproliferativni poremećaji su retka stanja koja mogu, ali i ne moraju postati maligna.
Ukoliko su vam vrednosti leukocita poremećene i nakon neke infekcije, odnosno, nisu se vratile u normalu, obratite pažnju imate li neki od navedenih simptoma. Lekar će predložiti još jednu proveru parametara iz krvi, a onda, ako se situacija ni tada ne stabilizuje, odrediti dalje potrebne testove i preglede.
U svakom slučaju, ukoliko je nivo leukocita ili previše visok ili nizak u dužem vremenskom periodu, nikako se nemojte lečiti na svoju ruku ili čekati da „prođe“.