Ateroskleroza često se otkriva tek kad dobijemo srčani ili moždani udar

Ateroskleroza je arterijska bolest koja izaziva stvrdnjavanje arterija uzrokovano postepenim nakupljanjem plaka. Faktori rizika uključuju visok holesterol, visok krvni pritisak, dijabetes, pušenje, gojaznost, nedostatak vežbanja i ishranu bogatu zasićenim mastima. Ateroskleroza se razvija tokom vremena i možda neće pokazivati simptome sve dok obolela osoba ne doživi komplikacije koje izazivaju srčani ili moždani udara.

Šta je ateroskleroza?

Arterije su krvni sudovi koji isporučuju krv i kiseonik iz srca u ostatak tela, a ateroskleroza je bolest koja se javlja kada se plak nakuplja na unutrašnjim zidovima arterija. Plak je lepljiva supstanca sačinjena od masti, holesterola, kalcijuma i drugih supstanci. Kako se plak nakuplja, arterije postaju sve tvrđe i uže.

Kako otvrdnjavanje arterija utiče na telo?

Stvrdnjavanje arterija može da izazove nekoliko problema. Uske ili blokirane arterije ne mogu da dostave dovoljno krvi, kiseonika i hranljivih materija ostatku tela, a ta blokada može na kraju dovesti do smrti tkiva ili infekcije u rukama, nogama ili drugim delovima tela. Komad plaka može da se oslobodi, otkači, a zatim da se zaglavi negde u telu. Takođe, krvni ugrušak se može formirati i u uskoj arteriji. Na kraju se može olabaviti i putovati kroz arteriju. Ateroskleroza može da se javi još u detinjstvu, a vremenom se pogoršava, uzrokujući ozbiljne zdravstvene probleme i hitna  medicinska stanja:

• stvaranje krvnog ugruška
• bolest karotidnih arterija
• hroničnu bolest bubrega
• koronarnu arterijsku bolest
• srčani napad
• bolest perifernih arterija
• srčani udar.

Koje su faze ateroskleroze?

Postoji nekoliko faza ateroskleroze. Svaka faza uključuje promene na zidu arterije, koje mogu da budu tako male da većinu njih nije moguće ni videti bez mikroskopa. Ali, sve one zajedno uzrokuju ozbiljno oštećenje arterije. Faze ateroskleroze nastaju tokom godina i često ostaju neotkrivene-

Faza 1 – Oštećenje endotela i imuni odgovor
Ateroskleroza počinje kada dođe do oštećenja unutrašnjeg sloja zida arterije, koji se zove tunica intima. Površina intime je obložena endotelnim ćelijama. Ova tanka obloga, nazvana endotel, predstavlja barijeru između krvi i zida arterije. Mnogi činioci mogu da oštete endotel, a najčešći „krivci“ su:

• Visok nivo LDL („lošeg“) holesterola, koji cirkuliše u krvi
• Toksini, poput onih iz duvanskog dima
• Visok krvni pritisak koji traje dugo vremena.

Kada se endotel ošteti, holesterol iz krvi počinje da se skuplja na mestu povrede i izaziva  imuni odgovor. Ovaj imuni odgovor uzrokuje da mnoga bela krvna zrnca – monociti, kreću kroz arterije, sakupljaju se i dovode do upale unutar arterije.

Faza 2: Masna pruga – „Masna pruga“ je prvi nagoveštaj i prvi vidljivi znak ateroskleroze. To je žuta pruga ili mrlja formirana od mrtvih ćelija na mestu oštećenja endotela. Formira se tako što se monociti, koji su „nastanili“ arteriju, pretvaraju u ćelije koje se nazivaju makrofagi. Makrofagi okružuju i „gutaju“ holesterol kako bi ga uništili. Kako se makrofagi pune holesterolom, oni poprimaju penasti izgled i nazivaju se „penaste ćelije“. Nakon što te penaste ćelije potroše holesterol, one izumiru. Kako one odumiru telo šalje sve više belih krvnih zrnaca u to područje. Te ćelije nastavljaju da troše holesterol, postaju penaste i umiru. I kako ovaj proces kreće iznova i iznova, on sve više oštećuje endotel. Sve mrtve penaste ćelije počinju da formiraju izbočinu ispod endotela i to se naziva „masna pruga“ koja se smatra početkom formiranja plaka.

Faza 3: Uvećanje plaka – Više mrtvih penastih ćelija i drugih ostataka nastavlja da se gomila na mestu masne pruge, koja polako postaje sve veća i pretvara se u veći komad plaka. Glatke mišićne ćelije arterije formiraju sloj na vrhu ove ploče- vlaknastu kapu, koja pokriva plak i sprečava da se komadići plaka odvoje i odu u krvotok. U međuvremenu, ploča nastavlja da raste. Neko vreme krv još uvek ima dovoljno prostora da prođe zato što se zid arterija širi ka spolja kako bi napravio prostor za plak. Plak može ostati stabilan dugo vremena, ali na kraju može da pukne.

Faza 4: Ruptura, pucanje plaka – U ovoj poslednjoj fazi, plak puca i izaziva velike probleme u  telu. U ovom trenutku, plak je već dugo u arteriji – možda već mnogo godina. Porastao je u veličini i zauzeo više prostora u arteriji, ali vlaknasta kapica je sprečila da se plak otvori sve do ove tačke. Kada se fibrozni poklopac otvori, plak iznutra dolazi u kontakt sa krvlju što može da izazove  stvaranje krvnog ugruška, poznatog kao tromb, koji blokira protok krvi i dovodi do srčanog ili moždanog udara. Naučnici još uvek istražuju kako se ove rupture dešavaju i ko je u opasnosti. Postoji veća verovatnoća da će tanka vlaknasta kapica pre pući nego deblja.

Šta uzrokuje aterosklerozu i koji su faktori rizika?

Oštećenje unutrašnje obloge arterije (endotela) uzrokuje početak ateroskleroze i obično se javlja polako i tokom vremena. Neka stanja mogu da povećaju rizik od razvoja ateroskleroze i to su:

• Hiperlipidemija (visok holesterol)
• Hipertenzija (visok krvni pritisak)
• Hiperglikemija (visok šećer u krvi)
• Imuni odgovor i zapaljenje, a pušenje je glavni uzrok.

Ateroskleroza često nema nikakve simptome

Ateroskleroza često ne izaziva nikakve simptome sve dok arterija ne postane veoma uska ili potpuno blokirana. Mnogi ljudi čak i ne znaju da imaju taj problem sve do neophodne hitne medicinske pomoći, u slučaju srčanog ili ili moždanog udara. Prvi simptomi mogu da se primete kada je arterija već 70 odsto zapušena, kada blokada dovodi do usporavanja protoka krvi. Kao rezultat, telo ne dobija dovoljno kiseonika.

Neki rani znaci upozorenja su:

• Bol u grudima (angina) tokom vežbanja. Ovaj bol prestaje kada se odmorimo
• Grčevi u nogama pri hodanju (povremena klaudikacija).
• Tranzitorni ishemijski napad (TIA). Ovo je „mini moždani udar“ koji ima iste simptome kao i moždani udar, ali nestaje u roku od jednog dana i ne oštećuje mozak. Ali, ako dobijete tranzitorni ishemijski napad rizikujete da dobijete moždani udar u roku od nekoliko dana ili nedelja
• Ako imate krvni ugrušak ili iznenadnu blokadu, možda ćete doživeti srčani ili moždani udar.

Kako se dijagnostikuje ateroskleroza?

Kako bi lekar utvrdio da li pacijent ima aterosklerozu, on će krenuti od analize porodične medicinske istorije, ličnog zdravstvenog stanja, uradiće fizički pregled, slušati pacijenta stetoskopom kako bi se uočio za slab ili odsutan puls ili abnormalni zvuk u arterijama koji se zove „brušenje“. Dalje se rade analize krvi kako bi se utvrdio nivo masti, holesterola, šećera i proteina u krvi.
Testovi koji dijagnostikuju aterosklerozu su:

• Angiografija. Ovaj test koristi posebne rendgenske snimke za lociranje i merenje blokada
• Brahijalni indeks. Ovaj test upoređuje krvni pritisak u zglobu sa pritiskom u ruci kako bi se izmerio protok krvi u udovima.
• Test grudnog koša. Rendgenski snimak grudnog koša snima slike unutar grudi.
• CT skeniranje. Ovo skeniranje snima unutrašnjost tela i može da pokaže bilo kakvo otvrdnuće i sužavanje velikih arterija.
• Ehokardiogram (eho). Eho snima zaliske i komore srca i meri koliko dobro srce pumpa.
• Elektrokardiogram (EKG). EKG meri električnu aktivnost, brzinu i ritam srca.
• Test stresa sa vežbanjem. Ovaj test meri funkciju srca u toku fizičke aktivnosti.
• Ultrazvuk karotida. Ovaj test pravi ultrazvučne slike arterija na vratu (karotidne arterije). Može otkriti otvrdnjavanje ili sužavanje ovih arterija dok krv teče u mozak.
• Ultrazvuk abdomena. Snima abdominalnu aortu. Proverava da li postoji balon (aneurizma abdominalne aorte) ili nakupljanje plaka u vašoj aorti.

Kako se leči ateroskleroza?

Lečenje ateroskleroze podrazumeva promenu načina života, korišćenje lekova i primenu hirurških  procedura. Uobičajeni ciljevi lečenja su:

• Smanjenje rizika od stvaranja krvnih ugrušaka
• Izbor zdravije hrane
• Sprečavanje komplikacija poput srčanog ili moždanog udara
• Ublažavanje simptoma koji stvaraju probleme
• Usporavanje ili zaustavljanje nakupljanja plaka u arterijama.

Naravno, uz sve pomenuto podrazumeva se i kontrola krvnog pritiska, smanjenje holesterola, kontrolisanjenje šećera u krvi.

Koja zdravstvena stanja povećavaju rizik od ateroskleroze

Neka medicinska stanja povećavaju rizik od ateroskleroze, a pre svih:

• Dijabetes – dijabetes čini 2 do 6 puta većom verovatnoćom da će osoba razviti aterosklerozu. Ovo stanje dovodi u opasnost mlađe žene (pre menopauze).
• Visok krvni pritisak (hipertenzija) koji traje duže vreme može oštetiti zid arterije. Ako je krvni pritisak veći od 110/75 mm Hg, osoba se suočava se sa većim rizikom koji raste što više raste krvni pritisak.
• Visok holesterol -visok nivo LDL, ili „lošeg holesterola“, može biti posebno opasan.
• Gojaznost – Gojaznost podiže krvni pritisak, nivo šećera u krvi i holesterola. Takođe izaziva upalu u celom telu.