Ako ne počne da se leči na vreme, hiperglikemijski hiperosmolarni sindrom može kod osoba sa dijabetesom da izazove srčani ili moždani udar
Hiperglikemijski hiperosmolarni sindrom je ozbiljna komplikacija dijabetesa Foto: Shutterstock
Hiperglikemijski hiperosmolarni sindrom je ozbiljna komplikacija dijabetesa, koja je sama po sebi ozbiljna bolest, ali sa kojom se živi normalno uz pridržavanje terapije i zdravih životnih navika. Nažalost, moguće je pogoršanje bolesti uz prateće komorbiditete, a hiperglikemijski hiperosmolarni sindrom (HHS) je jedna od ozbiljnijih komplikacija dijabetesa koja može da dovede i do fatalnih ishoda.
Ako se ne leči blagovremeno, hiperglikemijski hiperosmolarni sindrom može kod osoba sa dijabetesom da rezultira srčanim ili moždanim udarom. Do HHS dolazi kada je nivo šećera u krvi veoma visok. Kada pacijent uđe u stanje HHS, telo će pokušati da spusti nivo šećera u krvi propuštanjem šećera kroz urin.
Ako se ne unosi dovoljno tečnosti da se nadoknadi tečnost koju se gubi, to može da dovede do daljeg skoka nivoa šećera u krvi. Takođe, može doći i do hiperosmolarnosti, što znači da krv više koncentrisana i manje hidrirana nego. Hiperglikemijski hiperosmolarni sindrom obično ne uključuje ketozu, a poznat je i kao:
Hiperglikemijski hiperosmolarni sindrom retko utiče na ljude sa dijabetesom tipa 1. Od svih slučajeva HHS, 90–95 odsto je prisutno osoba sa dijabetesom tipa 2. Takođe, veća je verovatnoća da će se pojaviti kod ljudi koji su gojazni.
Prema vodičima iz 2021. godine, simptomi HHS su:
Ljudi sa HHS takođe mogu imati simptome dehidratacije, suva usta, usne i oči. Ove osobe su često ozbiljno dehidrirane, što može da utiče i na funkciju mozga. To onda daje i neke kognitivne simptome, uključujući:
Osoba sa HHS može da oseća i neke druge simptome, u zavisnosti od faktora rizika i okolnosti. Često, kod ljudi dođe do hiperglikemijskog hiperosmolarnog sindroma nakon infekcije ili nekog srčanog problema. Moždani ili srčani udar pokreće reakciju organizma kap odgovor na stres, a to izaziva povećani nivo adrenalina i kortizola. Sve to takođe negativno utiče na nivo šećera u krvi. Ako se HHS razvije nakon infekcije, simptomi mogu da budu:
Ako je HHS nastao posle nekog kardiovaskularnog događaja, obratiti pažnju na:
Još jedna ozbiljna komplikacija dijabetesa je dijabetesna ketoacidoza (DKA). Do nje dolazi kada telo počne prebrzo da razlaže masti, što dovodi do visokog nivoa ketona (kiselih supstanci u krvi). Iako se radi o dva potpuno različita stanja, hiperglikemijski hiperosmolarni sindrom i dijabetesna ketoacidoza imaju slične simptome. Na primer, oba stanja se manifestuju visokim šećerom u krvi i čestim mokrenjem. Prema statistikama, više od 30 odsto pacijenata sa dijabetesom ima karakteristike oba navedena stanja.
Drugi razlozi pojave hiperglikemijskog hiperosmolarnog sindroma su:
Osnovna bolest ili infekcija čine većinu uzroka pojave HHS, oko 50 odsto slučajeva. Drugi faktori rizika su:
Ako osoba ima HSS, hitna dijagnoza i medicinska nega su od ključne važnosti. Dijagnoza se obično postavlja u instituciji hitne medicinske pomoći, na osnovu fizičkog pregleda i laboratorijskih analiza. Laboratorijski testovi za potvrđivanje dijagnoze HHS podrazumevaju testiranje nivoa šećera u krvi, urina, funkcije bubrega i još neke.
Dijagnoza će biti potvđena ukoliko postoji sumnja, a osoba ima i:
HHS može da izazove ozbiljne komplikacije i fatalan ishod u do 20 odsto slučajeva. Najčešće komplikacije su:
Brza reakcija i pružanje hitne medicinske pomoći mogu osobi sa HHSda stabilizuju stanje. Lečenje uključuje prvenstveno intravensku terapiju, i to:
Lekar će pratiti nivoe elektrolita i srčani ritam. Ukoliko infekcija ili neko drugo zdravstveno stanje izazove, takođe se obavezno leči osnovno stanje. Nakon završetka lečenja, osoba oporavljena od HHS mora da napravi dobar plan kontrole šećera u krvi i dalje kontrole dijabetesa.