Šta mogu da očekuju žene koje su rano dobile menstruaciju, kasno ušle u menopauzu ili nisu rađale
Rak dojke pozitivan na hormonske receptore je tumor kod kojeg ćelije karcinoma dojke imaju receptore za estrogen (ER), receptore za progesteron (PR) ili oboje. Ova vrsta raka može dobro da reaguje na različite tretmane koji mogu da blokiraju ili unište hormonske receptore ćelija, ili mogu da smanje nivo hormona u telu. Cilj oba ova pristupa je sprečavanje rasta ćelija raka.
Postoje različite vrste raka dojke i uloge koje igraju hormonski receptori. Kada dijagnostikuje rak dojke, lekar utvrđuje i njegovu vrstu. To se radi imunohistohemijskim testom kako bi se videlo da li ćelije tumora dojke sadrže hormonske receptore, koji mogu da reaguju na određene tretmane. Rezultati imunohistohemijskog testa mogu da ukažu na to da osoba ima:
Medicinski stručnjaci takođe klasifikuju karcinom dojke uzimajući u obzir i da li se i koliko daleko karcinom proširio – pa je reč o „in situ“ ili „invazivnom“ raku. Prvi termin se odnosi na prekancerozne ćelije, koje nisu urasle u okolno tkivo dojke. S druge strane, invazivni rak jeste se proširio na okolno tkivo. Najčešći tipovi invazivnog karcinoma dojke su invazivni duktalni karcinom i invazivni lobularni karcinom.
Kada odrede vrstu raka, lekari takođe posmatraju vrste ćelija. Rak dojke može da bude duktalan, i u tom slučaju počinje da se formira u mlečnim kanalima. Ili može da bude lobularni, u kom slučaju počinje da se stvara u žlezdama koje proizvode mleko. Neretko i drugi tipovi ćelija mogu da se identifikuju ukoliko osoba ima:
Ćelije raka dojke mogu da sadrže receptore za estrogen, progesteron ili oboje. U ovom slučaju, rak je pozitivan na hormonske receptore. ER reaguju na hormon estrogen, dok PR reaguju na hormon progesteron. Kada se hormon veže za svoj receptor, on stimuliše ćeliju da raste. Neko sa karcinomom dojke pozitivnim na hormonske receptore može da ima koristi od lekova koji sprečavaju da se estrogen ili progesteron vežu za receptore, što može da pomogne u sprečavanju rasta i širenja raka. Prema statistici, dve trećine slučajeva raka dojke su pozitivni na hormonske receptore.
Brojni faktori mogu da povećaju rizik od razvoja raka dojke pozitivnog na hormonske receptore:
Drugi faktori koji mogu da povećaju izloženost hormonima povezanim sa rakom dojke su:
Simptomi raka dojke pozitivnog na hormonske receptore slični su onima kod ostalih vrsta karcinoma. Najčešći simptom je kvržica u dojci, i (iako je čest simptom raka dojke, ipak je ne izazivaju svi karcinomi), a od ostalih se izdvajaju:
Ako žena primeti kvržicu ili druge promene na dojci, ili ako se one pojave na rutinskom skriningu, lekar može predložiti ultrazvučni pregled kako bi prikupio što više informacija. Ukoliko postoji sumnja na karcinom dojke, obično se preporučuje biopsija kako bi potvrdila:
Tokom biopsije, medicinski stručnjak uklanja malu količinu tkiva dojke ili ceo tumor. Zatim se uklonjeno tkivo šalje u laboratoriju na analizu, odnosno na imunohistohemijsko testiranje. Rezultati ovih testova pomažu lekaru da odredi najbolji plan lečenja. Lečenje ER-pozitivnog karcinoma dojke ima za cilj smanjenje nivoa estrogena ili zaustavljanje delovanja estrogena na ER u ćelijama raka. Izbor tretmana zavisi od mnogih faktora:
Postoje hormonske terapije koje mogu da pomognu u lečenju karcinoma dojke pozitivnog na hormonske receptore.
LHRH agonist (luteinizirajući hormon)
Ovi lekovi mogu da „isključe“ proizvodnju estrogena u jajnicima. Kao rezultat toga, manje estrogena je dostupno da podrži rast ER-pozitivnog raka dojke. Primeri ovih lekova su:
Ovaj tretman je najčešći među ženama koje nisu ušle u menopauzu i imaju ranu fazu ER-pozitivnog karcinoma dojke. Lekar može kombinovati ovaj pristup sa drugim tretmanom, kao što je tamoksifen (Nolvadex, Soltamox). Posledice koje mogu da izazovu ovi lekovi su privremeni simptomi menopauze, kao što su valunzi, suvoća vagine i promene raspoloženja.
Inhibitori aromataze
Inhibitori aromataze blokiraju enzim koji se zove aromataza, a koji pretvara hormon androgen u estrogen. Blokiranje aromataze smanjuje nivoe estrogena, tako da je manje estrogena dostupno za podsticanje rasta ER-pozitivnih ćelija raka dojke.
Inhibitori aromataze su:
Ovi lekovi deluju samo nakon menopauze i ciljaju na nadbubrežnu žlezdu i masno tkivo, gde telo proizvodi estrogen, ali ne sprečavaju jajnike da proizvode estrogen. Nakon menopauze, žene dobijaju mnogo manje estrogena iz jajnika nego pre menopauze. Neželjeni efekti inhibitora aromataze su bol u mišićima i bol u zglobovima ili ukočenost. Dugoročno, oni takođe mogu povećati rizik od osteoporoze.
Selektivni modulatori odgovora estrogenskih receptora
Selektivni modulatori odgovora estrogenskih receptora (SERM) vezuju se za estrogenske receptore u ćelijama dojke i blokiraju ih. Ovo sprečava estrogen da signalizira ćelijama da rastu i tu spadaju:
Mogući štetni efekti SERM su promene raspoloženja, valunzi, suvoća vagine ili neobičan iscedak. Retko SERM može povećati rizik od pojave raka materice, ugrušaka krvi, tromboze dubokih vena, plućne embolije, srčanog udara…
Preventivna hirurgija
Ako žena još nije prošla kroz menopauzu, lekar može da preporuči operaciju uklanjanja jajnika jer na taj način može da smanji nivo estrogena u telu i pomogne da se spreči povratak raka dojke. Međutim, ovaj invazivni pristup može da ima značajan uticaj. Na primer, to znači da žena ne može da zatrudni. Lekar treba da razgovara sa pacijentkinjom o svim faktorima koje treba uzeti u obzir.