Od brzine rasta, vrste i lokacije tumora na mozgu zavise i posledice i funkcija našeg nervnog sistema, a u odnosu na iste parametre se određuje i terapija
Tumor mozga je pojava mase u ovom organu prouzrokovane rastom i razvojem malignih (abnormalnih) ćelija. Postoje različite vrste: neki su nekancerozni (benigni), a neki kancerozni (maligni). Mogu biti primarni (kada nastaju u samom mozgu) ili metastaski (kada nastaju u nekom drugom organu i prošire se na mozak).
I simptomi, odnosno manifestacije koji poručuju da možda imamo tumora mozga se razlikuju i zavise od veličine tumora, lokacije i brzine rasta. Obratite pažnju ako primetite sledeće simptome:
Primarni tumori mozga nastaju u samom mozgu ili u tkivima blizu njega, kao što su membrane koje pokrivaju mozak (meninge), kranijalni nervi, hipofiza ili epifiza. Počinju kada se normalne ćelije promene (mutiraju) u svojoj DNK. Mutacije „govore“ ćelijama da brzo rastu, dele se i nastave da žive kada zdrave ćelije umru. Rezultat je masa abnormalnih ćelija koja formira tumor. Kod odraslih, primarni tumori mozga su mnogo ređi od sekundarnih. Tipovi primarnih tumora su:
Radi se o tumorima koji su posledica nekog drugog raka u telu koji, šireći se, metastazira na mozak. Najčešće se javljaju kod ljudi koji već imaju istoriju raka )recidiv). Retko, metastatski tumor na mozgu može da bude prvi znak nekog raka koji je počeo na drugom mestu u telu, odnosno, u nekom drugom organu. Kod odraslih, sekundarni tumori mozga su mnogo češći od primarnih. Bilo koji rak može da se proširi na mozak, ali najčešću su:
Kod većine osoba sa primarnim tumorima mozga, uzrok nije jasan, ali su lekari identifikovali neke faktore koji mogu povećati da povećaju rizike. To su pre svega izloženost zračenju, kao i porodična istorija tumora mozga.
Primeri jonizujućeg zračenja uključuju i zračnu terapijukoja se koristi za lečenje raka, ali i izloženost radioaktivnim zracima iz uređaja, atomskih udara, ili čestih kontakata sa radioaktivnim supstancama ili jedinjenjima.
Dijagnoza počinje pregledom i detaljnom anamnezom, a nezaobilazni deo je i neurološki pregled. Lekar bi trebalo da testira funkciju moždanih nerava ispitivanjem motorike mišića lica, pregledom oka i slično, i proceni stanje memorije, mišićne snage, koordinacije, kao i sposobnost za rešavanje nekih jednostavnih zadataka. Ako nakon pregleda posumnja na tumor, može da nas uputi na sledeće metode:
Tumor na mozgu se, nažalost, ne vidi se iz analiza krvi, i trenutno ne postoje ni tumor markeri koji bi mogli da ukažu na njegovo postojanje.
Lečenje tumora na mozgu zavisi od vrste, veličine i lokacije tumora, kao i od ukupnog zdravstvenog stanja.
Budući da se tumori na mozgu mogu razviti u delovima mozga koji kontrolišu motoričke veštine, govor, vid i razmišljanje, rehabilitacija je neophodan deo oporavka. U zavisnosti od potreba, to je najčešće fizikalna terapija. Ona će pomoći da se povrate izgubljene motoričke veštine ili snaga mišića. Radna terapija nas vraća normalnim, svakodnevnim aktivnostima.
Govorna terapija sa specijalistima za probleme u govoru (logoped) pomoći će kod poteškoća sa govorom. Psihološka pomoć je takođe važna, posebno kod dece koja se oporavljaju nakon operacije.