Umor, manjak energije ili problemi s koncentracijom mogu biti simptomi smanjene funkcije bubrega. Još jedna komplikacija bolesti bubrega je i anemija, koja može izazvati slabost i zamor.
Bolesti bubrega se vremenom pogoršava jer se toksini i tečnost nakupljaju u telu Foto: Shutterstock
Bubrezi, iako relativno mali organi, obavljaju veliki posao kada je u pitanju naše zdravlje. Oni filtriraju višak vode i otpadne materije iz naše krvi, stvaraju mokraću i pomažu u kontroli krvnog pritiska. Ako dođe do njihovog oštećenja ili prestanka normalnog funkcionisanje, razvijaju se bolesti bubrega.
Simptome bubrežnih bolesti je veoma lako propustiti. Mnogi od njih su veoma slični simptomima mnogih, uobičajenih zdravstvenih problema. Ozbiljni znaci se možda neće ni pojaviti sve dok bubrezi ne počnu da otkazuju. Zato samo 10 posto ljudi sa hroničnom bolešću bubega zna da je ima.
Nekoliko stanja povećava šanse za oboljenja bubrega:
Bolesti bubrega se vremenom pogoršava jer se toksini i tečnost nakupljaju u telu. Prenosimo nekoliko znakova upozorenja, koje ne treba zanemarati i zbog kojih je potrebno otići kod lekara i proveriti kako bubrezi funkcionišu.
Promena boje urina ili mokraća sa mehurićima bi mogla da ukazuje na prisustvo proteina u urinu. Ako osećate potrebu da češće mokrite, posebno noću, to može biti i znak bolesti bubrega. Kada su bubrežni filteri oštećeni, to može izazvati povećanje nagona za mokrenjem
Zdravi bubrezi uklanjaju višak tečnosti, pomažu pri stvaranju crvenih krvnih zrnaca i održavaju potreban nivo minerala u krvi. Koža koja svrbi i izrazito je suva, može biti znak da bubrezi više nisu u stanju da filtriraju višak fosfora, koji se taloži na koži i održavaju dobru ravnotežu minerala i hranljivih materija u vašoj krvi. Takođe, koža može poprimiti veoma bledu ili žućkastu boju.
Smanjena funkcija bubrega može dovest do zadržavanja natrijuma (soli), što za rezultat ima oticanje stopala ili gležnjeva. Međutim, treba napomenuti da otok donjih ekstremiteta može biti znak srčanih oboljenja, bolesti jetre i hroničnih problema sa proširenim venama nogu.
Bubrezi proizvode hormon koji šalje signal telu da proizvodi crvena krvna zrnca koja prenose kiseonik po celom telu. Još jedna komplikacija bolesti bubrega je anemija, koja može izazvati slabost i umor. Smanjen apetit je čest simptom i kod drugih oboljenja. Međutim ovde se javlja kao posledica nakupljanja toksina u krivi, onda kada je funkcija bubrega smanjena.
Disbalans elektrolita može biti posledica poremećene funkcije bubrega. Na primer, nizak nivo kalcijuma i loše kontrolisan fosfor mogu doprineti čestom grčenju mišića.
Analizom urina, lekar će steći uvid u stepen oštećenja bubrega, pri čemu povećan broj leukocita i pojava proteina (belančevina) u mokraći može ukazati na postojanje problema sa funkcijom bubrega. Kod ovog oštećenja može se očekivati i povišen kreatinin i urea.
Ultrazvuk, radiografija i analiza krvi su dodatne analize koje lekaru daju više informacija o kojoj vrsti problema s funkcijom bubrega je reč.
Retko se dešava da bolest bubrega „sama od sebe“ prođe. Verovatnije je da će se, kako vreme bez lečenja prolazi, samo pogoršati. Zbog toga je važno što pre proveriti da li postoji neko oboljenje bubrega, jer i u ovom slučaju rana dijagnostik aigra važnu ulogu. Međutim, važno je naglasiti da ne postoji “univerzalan” tretman jer je najvažnije saznati zbog čega je oslabila funkcija bubrega.
Dijagnostiku i lečenje treba prepustiti lekarima, a ono što svako od nas može uraditi za svoje bubrege je:
Cilj svakog čoveka je da mu bubrezi budu zdravi i funkcionišu dobro, što je duže moguće. Zato su redovni sistematski pregledi jedini način da se na vreme otkrije i spreči ozbiljnije oštećenje bubrega.