Problem se nekada ne može rešiti bez operacije, posebno u slučajevima kada bol ne prestaje, a dolazi i do teške slabosti mišića, koja rezultira gubitkom kontrole bešike ili creva
Išijas je često stanje do koga dolazi usled iritacije, upale ili pritiska na glavni nerv u našoj nozi – išijadikus. Uzrokuje umeren do jak bol, kao i slabosti u donjem delu leđa, zadnjici i nogama. Obično prođe za 4 do 6 nedelja, međutim, u nekim slučajevima može da traje i duže. Koji su razlozi za tako dugotrajan problem i šta tada treba činiti?
Ako je povreda uzrok pojave išijasa, simptomi su nestali, ali su se ponovo pojavili, moguće je da je razlog osnovna povreda. Takođe, i iznenadne nove povrede, kao i one koje se ponavljaju, mogu uticati na ponovne simptome išijasa. Kod mlađih ljudi, išijas obično traje kraći vremenski period nego kod starijih. Postoje, međutim, i neke druge bolesti koje mogu da uspore proces oporavka, bez obzira na životnu dob. To su:
Epiduralni apsces je nakupljeni gnoj, koji može da se pojavi između kostiju kičme i membrane kičmene moždine. Otok će vršiti pritisak na nerve među kojima je i išijadikus, i dovesti do išijasa. Istrošenost kičme može da rezultira spinalnom stenozom (sužavanje određenih prostora unutar kičmenog stuba). I to suženje može da pritiska išijadikus. Išijas je ponekad posledica neadekvatno dozirane fizičke aktivnosti (previše opuštenih, ali i previše intenzivnih vežbi). I takozvani sedentarni način života – mnogo vremena provedeno u sedećem položaju, pogoduje pogoršanju išijasa. U retkim slučajevima, neka kancerogena masa može da izvrši pritisak na išijadikusni nerv. Takav je slučaj sa retkim malignim tumorima omotača perifernih nerava kičme.
Išijas obično traje oko 4 do 6 nedelja. Međutim, oko 30 procenata ljudi i dalje oseća primetne simptome i nakon godinu dana. Za njih se može reći da boluju od hroničnog išijasa. Još uvek nije definitivno utvrđeno zašto neki ljudi razviju hronični oblik bolesti. Pojedini faktori rizika, povezani sa hroničnim išijasom, mogu da budu neoprezno i naglo podizanje teških stvari, kao i izbegavanje umerene, ili bilo kakve fizičke aktivnosti. Takođe, hroničnom išijasu pogoduju i dijabetes, pušenje i hronična hernija diska.
Mobilizacija išijadikusa može da pomogne u poboljšanju simptoma – tako se utiče na osetljivost ovog nerva. I pažljivo istezanje i vežbanje mogu da se preporuče kao deo lečenja. Išijas uglavnom prolazi uz odmor i kućno lečenje. Važno je, međutim, da lekar obavezno potvrdi dijagnozu. Metode kućnog lečenja, koje lekari mogu da propišu, a koje bi trebalo da pomognu da se išijadikus oporavi su:
Ako kućno lečenje nije urodilo plodom, a bol se pogoršava, posetite lekara. On će propisati relaksatore mišića, jače lekove protiv bolova ili neke druge lekove. U težim slučajevima, moguće je da ćete dobiti i kortikosteroide. Ovi lekovi se ubrizgavaju u blizinu kritičnih područja kako bi se smanjila upala i prestao bol.
Ponekad se problem ne može rešiti bez operacije. Takvi su slučajevi kada bol jednostavno ne prestaje, a dolazi i do teške slabosti mišića koja rezultira gubitkom kontrole bešike ili creva. Jedna opcija je mikrodiscektomija (minimalno invazivna operacija kojom se uklanja ono što vrši pritisak na išijadikus). Laminektomija, druga metoda, je operacija kojom se odstranjuje kost da bi se ublažio pritisak na kičmenu moždinu.
Išijas može da se pojavi ponovo, posebno ako se ne leči osnovni uzrok. Ako imate diskus herniju, a i dalje uporno podižete teške stvari i teret, očekujte da će se problem javiti ponovo. Studija iz 2016. godine pokazala je da je u grupi od 341. osobe, koje su se lečile nehirurškim načinom zbog hernije diska u donjem delu leđa, 23 odsto njih ponovo osetilo jak bol u nogama, u roku od godinu dana. A čak 51 odsto je imalo recidiv u roku od 3 godine.