Giht i plantarni fascitis su različita zapaljenska stanja koja otežavaju hod

Giht i plantarni fascitis su inflamatorna stanja koja imaju dosta sličnosti, ali i razlika. Giht je vrsta inflamatornog artritisa, koji može da utiče na više zglobova u telu, dok je plantarni fasciitis upala ligamenta u stopalu. Kako giht obično počinje od nožnog palca, celo stopalo je bolno. Plantarni fasciitis takođe izaziva bol i otok u regiji stopala i pete.

Giht i plantarni fascitis mogu da „blokiraju“ stopalo

Giht i plantarni fascitis na različite načine uslovljavaju bol u stopalu i onemogućavaju normalan hod. Naime, giht je posledica visokog nivoa mokraćne kiseline u telu koja može da formira bolne kristale oko zglobova. Uobičajeno je da osobe sa gihtom imaju bolne zglobove u stopalu. Plantarni fascitis je upala plantarne fascije, koja je jedan od ligamenata u našem tabanu. Takođe, može da se javi i zbog izmenjenog svoda stopala, ili preopterećenja nogu ili samog stopala (predugo stajanje ili hod). Plantarni fasciitis izazva bol i otok u donjem delu (dnu) stopala i pete.

Različiti uzroci izazivaju giht i plantarni fascitis

Faktori rizika za giht su:

• muški pol
• gojaznost
• sklonost ka konzumiranju alkohola
• određena zdravstvena stanja (dijabetes, loša funkcija bubrega, srčana insuficijencija, visok krvni pritisak)
• korišćenje diuretika
• ishrana bogata purinom (crveno meso, iznutrice, morski plodovi)

Faktori rizika za pojavu plantarnog fascitisa

• naglo povećanje fizičke aktivnosti ili ponavljajući pritisak na stopalo (trčanje)
• dugi periodi stajanja
• neudobna obuća
• prekomerna telesna težina ili gojaznost
• ravna stopala ili visok svod stopala

Koje su sličnosti između githa i plantarnog fascitisa, a koje razlike

Među sličnostima ovih zapaljenskih stanja stručnjaci ističu:

• gojaznost, kao faktor rizika
• utiču na stopala, pri čemu giht najčešće počinje od nožnog palca
• za oba stanja u lečenju se koriste led, antiinflamatorni i lekovi protiv bolova
• adekvatna terapija pomaže u regulisanju oba stanja i ublažavanju simptoma

Što se tiče razlika, najvažnije je to da plantarni fascitis pogađa samo stopala. Nasuprot tome, giht može da utiče negativno na više zglobova u telu. Lekari za dijagnozu gihta koriste testove krvi i uzorke mokraće, a dijagnostikovanje plantarnog fasciitisa uglavnom zahteva samo fizički pregled, ponekad dodatna snimanja. Lekovi, dijeta i promena načina života osnova su lečenja gihta. Za lečenje plantarnog fascitisa propisuje se fizikalna terapija, a u ređim slučajevima operacija.

Lečenje gihta

Cilj lečenja gihta je smanjenje bolova, zaustavljanje akutne faze napada i sprečavanje komplikacija, a podrazumeva:

• terapiju nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAID) koji deluju na bol i otok
• nanošenje leda na zahvaćeni zglob i držanje u podignutom položaju
• unošenje većih količina tečnosti, uz izbegavanje alkohola i slatkih pića
• izbegavanje stresa koji pogoršava napade

Dugoročni plan lečenja sa ciljem držanja bolesti pod kontrolom i izbegavanjem napada uglavnom se svodi na sledeće stavke, odnosno lekove i drugo:

• korišćenje kortikosteroida
• inhibitori ksantin oksidaze (lekovi koji pomažu u sprečavanju proizvodnje mokraćne kiseline)
• urikozurični agensi (stimulišu bubrege da uklone višak mokraćne kiseline iz tela)
• korišćenje urikaze (leka koji pomaže u razgradnji mokraćne kiseline)
• drugi lekovi koji snižavaju nivoe mokraćne kiseline (alopurinol, febuksostat, peglotikaza)
• održavanje normalne telesne težine i bavljenje fizičkom aktivnošću
• biranje aktivnosti sa malim opterećenjem zglobova (plivanje, lagani hod)
• ograničavanje unosa alkohola, posebno piva
• smanjenje unosa hrane bogate purinom
• izbegavanje ili zamena lekova koji mogu da izazovu viši nivo mokraćne kiseline (diuretici)

Plantarni fascitis i lečenje

Plantarni fascitis leči se sledećim metodama i savetima:

• odabrane vežbe za istezanje mišića lista
• nošenje specijalne obuće malo podignutom petom koja predstavlja bolji oslonac za kuk
• nošenje i obuće u zatvorenom prostoru, hodanje bosonogim stopalom može da pogorša stanje
• nanošenje leda umotanog u krpu na petu (do 20 minuta, nekoliko puta dnevno)
• smanjenje fizičke aktivnosti kako bi se stopalo odmorilo
• uzimanje NSAIL lekova za ublažavanje bolova i upale

Ako se bol nastavi i nakon nekoliko nedelja, potrebna je nova konsultacija sa lekarom, uz moguće mere:

• dodavanje dodatne potpore u obuću (jastučići ili ortoze)
• injekcije kortikosteroida u stopalo
• korišćenje privremenog gipsa za hodanje
• nošenje udlage tokom spavanja zbog istezanja plantarne fascije
• fizikalna terapija

Većini ljudi neće biti potrebna operacija za lečenje plantarnog fascitisa, ali do nje može da dođe kod osoba koje imaju previše napregnute tetive i kod kojih fascija ne reaguje na terapiju. 

Prognoze za lečenje gihta i plantarnog fascitisa

Bez lečenja, giht napreduje stvaranjem kristala urata koji se formiraju ispod kože i mogu da oštete zglobove ili druge organe. Pravovremeno lečenje i disciplinovano pridržavanje terapije i životnih navika drže bolest pod kontrolom i sprečavaju komplikacije. Prema istraživanjima, kod 70–80 odsto osoba ljudi sa plantarnim fascitisom, simptomi će se poboljšati ili nestati u roku od 9–12 meseci. Kod 5-10 odsto slučajeva može biti indikovana hirurška intervencija. Plantarni fascitis se često javlja kod sportista, a može da dođe i do ponovne pojave.