Mukozitis je česta posledica tretmana protiv malignih bolesti, kao što su hemoterapija ili zračenje i može da poveća rizik od bakterijske, virusne ili gljivične infekcije
Mukozitis uglavnom prođe nakon hemoterapije ili drugih tretmana u lečenju karcinoma koji oštećuju ćelije sluzokože Foto: Shutterstock
Mukozitis predstavlja zapaljenje i moguću ulceraciju sluzokože koji mogu da se razviju u bilo kom organu digestivnog trakta. Najčešće, mukozitis počinje u usnoj duplji i tu se i razvija (oralni mukozitis). Izaziva bol, nelagodnost, mučninu, poteškoće sa jelom. Najčešće, ovo stanje je posledica tretmana protiv malignih bolesti kao što su hemoterapija ili zračenje.
Uobičajeni simptomi oralnog mukozitisa su:
Osobe koje su na lečenju od neke vrste karcinoma imaju visok rizik od ovog stanja. Zbog prirode terapija i sastava lekova, može da dođe do neželjenih reakcija kao što su zapaljenje i oštećenje organa gastrointestinalnog trakta. Ponekad se ovo stanje može pomešati sa stomatitisom, ali taj termin se uopštenije odnosi na upalu oralnog tkiva. Mukozitis, dakle, preciznije opisuje upalu sluzokože koja može da nastane kao rezultat hemoterapijskih agenasa ili jonizujućeg zračenja. Mogući gastrointestinalni simptomi, uz navedene, mogu da budu:
U teškim slučajevima, sluz, gnoj ili gusta pljuvačka mogu ispuniti usnu duplju, i osoba će biti sprečena da normalno unosi hranu. Simptomi mukozitisa bi trebalo da se povuku nekoliko nedelja nakon završetka terapije koja je uzrok pojave ovog stanja.
Bez obzira da li je cilj lečenje nekog karcinoma ili druge bolesti, ove vrste terapije su čest uzočnik upale sluzokože:
Hemoterapija i radioterapija ciljano napadaju ćelije raka, ali i sve druge ćelije koje se brzo dele, kao što su ćelije sluzokože. Pojedina istraživanja kažu da 35-40 odsto ljudi koji primaju hemoterapiju mogu do neke mere razviti mukozitis. Rizik je i veći za osobe koje su na terapijama malignih oboljenja u regijama glave i vrata takođe primaju lečenje raka glave i vrata. Postoje još neki faktori rizika koji uvećavaju rizike od upale sluzokože:
Stručnjaci su opisali 5 mogućih faza bolesti:
Osoba može, na primer, izgubiti želju za hranom i pićem. Mukozitis takođe može da poveća rizik od bakterijske, virusne ili gljivične infekcije. Poseban rizik predstavlja septikemija, bakterijska infekcija krvi. Oštećenja sluzokože kožu čine podložnijom uticaju patogena, i spuštaju imunološki odgovor organizma. Osobe koje su na terapijama za karcinome već su imunokompromitovane, pa to samo dodatno pojačava mogućnost upale i infekcije. Lečenje mukozitisa može i odložiti planirane terapije za rak ili izazvati dodatne neželjene efekte. Ako simptomi mukozitisa otežavaju jelo ili piće, dolazi do nedostatka hranljivih materija. Pacijenti na terapijama već imaju probleme sa apetitom, što dodatno otežava situaciju i stanje.
Simptomi mukozitisa su često jasni i u ranim fazama lečenja raka. Stanje sem u odnosu na simptome, može dijagnostikovati već u toku 1.ili 2.nedelje nakon terapije zračenjem, ili u roku od 3 dana od hemoterapije.Često su prvi signal bolne rane u ustima, a nakon toga i ostali navedeni simptomi.
Lečenje se obično fokusira na smanjenje upale i prevenciju infekcije, uz eliminaciju bola. Neke od metoda su:
U cilju sprečavanja razvoja infekcije, savetuje se bolja oralna higijena, četkanje mekom četkicom kako se sprečilo krvarenje desni, i korisćenje antiseptičke vodice za ispiranje usta.
Upalu sluzokože nije uvek moguće sprečiti, ali neki preventivni koraci mogu da se preduzmu. Oralna higijena je važan element u prevenciji, a trebalo bi da se sprovodi ovako:
Ostale preventivne mere uključuju: