I preterano aktivna štitna žlezda, ali i neaktivna žlezda, mogu da ostave ozbiljne posledice na srce, zato je važno prepoznati i lečiti oba stanja
Foto; Shutterstock
Štitna žlezda je mala žlezda, ali ona proizvodi ključne hormone i može da ima veliki uticaj na kardiovaskularni sistem. Ona oslobađa hormone, koji regulišu metabolizam i utiču na svaki organ, uključujući i srce. Dva najčešća problema žtitne žlezde – hipertireoza i hipoteroza, kada telo proizvod previđe ili premalo hormona, svakako će se odraziti na zdravlje srca.
– I preterano aktivna štitna žlezda i neaktivna štitna žlezda mogu da imaju loše posledice za srce. Važno je prepoznati i lečiti oboje – rekla je dr Anne Cappola, endokrinolog i profesor na University of Pennsylvania’s Perelman School of Medicine u Filadelfiji.
Promene izazvane abnormalnom štitnom žlezdom mogu biti suptilne, smatra dr Robert Carey, endokrinolog i dekan emeritus University of Virginia School of Medicine u Šarlotsvilu.
– Poremećaji štitne žlezde se privlače. Pojavljuju se tako postepeno da se često ne otkriju dok ne dođete kod lekara. Ali, rizici ignorisanja problema uglavnom su usmereni na kardiovaskularni sistem – upozorava dr Carey.
Štitna žlezda, koja se nalazi u dnu vrata, oslobađa hormone, koji regulišu metabolizam i utiču na svaki organ, uključujući i srce. Kada telo proizvodi previše hormona štitne žlezde, rezultat je hipertireoza, koja može izazvati nepravilan rad srca, što može dovesti do krvnih ugrušaka, moždanog udara i srčane insuficijencije, kao i osteoporoze i drugih problema. Tretmani uključuju lekove, radioaktivni jod za smanjenje štitne žlezde i ređe operaciju za njeno uklanjanje.
Hipotireoza, kada telo ne proizvodi dovoljno hormona, mnogo je češća. To može dovesti do sporijeg otkucaja srca, suženih krvnih sudova, povećanja krvnog pritiska, zadržavanja tečnosti i povećanja nivoa holesterola. Leči se lekovima koji zamenjuju prirodne hormone štitne žlezde tog tela i mogu da upravljaju stanjem tokom celog života.
Prema Američkom udruženju za štitne žlezde, oko 1 od 8 ljudi u SAD će razviti neki problem štitne žlezde nekada u životu, a procenjuje se da ga sada ima 20 miliona. Žene imaju 5 do 8 puta veće šanse da se susretnu sa problemom štitne žlezde nego muškaraci, a više od polovine ljudi uopšte i ne zna da imam oboljenje tireoidne žlezde.
Dakle, šta bi trebalo uraditi povodom toga? Abnormalnosti štitaste žlezde se obično otkrivaju testovima krvi. Budući da su bolesti srca i problemi sa štitnom žlezdom povezani, dr Anne Cappola naglašava da ljudi sa srčanim problemima, u rasponu od nepravilnih otkucaja srca do visokog holesterola i srčane insuficijencije, rutinski treba da se podvrgavaju kontroli štitne žlezde.
– Morate da vidite da li štitna žlezda doprinosi nekom srčanom oboljenju. Dobro je što se tako leči štitna žlezda, a često pomaže i srčanim problemima – istakla je dr Cappola.
Ali, dr Cappola podseća da testovi štitne žlezde generalno nisu deo rutinskih zdravstvenih pregleda, u kojima se testiraju ljudi bez simptoma, kao što je slučaj sa skrining mamografima i kolonoskopijama. Izazov je, kako kaže, tražiti od ljudi bez simptoma da pregledaju štitnu žlezdu.
Zato je obraćanje pažnje na simptome toliko važno, smatraju endokrinolozi. Simptomi hipotireoze su:
Za hipertireozu, prepoznatljivi simptomi su:
Iako svi koji se osećaju usporeno ili nervozno, nemaju problem sa štitnom žlezdom, posebno tokom pandemije, koja je izazvala i stres i društvenu izolaciju, opšta poruka je ista, kažu stručnjaci. Za javnost je – obratite pažnju na male promene. A za kliničare i lekare primarne zdravstvene zaštite glasi – nemojte se ustručavati da pregledate svakog na koga sumnjate da ima problem sa štitnom žlezdom.