Zdravlje

Kortikosteroidi se bore protiv upalnih procesa i deluju na imuni sistem

Priredio/la: M. M.

Pre nego što se krene sa terapijom kortikosteroidima, neophodno je o tome obavestiti  izabranog i sve ostale lekare, jer, na primer, grejpfrut ne sme da se konzumira ako se uzimaju ovi lekovi

Kortikosteroidi su lekovi koji imitiraju dejstvo kortizola, hormona koji se prirodno nalazi u telu. Ovi lekovi smanjuju upalne procese i deluju na imuni sistem. Koriste se za lečenje različitih bolesti kao što su artritis, astma, alergije, promene na koži u vidu osipa ili ekcem, autoimune bolesti, kao što je multipla skleroza (MS) ili lupus, inflamatorne bolesti creva, kao što su ulcerozni kolitis ili Kronova bolest i rak. Kortikosteroidi se razlikuju od anaboličkih steroida, koje sportisti ponekad koriste (i zloupotrebljavaju).

U kom obliku se kortikosteroidi mogu naći?

Kortikosteroidi se nalaze u različitim farmaceutskim formulacijama kao što su:

  • tablete
  • inhalacioni preparati
  • kreme za kožu
  • veštačke suze
  • kapi za uši
  • injekcije
  • intravenska infuzija.

Vrste kortikosteroida

Neki uobičajeno korišćeni kortikosteroidi su:

  • Kortizon
  • Hidrokortizon
  • Sterapred (prednizon)
  • medrol (metilprednizolon)
  • orapred (prednizolon)

Koja su neželjna dejstva kortikosteroida?

Neželjeni efekti kortikosteroida su brojni, i variraju u zavisnosti od doze, dužine upotrebe lekova i opšteg zdravlja i starosti pojedinca koji uzima lekove. Neželjeni efekti kortikosteroida mogu da budu:

  • Povećanje telesne težine
  • Povećana glad ili žeđ
  • Učestalo mokrenje
  • Promene raspoloženja
  • Zamagljen vid
  • Slabost mišića
  • Usporen rast (kada ga koriste deca)
  • Povećana maljavost
  • Bubuljice
  • Lako stvaranje modrica
  • Otečeno, natečeno lice
  • Osteoporoza
  • Visok krvni pritisak
  • Pogoršanje dijabetesa
  • Nervoza
  • Nemir
  • Uznemiren stomak
  • Problemi sa spavanjem
  • Zadržavanje vode
  • Otok
  • Katarakta ili glaukom
  • Infekcije kože i vagine, posebno sa gljivicom Candida.

Šta treba da znate pre uzimanja kortikosteroida?

Kortikosteroidi mogu da povećaju rizik od razvoja infekcije. Javite se lekaru ako primetite bilo koji znak infekcije, kao što su temperatura, bol u grlu ili kašalj. Takođe, obavezno svim lekarima koji vas leče recite da uzimate kortikosteroide. Jedan od predloga lekara je da nosite narukvicu na kojoj piše da uzimate kortikosteroide, u slučaju da se dese neke nepredviđene situacije. Pre nego što primite bilo koju vakcinu, konsulatcija sa lekarom je obavezna.

Pre uvođenja kortikosteroida u terapiju pacijent treba lekara da obavesti ako ima neko hronično oboljenje kao što je:

  • dijabetes
  • neko očno oboljenje
  • bolest bubrega, jetre i srca
  • depresija
  • osteeoporoza
  • tuberkuloza
  • poremećaj u radu štitne žlezde.

Nemojte naglo da prekidate uzimanje kortikosteroida. Lekar će napraviti šemu po kojoj se postepeno prestaje sa uzimanjem kortikosteroida. Kortikosteroidi mogu da uspore ili zaustave rast dece.

Kortikosteroidi zahtevaju specifičnu ishranu

Ako se kortikosteroidi uzimaju duži vremenski period lekar savetuje ishranu sa manje soli i kalijuma. Savetuje se dodatno unošenje proteina, a unos kalorija treba da bude ograničen zbog mogućeg povećanja telesne težine. Grejpfrut i sok od grejpfruta se ne preporučuju tokom terapije kortikosteroidima, jer ometaju delovanje ovih lekova.

Kortikosteroidi i trudnoća

Ukoliko ste na terapji kortikosteroidima, a ostali ste trudni ili planirate trudnoću, o tome takođe obavezno obavestite svog lekara. Naime, ovi lekovi imaju neželjeni efekat na plod, pogotovu ako se uzimaju u prvom trimestru. Takođe, tokom dojenja žene treba da budu obazrive sa uzimanjem kortikosteroida.