Krvna gupa određuje se testom krvi u laboratoriji, mešanjem krvi sa tri različite supstance
Krvne grupe određuju se na osnovu antigena Foto: Shutterstock
Krvne grupe određuju se prema prisustvu proteina koji se nalaze na površini crvenih krvnih zrnaca (eritrocita). Na osnovu te vrste proteina, odnosno antigena, krv se deli na 4 krvne grupe: A, B, AB i O. Pored podela na grupe postoji i Rezus faktor (Rh faktor).
ABO je najpoznatiji sistem za grupisanje krvnih grupa, iako postoje i druge metode. Postoje četiri glavne kategorije unutar ABO grupe: A, B, O i AB. U okviru ovih grupa postoji još osam krvnih grupa. Kada je osobi potrebna transfuzija, mora se primiti pravi tip krvi. Pogrešna krvna grupa može izazvati neželjene reakcije koje mogu biti fatalne.
Glavne komponente krvi su sledeće:
Krvna grupa će zavisiti od toga koji se antigeni nalaze na površini crvenih krvnih zrnaca. Antigeni su molekuli i mogu biti proteini ili šećeri. Tipovi i karakteristike antigena mogu varirati među pojedincima, zbog malih genetskih razlika. Antigeni u krvi imaju različite funkcije, kao što su:
Naučnici koriste dve vrste antigena za klasifikaciju krvnih grupa: ABO antigene i Rh antigene. Antigeni i antitela imaju važnu ulogu u odbrambenom mehanizmu imunog sistema. Bela krvna zrnca proizvode antitela koja će ciljati antigen ako ga smatraju stranim objektom. Zbog toga je neophodno uskladiti krvne grupe u slučaju transfuzije.
Neke krvne ćelije imaju Rh faktor, takođe poznat kao RhD antigen. Ako crvene krvne ćelije sadrže RhD antigen, one su RhD pozitivne. U suprotnom su RhD negativne.
ABO sistem krvnih grupa klasifikuje krvne grupe prema različitim tipovima antigena u crvenim krvnim zrncima i antitelima u plazmi. Postoje četiri ABO grupe: grupa A, grupa B, grupa AB i grupa 0. Ako vam je Rh faktor krvne grupe pozitivan, možete primiti krv i od onoga ko ima Rh negativan faktor, dok, na žalost, u obrnutom slučaju to ne važi. To znači da osoba sa Rh negativnim faktorom sme da primi samo Rh negativnu krv. Ako imate krvnu grupu AB, možete primati krv od bilo koje druge grupe. A i B mogu da primaju samo krv svoje ili 0 grupe. Ako imate 0 krvnu grupu, možete primiti krv samo od svoje grupe. Prema istraživanjima, 0 negativna je univerzalni donator, dok AB pozitivna može primiti od svakoga.
Davanje pogrešne krvne grupe može dovesti do komplikacija opasnih po život. Ukoliko neko sa antigenom grupe B primi crvena krvna zrnca od nekoga sa antigenom grupe A, organizam će pokrenuti imuni odgovor i odbaciti transfuziju. Kada plazma primaoca napadne i uništi ćelije donora, može doći do stvaranja krvnih ugrušaka, koji mogu začepiti krvne sudove. Ostali mogući neželjeni efekti su alergijske reakcije i anafilaksija. Neke reakcije se javljaju odmah, a u nekim slučajevima mogu se javiti i u toku narednih 28 dana. Zbog toga je potrebno uraditi sve moguće analize i provere pre transfuzije.
Ako roditelji imaju različite krvne grupe, majka ne mora nužno imati istu krvnu grupu ili Rh faktor kao dete. Ukoliko majka ima Rh-negativnu krv, a dete Rh-pozitivnu, to može predstavljati rizik tokom trudnoće i porođaja. Mali broj crvenih krvnih zrnaca iz cirkulacije fetusa može da prođe kroz placentu i da uđe u krvotok majke. Anti-RhD antitelo se tada može razviti u plazmi majke, u procesu poznatom kao senzibilizacija.
Problem nastaje ako ovo antitelo otkrije „strani“ antigen u krvnim ćelijama fetusa. Dolazi do napada crvenih krvnih zrnaca u cilju odbrane organizma. U pojedinim slučajevima može doći do teške žutice i mogućeg oštećenja mozga. Testiranje krvi tokom trudnoće može da predvidi moguće rizike proverom da li je krvna grupa fetusa kompatibilna sa majčinom.
Krvnu grupu pojedinca određuje test krvi. U laboratoriji, tehničar meša krv pacijenta sa tri različite supstance. Svaka supstanca će sadržati A antitela, B antitela ili Rh faktor. Antitela će izazvati različite reakcije. Pre nego što osoba primi doniranu krv, laborant testira reakciju mešanjem uzorka krvi davaoca sa uzorkom krvi primaoca.