Neke vakcinisane osobe još uvek mogu da dobiju varičele, kao i nevakcinisani ili imunokompromitovani ljudi
Virus varičela-zoster (VZV) izaziva varičele ili vodene boginje Foto: Shutterstock
Varičele, ili kako se negde još nazivaju vodene boginje, veoma su zarazna infekcija uzrokovana virusom varičela zoster. Iako su simptomi neprijatni, većina ljudi se oporavlja u roku od jedne do dve nedelje. Ova bolest nije opasna, ali u nekim slučajevima su moguće komplikacije, posebno kod osoba sa slabijim imunitetom ili trudnica.
Varičele su virusna bolest koja izaziva osip nalik plikovima. Osip se prvo pojavljuje na licu i trupu, a zatim se širi po celom telu. Među osobama koji nisu vakcinisane varičele su izuzetno zarazne.
Varičele se najčešće javljaju kod dece. Pre nego što je 1995. godine počela vakcinacija protiv varičela, većina osoba u SAD i Evropi stekla je prirodni imunitet u detinjstvu. Neke vakcinisane osobe, još uvek mogu da dobiju varičele, kao i neke nevakcinisane ili imunokompromitovane osobe. Kod vakcinisanih ljudi, koji se zaraze mogu se razviti blagi simptomi. Ovo se stanje se zove probojne varičele
Varičele se razvijaju u fazama. Pre nego što se pojavi osip mogu se javiti sledeći simptomi:
Nakon ovih simptoma pojaviće se na licu, telu ili ustima osip koji svrbi. Osip će se može pojaviti i na očnim kapcima ili genitalijama. Ozbiljnost osipa može da varira. Osip će se razviti u plikove ispunjene tečnošću koji će postati zamućeni. Za zarastanje ovih plikova potrebno je 3 do 5 dana. Plikovi će ubrzo postati kraste, a kraste će otpasti nakon nedelju dana.
Simptomi varičele kod zaraženih odraslih koji, nisu dobili bolest u detinjstvu mogu biti slični simptomima kao kod dece, ali nekada su i ozbiljniji. Posebno su ugroženi oni koji su nevakcinisani ili imunokompromitovani.
Virus varičela-zoster (VZV) izaziva varičele ili vodene boginje. Ovo je izuzetno zarazan virus koji pripada porodici herpesvirusa, koji takođe, uključuju herpes simpleks virus tipova 1 i 2, Epstein-Barr virus i druge. U porodici herpesvirusa postoji više od 100 virusa, koji mogu napasti kožu, sluzokožu, nerve i tkiva. Neki odrasle osobe možda neće razviti osip. Ako razviju osip, osip se možda neće širiti na isti način. Međutim, ako dobiju osip, to može ostaviti dublje tragove i ožiljke. Odrasli su, takođe, u većem riziku od komplikacija kao što je upala pluća.
Varičele su jedna od najzaraznijih bolesti. U najvećem riziku od infekcije su nevakcinisani, osobe koje nikada nisu imale varičele i ljudi sa oslabljenim imunitetom. Bolest se prenosi direktnim kontaktom, kašaljem, kijanjem, ili vazdušnim putem. Varičele takođe može izazvati na pojavu šindre ili herpes zostera. Osoba takođe može dobiti varičele, ako dođe u kontakt sa tečnošću bilo iz varičela ili plikova od šindre.
Rizici obolevanja od varičela i razvoja komplikacija veći su kod osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom. Oslabljen imuni sistem može rezultirati ako osoba:
Ne postoji lek za varičele, odnosno vodene boginje, ali se generalno rešava u roku od nedelju ili dve bez lečenja. Lekar može da prepiše lekove ili da savet kako da se umanje simptomi svraba i nelagodnosti, kao i kako da se spreči prenos infekcije.
Tilenol (acetaminofen) može pomoći u snižavanju visoke temperature i bolova kada osoba ima varičele. Naravno, važno je pratiti uputstva proizvođača i svog izabranog lekara. Ne bi trebalo da se koriste proizvodi, koji sadrže aspirin za lečenje varičela, jer to može dovesti do komplikacija. Takođe, treba izbegavati ibuprofen, jer ovaj lek može povećati rizik od streptokokne infekcije grla.
Važno je piti puno tečnosti, najbolje vode, da bi se sprečila dehidracija, koja može biti komplikacija varičela. Slatki sladoled bez šećera može pomoći u ublažavanju simptoma bolova, ako postoje fleke u ustima. Izbegavajte slanu ili začinjenu hranu. Ako je žvakanje bolno, supa bi mogla biti dobra opcija, sve dok nije previše vruća.
Svrab može postati jak, ali je važno češanje svesti na minimum. kako biste smanjili rizik od ožiljaka. Mogu pomoći lokalne masti, hladne kupke ili oralne tablete Benadril. Sledeće procedure, takođe mogu sprečiti češanje:
Lekar može da prepiše antivirusne lekove tokom trudnoće, za odrasle koji dobiju ranu dijagnozu, za novorođenčad i za one osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom. Aciklovir je jedan od antivirusnih lekova, koji može da pomogne, ako se primenjuje u roku od 24 sata od razvoja simptoma. Smanjuje ozbiljnost simptoma, ali ne leči bolest.
Ne postoji lek za varičele, ali je dostupna vakcina. Danas je vakcina protiv varičela oko 90 procenata efikasna u prevenciji bolesti za većinu ljudi. Trebalo bi izbegavati bliski kontakt sa osobama za koje se zna da imaju varičele, kao i korišćenja istih predmete sa zaraženima. Takođe, trebalo bi izolovati sve sve članove domaćinstva, od zdravih članova porodice i dezinfikovati površine koje je zaražena osoba možda dodirnula.
Postoje dve vrste VZV vakcine:
Varivak – Ovo je samo vakcina protiv varičela. Deca dobijaju dve injekcije, sa prvom dozom između 12 do 15 meseci i drugom između četvrte i šeste godine. Ovu vakcinu može dobiti svako dete starije od 12 meseci, uključujuči i adolescente i odrasle.
ProKuad – Ovo je kombinovana vakcina koja takođe sadrži vakcine za male boginje, zauške i rubeolu. Poznata je kao MMR vakcina. Deca, starija od godinu dana i mališani do 12. godine dobijaju ovu vakcinu po istom rasporedu kao i Varivak.
Među nevakcinisanim ljudima koji razviju varičele, nekoliko osoba može imati teže simptome. Odrasli su podložniji komplikacijama od dece, ali čak i kod odraslih su retke. Trudnice, novorođenčad i odojčad do 4 nedelje, kao i oni sa oslabljenim imunim sistemom, češće dožive komplikacije. Ako se dogodi sledeće, osoba treba da se obrati lekaru:
Trudnice imaju nešto veći rizik od razvoja upale pluća od varičele. Takođe postoji opasnost od prenošenja infekcije na fetus. Ako dođe do infekcije tokom prvih 20 nedelja trudnoće, postoji veći rizik od sindroma kongenitalne varičele. Ovo stanje može izazvati ožiljke na fetusu, kao i probleme sa očima, drenažu mozga i skraćene ruke ili noge.
Lekar ili medicinska sestra će znati da li dete ili odrasla osoba ima varičele, tako što će prepoznati osip i postaviti nekoliko pitanja o njihovim simptomima. U slučajevima kada osoba nije vakcinisana i nije sigurna da li je bolovala od varičela u detinjstvu, može se laboratorijskim testom utvrditi da li je ranije imala virus.
Osobe koje su kao deca imale varičele neće ponovo dobiti bolest. To je zato što razvijaju imunitet na virus. Ako osoba koja je bila u kontaktu sa obolelim od varičele nije sigurna da li je imala bolest kao dete, testiranje može da joj pomogne da sazna da li je u opasnosti da dobije bolest. Drugi razlog da se testirate je da pomognete lekaru da razlikuje simptome varičele od drugih stanja sa sličnim simptomima. Jedan od tih uslova može biti herpes zoster.
U nekim slučajevima, lekar može pomisiti da osoba ima herpes, a ne varičele. Kada osoba ima varičele i oporavi se, virus ostaje u njenom telu i postaje neaktivan. Kasnije u životu, u situacijama niskog imuniteta, virus se može ponovo aktivirati u vidu herpesa. Osobe koje imaju aktivan herpes ne mogu ga preneti drugim ljudima. Međutim, oni mogu da zaraze druge varičelom, ako ti ljudi nisu već preležali bolest, nisu vakcinisani ili su imunokompromitovani.
Obično će osobe sa herpesom doživeti intenzivno bolan osip koji izgleda kao mrlja podignutih tačaka i prati put nerva na jednoj strani tela. Ovo se može javiti na licu ili trupu, ali se može pojaviti i u drugim oblastima. Osip se javlja uz svrab. Pored toga, osoba može osetiti i bol. Kasnije, osip će se pretvoriti u plikove ispunjene tečnošću koji se prekrivaju u roku od nekoliko dana. Herpes može takođe biti praćen temperaturom ili glavoboljom. Dodatni simptomi mogu uključivati mučninu, dijareju, uznemireni stomak i drhtanje.
Herpes može izazvati postherpetičnu neuralgiju, koja se manifestuje bolovima od herpesa u trajanju od najmanje tri meseca. Takođe mogući su neurološki problemi koji utiču na mozak, kičmenu moždinu i nerve lica.
Lekar može posumnjati da pacijent ima herpes umesto varičele, ako je osoba ranije imala varičele, ako je starija od 50 godina, pod velikim stresom ili ako je imunokompromitovana. Ovo su faktori koji mogu dovesti osobu u veći rizik za ovo stanje.