Reakcija u vidu nadimanja, gasova ili bola obično se dešava u periodu od 30 minuta do dva sata nakon konzumiranja mleka ili drugih proizvoda koji sadrže ovaj prirodni šećer
Intolerancija na laktozu može biti opasna kod beba Foto: Shutterstock
Intolerancija na laktozu je nemogućnost razlaganja vrste prirodnog šećera koji se zove laktoza. Ovaj šećer se prvenstveno nalazi u mleku i mlečnim proizvodima. Stanje intolerancije nije ozbiljno, ali je neprijatno i menja neke životne navike. Kod beba, međutim, može biti opasno, pa i životno ugrožavajuće.
Intolerancija na laktozu nastaje zbog nemogućnosti organizma da proizvede dovoljno enzima laktaza koji bi u tankom crevu trebalo da razgradi i svari laktozu. Tako nesvarena laktoza iz tankog odlazi u debelo crevo. Bakterije, koje su normalni stanovnici debelog creva komuniciraju sa nesvarenom laktozom, i izazivaju simptome kao što su nadimanje, gasovi i dijareja. Reakcija se obično dešava u periodu od 30 minuta do dva sata nakon konzumiranja mleka ili drugih proizvoda koji sadrže laktozu. Ovo stanje se takođe može nazvati i nedostatak laktaze. Netolerancija na laktozu je češća kod odraslih osoba, posebno kod onih sa azijskim, afričkim i latinoameričkim poreklom.
Ljudi koji su netolerantni na laktozu najverovatnije će morati da izbegavaju ove proizvode. Ako su reakcije burnije i prave veće probleme, uzimaju se lekovi koji sadrže enzim laktaza pre konzumacije. Postoje tri glavne vrste netolerancije na laktozu, i svaka ima različite uzroke.
Ovo je najčešći tip intolerancije na laktozu. Naime, većina ljudi se rađa sa dovoljno laktaze, a bebama je potreban ovaj enzim da bi varile majčino mleko. Količina laktaze koju osoba proizvodi starenjem se normalno smanjuje. Pad laktaze se dešava postepeno, ali ljudi često ne obrate pažnju misleći da su „pokvarili stomak“.
Bolesti creva kao što su celijakija i inflamatorna bolest creva (IBD), operacija ili povreda tankog creva takođe mogu izazvati netoleranciju na laktozu. Nivo laktaze se može vratiti na normalan ako se leči osnovni poremećaj. Međutim, to ne mora da bude slučaj kod svih pacijenata.
U veoma retkim slučajevima, intolerancija na laktozu je nasledna. Defektni gen može da se prenese sa roditelja na dete, što dovodi do potpunog odsustva laktaze kod naslednika. Beba je tada netolerantna na majčino mleko ili formulu koja sadrži laktazu, i doći će do dijareje. Ako se ne prepozna i ne leči, stanje može biti opasno po život. Kod beba, dijareja može da izazove dehidraciju i gubitak elektrolita. Ovo stanje se i kod njih leči lako davanjem formule bez laktoze.
Razvojna netolerancija na laktozu kod beba povremeno se javlja kada se beba rodi prerano. Razlog je što proizvodnja laktaze kod bebe počinje kasnije u trudnoći, nakon najmanje 34 nedelje.
Veoma je moguće da ste inrolerantni na laktozu ako u periodu od 30 minuta do dva sata nakon konzumiranja mlečnih proizvoda imate simptome kakvi su:
Simptomi mogu varirati od blagih do teških. Zavise od toga koliko je laktoze konzumirano, i koliko je laktaze osoba uspela da proizvede. Od toga zavisi i ozbiljnost oblika intolerancije.
Test intolerancije na laktozu: test krvi koji meri reakciju vašeg tela na tečnost koja sadrži visok nivo laktoze.
Test daha na vodonik: test vodonika u dahu meri količinu vodonika u dahu nakon konzumiranja tečnosti sa visokim sadržajem laktoze. Ako vaše telo nije u stanju da svari laktozu, bakterije u vašem crevu će je umesto toga razgraditi. Proces kojim bakterije razgrađuju šećere poput laktoze naziva se fermentacija. Fermentacija oslobađa vodonik i druge gasove, a ovi gasovi se apsorbuju i na kraju isparavaju. Ako laktozu ne varite u potpunosti, test vodonika će pokazati višu količinu vodonika u vašem dahu od normalne.
Test kiselosti stolice: ovaj test se češće radi kod novorođenčadi i dece. Meri količinu mlečne kiseline u uzorku stolice, a ona se akumulira kada bakterije u crevima fermentišu nesvarenu laktozu.
Trenutno ne postoji način da „naterate svoje telo“ da proizvodi više laktoze. Tako, lečenje intolerancije na laktozu podrazumeva smanjenje ili potpuno eliminisanje mlečnih proizvoda iz ishrane. Mnogi ljudi koji su netolerantni na laktozu i dalje mogu da piju do 1/2 šolje mleka bez ikakvih simptoma. Mlečni proizvodi bez laktoze se mogu naći u većini prodajnih objekata.
Moguće je da ćete i pored intolerancije moći da jedete neke tvrde sireve, kao što su čedar, švajcarski sir i parmezan. Mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti ili bez masti takođe imaju manje laktoze.
Enzim laktaza je dostupan u obliku kapsula, pilula, kapi ili tabletica za žvakanje, a uzima se pre konzumiranja mlečnih proizvoda. Ljudi koji su netolerantni na laktozu i ne konzumiraju mleko ili mlečne proizvode mogu imati nedostatak kalcijuma, vitamina D, riboflavina ili proteina. Preporučuje se uzimanje suplemenata kalcijuma ili konzumiranje hrane koja je prirodno bogata ili obogaćena kalcijumom.
Mnoge namirnice za koje ne biste očekivali da sadrže mleko, sadrže laktozu. Zato, budite oprezni kada, ako ste intolerantni na laktozu, koristite namirnice kakve su:
Mleko i mlečni proizvodi se često dodaju prerađenoj hrani. Čak i neke kreme i lekovi mogu da sadrže mlečne proizvode i laktozu, zbog toga je važno gledati deklaracije sa sastavom.
Konzumiranje mleka sa niskim sadržajem masti ili bez masti takođe može dovesti do manje simptoma. Dostupni su i mlečni proizvodi sa eliminisanom laktozom. Probajte i alternative kravljem mleku kao što su: