Zdravlje

Sindrom policističnih jajnika izaziva sterilitet i može da ošteti srce, upozorava dr Radomir Aničić

Piše: Marijana M.Rajić

Prvi uslov za postavljanje dijagnoze je policističan izgled jajnika, koji se radi transvaginalnom sondom

Sindrom policističnih jajnika (Polycistic ovary syndrome/PCOS) najčešća je endokrina bolest žena u reproduktivnom dobu. U odnosu na godine života, manifestuje se različito. Iako, najveći broj žena smatra da je u pitanju isključivo ginekološka bolest, lekari kažu da nije tako. Ovaj sindrom, zapravo je povezan sa važnim metaboličkim procesima.

Sindrom policističnih jajnika nije samo ginekološki problem

– Sindrom policističnih jajnika (PCOS) važi i za najčešći uzrok anovulacijskog infertiliteta (nemogućnosti iznošenja zdrave trudnoće) i maljavosti. Jajnici su uvećani, a dolazi i do gojaznosti. Najvažnije je reći da je sindrom udružen sa karakterističnim metaboličkim poremećajima kakvi su hiperinsulinemija, insulinska rezistencija i dislipidemija. Etiologija ove bolesti još uvek nije sasvim jasna, i zbog toga postoji nekoliko teorija o mogućim uzrocima. Hiperinsulinemija i insulinska rezistencija su izražene crte sindroma policističnih jajnika. U istraživanjima etioloških razloga, dokazano je da insulin ima značajan uticaj na steroidoginazu i rast ćelija strome jajnika u „in vitro“ uslovima. Takođe, poznato je da ovaj sindrom ima tendenciju familijarnog (porodičnog) javljanja – kaže u razgovoru za eKlinika portal ass.dr sci.med. Radomir Aničić, specijalista ginekologije i akušerstva.

Gojaznost, insulin i sindrom policističnih jajnika

Tek početkom devedesetih godina prošlog veka, konstatovano je, kaže dr Aničić, da kod velikog broja gojaznih, ali i negojaznih žena postoji rezistencija receptora na insulin.

– Kod utvrđivanja statusa pacijentkinja. kod kojih se sumnja na sindrom policističnih jajnika, treba zabeležiti indeks telesne mase (BMI). Takođe, važno je odrediti skor hirzutizma (maljavosti). Prvi uslov za postavljanje dijagnoze je policističan izgled jajnika, koji se radi transvaginalnom sondom. Zanimljivo je da policistične jajnike, koji se otkrivaju pregledom, ima i do 20 odsto zdravih žena. Osim jasne ultrazvučne slike, a za potvrđivanje dijagnoze, obično se pridružuje i barem jedan od uobičajenih simptoma. To su menstrualna iregularnost, dlakavost, gojaznost, ili barem jedan endokrini poremećaj poput povećane koncentracije androgena ili LH hormona (luteinizirajućeg hormona) – objašnjava dr Radomir Aničić.

Važno je što pre postaviti dijagnozu na osnovu simptoma

Takođe, svako stanje hronične anovulacije može dati sliku sličnu sindromu policističnih jajnika, naglašava za portal eKlinika dr Aničić. Zbog toga, prema njegovim rečima, u dijagnostici PCOS treba isključiti bolesti koje sekundarno dovode do sindroma policističnih jajnika, kao što su hipotireoza, kongenitalna adrenalna hiperplazija sa kasnim početkom (KAH) i Kušingov sindrom (tumor koji luči androgene).

Ass.dr sci.med. Radomir Aničić objašnjava da su u odnosu na starosnu dob žene, simptomi i manifestacije, koje mogu da ukažu na PCOS slični, s izvesnim razlikama u njihovom ispoljavanju. Poremećaj menstrualnog ciklusa i gojaznost, uz pojačanu maljavost prisutni su kod svih žena sa sumnjom na sindrom policističnih jajnika. Kod adolescentkinja, tu su još i pojava akni i promene u raspoloženju (depresija, desocijalizacija). Kod odraslih žena, javlja se i metabolički sindrom, PMS je izraženiji i dolazi do infertiliteta. U periodu perimenopauze, upozorava dr Aničić, žene sa PCOS mogu da imaju ozbiljniji oblik metaboličkih poremećaja, obilna dugotrajna krvarenja ali i izostanak ciklusa, mogući su karcinomi dojke ili materice, izražena hipertenzija ili drugi srčani problemi.

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) Foto: Shutterstock/eKlinika

Ako se ne leči, PCOS ostavlja ozbiljne posledice

Dr Aničić kaže da se terapija za većinu pacijentkinja sa PCOS može planirati već u vreme postavljanja dijagnoze.

– Ona se deli na terapiju koja reguliše hirzutizam, zatim terapiju disfunkcionalnih krvarenja, dugotrajne amenoreje (izostanka menstruacije), i terapiju infertiliteta. Svaka od ovih terapija određuje se i daje u zavisnosti od samog stanja pacijentkinje, ultrazvučne slike i opšteg stanja. Ono što je najvažnije jesu redovni ginekološki pregledi. Uz konsultaciju sa endokrinologom, u velikom broju slučajeva ovo oboljenje može uspešno da se tretira. U suprotnom, može da dođe i do ozbiljnih posledica poput neplodnosti, ali i drugih zdravstvenih problema: hipertenzije i bolesti kardiovaskularnog sistema, remećenja metaboličkih procesa, dijabetesa tipa 2, apneje (prestanka disanja u toku sna), pa čak i nekih karcinoma. Često mogu da se jave depresija i anksioznost – kaže za eKlinika portal ass.dr sci.med. Radomir Aničić, specijalista ginekologije i akušerstva.