Nedostatak daha može da ukaže i na neke druge probleme, poput bolesti respiratornog ili kardiovaskularnog sistema
Nedostatak daha dispneja, može da signalizira neki drugi problem, poput respiratornih Foto: Shutterstock
Nedostatak daha nije neuobičajena pojava, posebno posle nekih napornih vežbi ili teške fizičke aktivnosti. Kada se naprežemo, mišićima u našem telu je potrebno više kiseonika, brzina disanja postaje intenzivnija, a srce kuca brže kako bi nadomestilo tu potrebu.
Uzroci mogu da budu prolazni i kratkotrajni, pa ako se desi da ne možete da dođete do daha i to traje više od nekoliko minuta, razlog je možda banalan – poput previše zategnutog kaiša, ili naglog ustajanja iz kreveta, nakon dužeg ležanja. Međutim, u drugim slučajevima, nedostatak daha dispneja, može da signalizira neki drugi problem, poput bolesti respiratornog ili kardiovaskularnog sistema, alergija ili gojaznosti. To su, u prvom redu astma, hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), srčana insuficijencija ili neka druga bolest srca, kao i upala pluća.
– Osećaj umora, iscrpljenosti ili slabosti koju osećate ponekad, kada ne možete da udahnete vazduh nakon neke aktivnosti, ne mora da znači da je u pitanju nešto opasno. Ali, ako se to nastavi i u mirovanju, ako dišete teže i pored dubljeg udisaja ili jednostavno nemate dovoljno vazduha, signal je da potražite medicinsku pomoć – upozorava dr Roger Maxfield, pulmolog sa njujorškog Columbia University Medical Center.
Pored osećaja kao da ne možete da unesete dovoljno vazduha, simptomi dispneje su, prema navodima časopisa American Family Physician i:
Porodični lekar dr Sachin Nagrani kaže kada uz neki od ovih navedenih simptoma ipak možete normalno da govorite, i ako se stanje nakon kraćeg vremena popravi, potreban je oprez i praćenje, pa vam medicinska pomoć možda i neće biti potrebna. Ali, svakako je bolje, ako postoji mogućnost da to proceni lekar.
Dr Geoffrey Mount Varner, lekar u Hitnoj pomoći u Vašingtonu objašnjava da je određeni nivo nedostatka daha i problema sa disanjem očekivan ako bolujete od hronične opstruktivne bolesti pluća. Takođe, dodaje dr Varner, svako pogoršanje postojećih simptoma je dodatni razlog za zabrinutost.
Kriterijumi pretižne Mayo Clinic za obavezno ukazivanje medicinske pomoći kada se pojave problemi u disanju su sledeći:
Dr Geoffrey Mount Varner dodaje da su signali za odlazak u hitnu službu i nastavak simptoma kada sedimo ili mirujemo, onemogućeno nam je normalno funkcionisanje ili bilo koja aktivnost, ako se uz teško disanje javlja i bol u grudima koji se širi na ruke, vrat, vilicu ili leđa, uz vrtoglavicu, konfuziju, poplavele usne ili nokti (što mogu biti znaci srčanog udara ili plućne embolije).
Astma: upala povezana sa astmom uzrokuje grčenje i sužavanje disajnih puteva, što otežava duboko disanje.
HOBP: karakterističan znak hronične opstruktivne bolesti pluća uz hronični bronhitis i emfizem, jesu teškoće u izbacivanju vazduha iz pluća.
Srčana insuficijencija ili neka druga bolest srca: ako srce ne može da pumpa dovoljno krvi kroz telo, premalo kiseonika stiže do tkiva, što može da utiče na disanje.
Upala pluća (pneumonija): Bilo da je uzrokovana bakterijama ili virusom (kao što je grip ili korona virus), ova vrsta plućne infekcije može dovesti do upale disajnih puteva, povećanja i zgušnjavanja sluzi, i na kraju, do poteškoća sa razmenom vazduha u plućnom vazduhu. kesice (alveole), izazivajući niz drugih respiratornih i sistemskih problema.
Slaba fizička forma: kada su vaši mišići i srce oslabljeni neaktivnošću, to može da oteža disanje.
Alergije: Alergeni poput polena, plesni ili perja pojačavaju simptome astme koji otežavaju normalno disanje, a u ekstremnim slučajevima, alergijske reakcije na, recimo, kikiriki, ubode pčela ili određene lekove, mogu da izazvati anafilaksiju (odgovor imunog sistema koji može da blokira disanje zbog otečenih disajnih puteva).
Anemija: Gvožđe je neophodno za stvaranje hemoglobina koji učestvuje u procesu prenosa kiseonika kroz telo, što omogućava normalno disanje.
Anksioznost: Anksioznost može da dovede do hiperventilacije (prebrzog disanja) i da izazove poteškoće pri dubokom udahu. Takođe, kada dođe do napada panike, svaki čovek se još više trudi da udahne vazduh, a praktično zaboravlja da ga izdahne.
Rak: Tumori u grlu ili plućima mogu izazvati blokade disajnih puteva zbog kojih je teško doći do daha ili duboko udahnuti, a isti efekat mogu da izazovu i određene terapije u procesu lečenja malignih bolesti.
Virusne infekcije: Sve vrste virusnih infekcija, prehlada, grip, kao i infekcija covid 19, ponekad dovode do otoka u nazalnim prolazima koji smanjuje, ili čak blokira protok vazduha u pluća.
Dijabetes: Kratkoća daha može biti znak dijabetičke ketoacidoze, ozbiljne komplikacije dijabetesa koja se javlja kada telo proizvodi visoke nivoe krvnih kiselina koje se nazivaju ketoni.
Gojaznost: Dodatna količina masnoća na vratu, grudima ili na stomaku može da otežaju disanje, što dovodi do poremećaja koji se naziva hipoventilacioni sindrom gojaznosti.
Plućna embolija: Krvni ugrušci blokiraju arterije i otežavaju disanje do stadijuma opasnog po život.
Apneja u snu: Ako imate slip apneju, verovatno ćete neuporedivo teže disati noću jer se vaše disanje usporava ili zaustavlja na nekoliko sekundi tokom spavanja. U najtežim oblicima, apneja može da izazove toliko kratak dah da ćete se iznenada probuditi uz dahtanje, znojenje i anskioznost. Medicinski izraz za ovo stanje je paroksizmalna noćna dispneja, koja takođe može biti simptom i drugih stanja, uključujući srčanu insuficijenciju.
Velika nadmorska visina: Budući da je vazduh na visini razređen, onima koji se penju je potrebno određeno vreme da se adaptiraju.
Loš kvalitet vazduha u zatvorenom ili na otvorenom: Udisanje štetnih supstanci iz vazduha iritira disajne puteve, izazivajući simptome poput kratkog daha, ali i pojavu astme.
Ekstremni vremenski uslovi: Izloženost neuobičajenim temperaturama kao što su vrućine u toku leta, utiče na telo tako što angažuje dodatnu energiju za održavanje normalne telesne temperature, što ubrzava i disanje.
Ako je nivo kiseonika u vašoj krvi nizak, nadoknađuje se nekim od metoda mehaničke ventilacije. To se događa u slučajevima kada isključivo lekar konstatuje da ne postoji drugi način. U slučajevima uznapredovale pneumonije, covid 19, drugih infekcija ili plućnih bolesti, ovakav vid intervencije je ponekad neophodan. Uduvavanjem, odnosno ubacivanjem dodatne količine kiseonika u disajne putev,e a zatim i u pluća, telo dobija neophodnu energiju da bi se bilo koji proces u telu normalno odvijao, i nastavila borba protiv infekcije. Ako imate hroničnu bolest poput HOBP, povremeno možete, uz konsultaciju pulmologa, raditi ambulantno manje plućne rehabilitacije.
Što se tiče suplemenata, biljnih lekova ili drugi alternativnih tretmana, neki od njih mogu da pomognu, ali je svakako neophodno najpre redovno pridržavanje propisane terapije.
Joga: Neka istraživanja pokazuju da joga može da poboljša kvalitet života kod ljudi sa astmom i HOBP tako što povećava funkciju pluća i smanjenju nivoa stresa, dokazanog pokretača astme.
Disanje stisnutim usnama: Jednostavna vežba udisanja kroz nos i izdisanja najmanje dva puta duže na usta dok ne skupite usne (kao da duvate u vruću hranu), pomoći će da vaši disajni putevi budu što otvoreniji. Počnite tako što ćete polako udisati uz brojanje do dva, i polako izdisati uz brojanje do četiri. Vremenom povećavajte brojanje.
Probiotici: Istraživanje objavljeno u časopisu Mediators of Inflammation kaže da uzimanje probiotičkih suplemenata može da smanji upalu u disajnim putevima uzrokovanu alergijskim reakcijama, virusnim infekcijama i astmom.
Omega-3 masne kiseline: Redovno konzumiranje ove zdrave vrste polinezasićenih masti koje se nalaze u ribi, orasima i semenkama pomaže u smanjenju upale na ćelijskom nivou, uz jačanje imuniteta i bolje opšte zdravstveno stanje.