Da li hidrogen ili alkohol treba stavljati na otvorenu ranu i šta joj pomaže da brže zaraste

Povrede ili rane različitog tipa zahtevaju i adekvatan tretman kako bi zarasle što pre, ali i kako ne bi došlo do infekcije ili dodatnog oštećenja dela tela koji je već preživeo traumu. Mnogi ljudi posežu za savetima putem interneta ili nekih drugih izvora čiju je relevantnost teško proveriti, a sve sa ciljem da razreše dilemu da li je za njihovu ranu nešto dobro ili nije, i šta bi bilo dobro učiniti, a šta treba izbegavati. Stručnjaci kažu da nije svaka promena izgleda rane signal za infekciju. Nekada se desi da zabrinutost bude opravdana, ali koža se uglavnom brzo regeneriše. Međutim, treba izbegavati neke greške, kako bi proces ozdravljenja bio potpun i kako bismo izbegli moguće neprijatnosti.

Previše ili premalo masti

Jedna od čestih grešaka koju mnogi prave prilikom nege rana jeste nanošenje previše ili premalo masti na obolelo mesto. Ranu je pre svega bitno zaštititi od bakterija. Stručnjaci najčešće savetuju tanak sloj krema ili antibiotske masti, koju je prepisao lekar. Sloj leka u obliku krema, koji se nanosi na ranu, ne sme biti niti suviše tanak, niti debeo. 

Previše masti može učiniti bledim ivice rane, a samu ranu suviše omekšati. Ovo stanje se naziva maceracija i može se popraviti jednostavnom upotrebom manje masti. Maceracija je stanje koje se javlja kada je tečnost ili vlaga u kontaktu sa kožom duži vremenski period. Usled toga koža postaje meka, vlažna, sklonija razvoju bakterijskih i gljivičnih infekcija. U suprotnom, suviše tanak sloj krema može dovesti do sušenja kože i razvoja kraste, a stanje se lako popravlja malo debljim slojem leka.

Iritacija od zavoja

Rana se previja svakog dana, u određenom periodu, tokom jedne nedelje ili duže, ukoliko je potrebno. Za to vreme je bitno izbeći iritacije, svrab ili bolove koji mogu da budu i posledica zavoja ili hanzaplasta. Pokušajte, ako je moguće, da koristite male zavoje, a možete malo i da menjate poziciju zavoja tokom svakodnevnog previjanja. U nekim slučajevima može usled nepažnje doći do jake nadraženosti i bola. Ukoliko se ovo desi, obavezno zatražite stručnu pomoć. ​

Tačno je da zavoj treba uklanjati polako. Prebrzo skidanje zavoja predstavlja rizik od naglog povlačenja kraste dok je proces zarastanja u toku, ali i ponovnog otvaranja rane. Da biste to izbegli, polako i nežno skinite zaštitu. Ako zavoj izgleda kao da je zalepljen za krastu, potopite ga u toplu vodu da omekša. Da bi se izbeglo kidanje vlasi ili dlaka kose oko rane, povucite zavoj polako u smeru rasta kose.

Primena krema na svoju ruku

Na tržištu postoji mnogo krema koje pomažu proces zaceljenja rana, ali je pitanje koliko su sve efikasne. Obična krema koja će negovati ranu je dovoljno dobra , ali ako želite da isprobate nešto drugo, posavetujte se sa stručnjakom. Dermatolog dr Al Dabagh upozorava da neki proizvodi mogu ošteti i usporiti zarastanje rana.

– Ožiljci se mogu tretirati tek pošto se rana potpuno zatvori. Videli smo da neki ljudi direktno koriste šećer, med, eterična ulja, kozmetičke kreme, rane previjaju toalet papirom. Molim vas, budite oprezni kada je u pitanju nega otvorenih rana – upozorava dr Dabagh.

Pogrešno je ako se stavlja maslac ili led na opekotine – to neće pomoći, a moglo bi da dovede i do većeg oštećenja. Za manje opekotine, držite kritično područje pod hladnom tekućom vodom dok se bol ne ublaži. Da biste zaštitili kožu sa plikovima, pokrijte je sterilnom gazom. Na tržištu postoje zavoji koji se ne lepe, i njih je najidealnije koristiti upravo za opekotine.

Rana ne mora da se izlaže svežem vazduhu

Zavoj ili sterilna gaza mogu da zaštite područje rane od trenja sa odećom i kontakta sa prljavštinom i bakterijama. To će svakako pomoći njenom bržem zarastanju. Da biste minimizirali rizik od infekcije, ranu uvek pre previjanja očistite. Ako se radi o posekotini, zaštita će pomoći da se ivice reza drže što bliže. Flaster ili lepljivu traku za pričvršćivanje zavoja ili gaze uvek nanosite po širini rane, a ne po dužini.

Nije potrebno, po svaku cenu, izlagati ranu svežem vazduhu. Stručnjaci naglašavaju da ćete izbeći neprijatnosti i ubrzati zaceljenje samo pravilnom zaštitom rane uz pomoć zavoja. 

Hidrogen dezinfikuje, ali može i da ošteti tkivo

Nije nužno greška, ali zabluda je da je rana inficirana ako se na njoj pojave mehurići kada je dezinfikujete hidrogenom. Hidrogen može da peni bez obzira na to da li je rana zaražena ili ne. Prilikom čišćenja rane javlja se hemijska reakcija i pojavljuju se mehurići kiseonika. Međutim, stručnjaci napominju da korišćenje hidrogen-peroksida ili alkohola za čišćenje povrede može da našteti tkivu i da odloži zarastanje rane. Najbolji način za čišćenje manje rane je hladnom tekućom vodom i blagim sapunom. Ispirajte ranu najmanje 5 minuta kako biste uklonili ostatke prljavštine i bakterije. Rane koje su velike, duboke, ili ne prestaju sa krvarenjem treba da tretira medicinsko osoblje.

Održavajte povrede vlažnim

Tačno je da što više vlage na ranama pomaže bržem zarastanju i sprečavanju lepljenja i prijanjanja zaštite (zavoja, hanzaplasta, gaze). Ovo je posebno korisno i značajno za rane i ogrebotine koje su većih površina. Takođe, održavanje regije rane što čistijom i vlažnijom uz nanošenje tankog sloja antibiotske masti, može sprečiti pojavu infekcije.

Pranje ruku i pravilna higijena

Pranje i pravilna higijena ruku prilikom nege rana, često je najbitniji i najjednostavniji način, da se zaštitite od moguće infekcije. Pažljivo perite ruke, vodom i sapunom, pre previjanja rane, i kada završite postupak.