Tinitus ili zujanje u ušima najčešće se javlja kod ljudi koji su profesionalno izloženi velikoj buci, kod starijih osoba, a danas sve češće i kod mladih
Tinitus se najčešće se pojavljuje kod ljudi koji su profesionalno izloženi velikoj buci i kod starijih osoba Foto: Shutterstock
Zujanje u ušima (tinitus) od davnina se pominje u zapisima, a naziv vodi poreklo od latinske reči tinnire (zvoniti). Ne radi se o bolesti, već o simptomu koji može da ukaže na određene sistemske poremećaje zdravlja uha ili slušnih kanala. Postoje različite gradacije, od povremenog šuma koji često i ne detektujemo i koji je normalna posledica funcionisanja unutrašnjeg uha i okolne regije, do jačih, češćih ili neprekidnih zvukova, kada je potrebna dijagnostika i lečenje. Najčešće se pojavljuje kod ljudi koji su profesionalno izloženi velikoj buci i kod starijih osoba, a danas sve češće i kod mlađih, usled izlaganja zvucima preterane jačine, prvenstveno putem slušalica.
Anksioznost utiče na ljude na različite načine, od izazivanja osećaja nelagode, do otežanog sna i promene životnih navika. Kod nekih osoba može da izazove i zujanje u ušima, poznato kao tinitus. Zvukovi koji nisu u vezi ni sa jednim spoljnim izvorom, a čujemo ih kao zvonjavu, zujanje, šištanje ili bubnjanje, mogu, ukoliko poprime karakteristike konstantnih simptoma, uznemiriti ljude, uticati na obavljanje svakodnevnih obaveza, remetiti ostale aktivnosti i kvalitet života u celini.
U zavisnosti od toga šta je izazvalo tinitus zavisiće i lečenje, pa tako lekari mogu da predlože farmakološku terapiju, aktivnosti za ublažavanje i kanalisanje stresa, ili srecifičnu terapiju za ovu pojavu ako ju je izazvala anksioznost.
Stres je rezultat složene interakcije između nečijih misli i njihovih fizičkih reakcija kao manifestacije, a anksioznost je prirodni odgovor tela na njega. Prema navodima American Psychological Association, karakteristike anksioznosti su napetost u osećanjima i zabrinutost u mislima, ali i fizičke promene poput skoka krvnog pritiska. Lekari povezuju anksioznost sa više drugih zdravstvenih manifestacija, u koje spada i zujanje u ušima. Jedno istraživanje pokazalo je da se čak do 45 odsto osoba koje imaju dijagnozu hroničnog tinitusa javlja i sa simptomima anksioznosti, i da se stanje često pogoršava nakon što se doživi neki stres. Tinitus se može javiti kroz sledeće oblike:
Simptomi koji prate tinitus mogu da prerastu u gubljenje fokusa, probleme sa snom i hronični umor. Zbog svega navedenog, anksioznost i tinitus imaju uvezan i kompleksan odnos, jer anksioznost i srodna mentalna stanja mogu da izazovu zujanje u ušima, a tinitus može da pogorša anksiozne epizode.
Od 10 čak 60 odsto osoba sa hroničnim tinitusom živi i sa depresijom. Iako naučnici nisu sigurni da li tinitus dolazi pre nekog specifičnog psihološkog stanja ili je obrnuto, veza između psihološkog stresa i progresije tinitusa je dokazana. U studiji koja je ispitivala ovu vezu, došlo se do podataka koji su potvrdili visok nivo stresa kod ljudi sa tinitusom, i to u svim demografskim kategorijama, pri čemu su mnogi ispitanici takođe prijavili depresiju. Ovi nalazi ukazali su upravo na uzročno-posledičnu vezu između zujanja u ušima i psihološkog stresa.
Različiti faktori dovode do razvoja tinitusa, pa se različito i doživljava, od osobe do osobe. Najbolja opcija lečenja zavisiće od svih navedenih činilaca. Trenutno ne postoji univerzalni lek za izlečenje tinitusa, a cilj terapije je da umanji njegov uticaj na funkcionisanje onoga ko ima simptome i omogući mu da živi što udobnije, sa što manje stresa. Opcije su:
Može da pomogne i razgovor sa terapeutom sa ciljem što boljeg sagledavanja emocija i razloga za izloženost stresu. Kognitivno – bihejvioralna terapija (CBT) jedna je od najefikasnijih metoda poboljšanja kvaliteta života kod osoba sa zujanjem u ušima, koje itekako utiče na njihovo mentalno zdravlje.
Maskiranje tinitusa je još jedna korisna metoda, a sprovodi se tako što se koristi spoljna buku za umanjivanje hiperaktivnosti u slušnom korteksu (delu mozga koji obrađuje zvučne informacije). Na ovaj način dolazi do smanjenja svesti pojedinca o unutrašnjem zujanju, čime se smanjuje i nivo neprijatnosti i smetnji koje osećaju.