Povremena erektilna disfunkcija ne smatra se medicinskim problemom, ali ako postane hronična, moguće je da je reč o problemu zbog fizičkih ili psihičkih razloga
Muški reproduktivni sistem Foto: Shutterstock
Do erektilne disfunkcije (impotencije) dolazi kada osoba ne može da postigne potpunu erekciju. Ovo stanje je često i pogađa milione muškaraca širom sveta. Erektilna disfunkcija (ED) može biti rezultat fizičkih faktora poput visokog holesterola ili nekih drugih stanja, ali i psiholoških razloga kao što su anksioznost ili druge vrste opterećenja i uznemirenosti. Ukoliko postane hronična leči se kombinacijom različitih tretmana, a u retkim slučajevima i hirurgijom. Ovaj problem još uvek se smatra tabu – temom, i mnogi muškarci zbog sramote ili nedostatka samopouzdanja izbegavaju da pričaju o njemu i rešavaju ga, ugrožavajući tako i svoj lični, partnerski i emotivni život, ali i zdravlje.
Osobe sa ovim problemom teško postižu i održavaju dovoljno čvrstu erekciju, a to može da ometa ne samo seksualnu aktivnost, već i kvalitet života. Ukoliko se javi sporadično i nestane, ovo stanje ne mora da znači ništa zabrinjavajuće, ali ako se ponavlja ili postane permanentno i uživanje u seksualnom činu izostaje ili biva nemoguće, treba se javiti lekaru.
Ne samo kod nas, ovaj problem još uvek se smatra tabu – temom, i mnogi muškarci zbog sramote ili nedostatka samopouzdanja izbegavaju da pričaju o njemu i rešavaju ga, ugrožavajući tako i svoj lični, kao i partnerski i emotivni život. Takođe, veoma često na svoju ruku uzimaju preparate za pomoć i stabilniju erekciju poput Vijagre, takođe povećavajući rizike od komplikacija, iako su terapijski tretmani veoma uspešni.
U višem procentu se javlja kod starijih od 50 godina i povećava se sa starošću osobe. Međutim, pravila nema, i različiti faktori mogu da izazovu impotenciju i kod mlađih ljudi.
Na normalnu erektilnu funkciju mogu da utiču i problemi sa krvotokom, nervnim sistemom i nivoom hormona. Takođe, veoma često, uzrok su može psihološki faktori, kao što je anksioznosti zbog seksualnih performansi ili opterećenja uspehom.
Prema nekim istraživanjima iz 2019. godine, gej muškarci češće prijavljuju ovaj problem od onih heteroseksualne orjentacije.
U većina slučajeva, erektilna disfunkcija je sekundaran problem koja dolazi uz neki postojeći. Samo u retkim situacijama može doći do primarne ED , a tada se radi o osobi koja nikada nije postigla erekciju. I uzrok primarne ED može biti rezultat fizičkog, ali i psihičkog stanja.
Neki od najčešćih fizičkih uzroka pojave ED su:
Ateroskleroza je čest uzrok problema sa protokom krvi jer izaziva sužavanje ili začepljenje arterija u penisu, sprečavajući protok krvi neophodan za stvaranje erekcije.
Fizički uzroci čine 90 odsto slučajeva ED.
Dijapazon ovih uzročnika kreće se od bolesti mentalnog zdravlja koje se mogu lečiti, do svakodnevnih emocionalnih stanja koje većina ljudi doživi barem nekad. Međutim, oni su manje uobičajeni od fizičkih uzroka, amogu biti kratkotrajni i hronični, u zavisnosti od prirode razloga.
Neki od njih su:
Neke osobe ne mogu da postignu normalnu erekciju zbog svojih specifičnih seksualnih performansi, uobičajenog psihološkog faktora kod ljudi sa ED. Prema istraživanjima, ovakva anksioznost pogađa 9-25 odsto muškaraca.
Takođe je važno napomenuti da može da dođe i do preklapanja medicinskih i psihosocijalnih uzroka. Ako je osoba gojazna, promene protoka krvi mogu uticati na njenu sposobnost da održi normalnu erekciju, što je fizički uzrok. Međutim, ista osoba može imati nisko samopoštovanje, što utiče na erektilnu funkciju, a radi se o psihosocijalnoj dimenziji.
Nije ništa strašno niti neuobičajeno da muškarci ne mogu uvek uspešno da postignu punu erekciju. Ako se to povremeno dešava, ne smatra se medicinskim problemom. Međutim, ako ovo stanje postane hronično, onda se možda radi o ED. Ne postoji ni tačno definisan vremenski okvir tokom kojeg bi osoba trebalo da ima simptome da bi dobila dijagnozu, ali neki stručnjaci smatraju da je 6 meseci granični period.
ED se ne odnosi samo na potpunu nemogućnost postizanja erekcije i čvrstoće penisa, već i „borbu“ za održavanje erekcije dovoljno dugo da se završi odnos, kao i emogućnost ejakulacije. Emocionalni simptomi su stid, anksioznost, pad samopouzdanja, povlačenje i smanjeno interesovanje za seksualni odnos.
Rezultati nekih istraživanja su izazvala zabrinutost zbog pitanja da li muškarci koji redovno voze bicikl po više sati dnevno mogli imati veći rizik od ED, uz druge zdravstvene probleme poput neplodnosti i raka prostate.
Studija iz 2014. godine nije otkrila vezu između vožnje bicikla i ED, ali je ukazala na moguću konekciju između svakodnevne duže vožnje bicikla i rizika od raka prostate. Sa druge strane, jedna skorašnja studija objavljena 2020. nije pronašla korelaciju između biciklizma i ED ili karcinoma prostate. Naučnici su saglasni da je potrebno još opsežnijih istraživanja.
Erektilna disfunkcija se leči prvenstveno lekovima isključivo prepisanim od strane lekara. Važno je i svoju osnovnu bolest, ako postoji i pokaže se da je odgovorna za pojavu ED, držati pod kontrolom i uzimati terapiju redovno.
Metode psihološkog opuštanja koje se preporučuju su šetnja, meditacija, otvoren razgovor sa partnerom i produbljivanje poverenja.
Takođe, nema dokaza da pomažu bilo kakvi dijetetski ili prirodni preparati, a mogu da izazovu i kontraindikacije. U vežbe koje osoba može da radi redovno kako bi se umanjili efekti ED, spadaju prvenstveno Kegelove vežbe, namenjene jačanju mišića karličnog dna. Aerobne, poput trčanja ili brze šetnje, takođe mogu da poboljšaju cirkulaciju krvi i pomognu kod erektilne disfunkcije.