Emfizematozni cistitis je urinarna infekcija, česta kod obolelih od dijabetesa i starijih osoba

Emfizematozni cistitis je vrsta infekcije čiji su simptomi slični ili isti kao kod drugih infekcija urinarnog trakta, pa se  često ne dijagnostikuje lako. Starije osobe i oboleli od dijabetesa više su izloženi riziku od razboljevanja. Rana dijagnoza i pravovremeni tretman su neophodni za uspešan oporavak, a odložena dijagnoza dovodi pacijente u rizik od komplikacija.

Šta uzrokuje emfizematozni cistitis?

Kod ovog tipa urinarne infekcije dolazi do nakupljanja specifičnih gasova u unutrašnosti i oko zida bešike. Iako naučnici nisu u potpunosti istražili mehanizam akumulacije ovih gasova, izvesno je da značajnu ulogu u tom procesu igraju bakterije, i to najčešće tri vrste – ešerihija koli (Escherichia coli), klebsijela (Klebsiella pneumoniae) i neke koje dolaze iz creva (enterobakterije –Enterobacter).

Više relevantnih istraživanja otežava niska stopa dijagnostikovanja, jer simptomi podsećaju na manifestacije drugih sličnih stanja. Kada se dijagnoza postavi, obavezna je terapija antibioticima. Osobe sa nekim bolestima u većoj opasnosti su od razvijanja ovog tipa infekcije.

Osobe sa dijebetesom i stari u najvećem riziku

Istraživači smatraju da je dijabetes najčešći faktor rizika za emfizematozni cistitis, a podaci kažu da više od polovine sa razvijenom infekcijom ima ovu bolest. Takođe, veća je verovatnoća da će se infekcije urinarnog trakta javiti kod osoba koje imaju problem sa kontrolom nivoa šećera u krvi. Infekcija je češća i kod ljudi starijih od 60 godina. Jedna studija, sprovedena na 136 slučajeva, pokazala je da je prosečna starost osoba sa ovim stanjem bila 65,7 godina kod muškaraca i 69,3 godina kod žena.

Neurogena (nervozna) bešika

Nedostatak kontrole bešike može biti uzrokovano problemima sa kičmenom moždinom, mozgom i nervima, a ovo stanje je često povezano i sa neurološkim stanjima poput Alchajmerove bolesti, cerebralne paralize i multiple skleroze. Oštećenje nerava, usled zdravstvenih problema poput dijabetesa, sifilisa ili diskus hernije, takođe može dovesti do neurogene bešike, a ona, dalje, lakše do infekcije i emfizematoznog cistitisa.

Opstruktivna uropatija i oslabljen imunološki sistem

Stanje koje blokira protok urina u urinarnom traktu poznato je kao opstruktivna uropatija i može uticati na jedan ili oba bubrega. Oslabljen imunološki sistem takođe može da poveća verovatnoću da će osoba dobiti emfizematozni cistitis, kao i druge infekcije.

Hronične infekcije urinarnog trakta i uretralni kateter

Hronična infekcija urinarnog trakta povećava verovatnoću razvoja ovog tipa infekcije, a sličan rizik nosi i plasiranje uretralnog urinarnog katetera, koji u zavisnosti od potrebe i vrste poremećaja, ostaje u telu i nekoliko meseci. Keteteri su inače jedan od najčešćih razloga razvoja infekcija, od kojih neke mogu, uz pridružene komplikacije, imati i letalan ishod.

Simptomi emfizematoznog cistitisa

Glavni simptom emfizematoznog cistitisa je bol u jednoj ili obe strane abdomena, naime, više od polovine ljudi sa emfizematoznim cistitisom prijavljuje bol u stomaku. Ostali simptomi su:

• osećaj hitnog mokrenja ili potreba za češćim mokrenjem
• peckanje
• pneumaturija (lučenje vazduha ili gasova mokraćom)
• groznica

Važno je napomenuti da ova infekcija može biti asimptomatska, što znatno otežava uspostavljanje dijagnoze. Zbog toga bi osobe sa pojačanim faktorima rizika trebalo da reaguju čim osete neki od navedenih simptoma na osnovu kojih bi mogli da posumnjaju na pojavu infekcije.

Dijagnostičke metode

U cilju što preciznijeg pregleda stanja i postavljanja dijagnoze, najpre se radi analiza urina kako bi se ustanovilo da li u urinu ima krvi, drugog sadržaja (sluzi ili gnoja), bakterija ili tragova šećera. Dodatni dijagnostički načini su ultrazvuk, rendgen ili u ređim slučajevima skener (CT). Ovim metodama se mogu pronaći i drugi razlozi bolova u abdomenu, a blizu 80 odsto slučajeva emfizematoznog cistitisa se dijagnostikuje rendgenskim snimcima.

Važnost pravovremenog lečenja

Lečenje obično traje najviše do 4 nedelje, a zavisi od težine infekcije, istorije bolesti osobe i da li postoji predispozicija za komplikacije. Kada antibiotici saniraju infekciju, telo ponovo apsorbuje viškove gasova bez problema. Kada govorimo o osobama koje imaju i druge osnovne bolesti, važno je da pacijenti uzimaju terapiju redovno, kako ne bi došlo do značajnijih komplikacija. Izgledi za oporavak su dobri ako se lečenju pristupi na vreme. Nelečena infekcija može da dovede do infekcije bubrega opasne po život koja se naziva emfizematozni pijelonefritis. Ona povećava rizik od septičkog šoka, pucanja bešike i konačno, smrtnog ishoda u retkim slučajevima. Statistike kažu da oko 7,4 odsto osoba, koje obole od ove infekcije, zbog komplikacija izgubi život. Rizik je još viši za pacijente sa hroničnim bolestima, poput dijabetesa.