Uz pomoć skeniranja mozga studija je uspela da uoči poboljšanja u metabolizmu mozga kod lečenih pacijenta i poveže ih sa kognitivnim promenama
Velika psihička trauma je u osnovi ovih napada Foto: Shutterstock
Lek, koji se koristi za lečenje amiotrofične lateralne skleroze (ALS) – Riluzol, mogao bi biti od pomoći i ljudima sa blagim oblikom Alchajmerove bolesti. Ovo su samo prvi zaključci, a stručnjaci upozoravaju, da se pre definitivne procene deltovornosti leka, mora uraditi još studija u kojima bi učestvovale veće grupe ljudi.
Nova studija, pokazala je da je lek Riluzol može usporiti propadanje metaboličkih procesa mozga i da je imao pozitivan efekat na kognitivne sposobnosti kod ljudi sa blagom Alchajmerovom bolešću.
– Uz pomoć skeniranja mozga studija je uspela da izmeri poboljšanja u metabolizmu mozga kod lečenih pacijenta i poveže ta poboljšanja sa kognitivnim promenama – rekao je koautor studije dr Hovard Filit, osnivač izvršni direktor i glavni naučni saradnik Fondacije za otkrivanje lekova protiv Alchajmerove bolesti.
U istraživanju je učestvovalo 50 pacijenata od 50 do 90 godina kojima je davan lek ili placebo dva puta dnevno tokom šest meseci.
Lek Riluzol pogađa neurotransmiter u mozgu glutamat, koji igra ključnu ulogu u sposobnosti nervnih ćelija da jedna drugoj šalju signale. Veruje se da je disregulacija glutamata, okidač za ciklus odgovoran za Alchajmerovu bolest, rekli su istraživači. Studija je otkrila bitne promene u nivou glutamata kod pacijenata koji su primili lek.
– Ovi nalazi podržavaju ispitivanje faze 3 sa većim brojem pacijenata tokom dužeg vremenskog perioda radi dalje procene bezbednosti i efikasnosti leka kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću – rekla je vodeći istraživač neurolog dr Ana Pereira
Lek Riluzol se koristi više od 20 godina za usporavanje veoma teške bolesti amiotrofične lateralne skleroze, koji se naziva i Lu Gerigova bolest. Jedini lek koji je do sada odobren za terapiju ove bolesti je Riluzol, koji usporava razvoj bolesti i produžava život bolesnika za oko tri meseca.
Amiotrofična lateralna skleroza ili Lu Gerigova bolest je bolest centralnog nervnog sistema kada dolazi do propadanja gornejg i donjeg motornog neurona i slabljenja prenosa signala iz mozga do mišića, a kasnije dolazi i do potpunog prekida prenosa ovih signala. Veruje se da mnogi pacijenti poslednje dane života provedu paralizovani, dok im mozak i dalje funkcioniše.
Mada ne postoji zvaničan registar, procenjuje se da u Srbiji živi više od 200.000 ljudi sa Alchajmerovom bolešću, dok u svetu od demencije oboli jedna osoba na svake 3,5 sekunde.
Alchajmerova bolest je primarno degenerativno oboljenje mozga, nepoznatog porekla. Na mozgu se uočavaju plakovi, guste naslage proteina. Uočava se i povišen nivo glutamata, koji oštećuje kortikalne i subkortikalne neurone i dovodi do gubitka pamćenja tipičnog za Alchajmerovu bolest.
Pacijenti zaboravljaju neposredno proteke događaje, neki imaju problema da se snađu u novom okruženju. Uočavaju se promene raspoloženja, depresija. Alchajmerova bolest je najčešći tip demencije i obuhvata više od 70 odsto svih demencija. Dolazi do postepenog i nepovratnog gubitka pamćenja, sposobnosti govora, svesti o vremenu i prostoru.
Nema još leka za Alchajmerovu bolest, a lečenje se oslanja na terapiju koja ublažava simptome i usporava progres bolesti.
Stručnjaci kažu da su nasledni faktori, samo u pet do deset odsto slučajeva, preduslov za pojavu nekog oblika demencije, posebno kod rane pojave bolesti. Pored starosti, kao faktori rizika se ističu povišene vrednosti šećera i masnoća u krvi, visok krvni pritisak.