Zdravlje

Reumatoidni artritis i osteoartritis su dva različita oboljenja, a bol je ono što im je zajedničko

Priredio/la: M.R.

Preciznost u opisu bola koji pacijent daje, mnogo pomaže lekaru da utvrdi o kojoj vrsti artritisa je reč 

Kako starimo, teško da možemo da izbegnemo barem povremenu pojavu bola u različitim delovima tela. Ukočenost i bol kukova, kolena, prstiju ili drugih zglobova mogu da budu uzrokovani i nekim drugim dijagnozama i stanjima, ali su i jedan od najčešćih razloga artritisa.

Bol u zglobovima zajednički imenitelj različitih vrsta ovog oboljenja

Postoje različite vrste artritisa, a u najčešće spadaju reumatoidni artritis i osteoartritis. Oba oblika utiču na stanje naših zglobova, ali im je osnova različita. Dok reumatoidni artritis spada u autoimuna oboljenja, osteoartritis karakteriše „potrošnja“, odnosno radi se o degenerativnom oboljenju zglobova. Ono što ih vezuje je svakako i na prvom mestu – bol.

– Bol u regiji zglobova, bilo da se radi o kolenima, kukovima ili drugim, manjim zglobovima, obično ukazuje na to da je problem artritis – objašnjava dr Andrew D. Ruthberg, sa Odeljenja za reumatologiju na Rush Medical College u Čikagu. On, međutim, kaže i da su bolovi u leđima, vratu i otoci zglobova takođe znaci koji signaliziraju pojavu artritisa.

Kako prepoznati bol koji ukazuje na osteoartritis

Jedna od najvažnijih stvari u pravilnom  uzimanju anamneze koja će vašem lekaru pomoći da ustanovi da li se možda radi baš o osteoartritisu je preciznost u opisu bola koji mu pacijent daje: kada se javlja, u kom obliku, kako utiče na vas i vaše telo. Evo nekoliko uobičajenih znakova osteoartritisa:

  • bol koji se javlja duboko u zglobu
  • nakon odmora smanjuje intenzitet ili prestaje
  • nema ga ujutru ali se pogoršava tokom dana
  • reflektuje se u butini, preponi ili zadnjici
  • utiče na držanje i hod i može da izazove šepanje
  • javlja se nakon upotrebe zgloba
  • oticanje u zglobu
  • ograničenje pokreta
  • osećaj trenja kostiju (kost o kost) pri pomeranju zgloba
  • bol tokom određenih aktivnosti, poput ustajanja iz sedećeg položaja ili penjanja i silaska niz stepenice
  • ometa rad, svakodnevne aktivnosti i vežbanje
  • jutarnja ukočenost zglobova koja tokom dana nestaje
  • ukočenost nakon odmaranja zgloba

Šta poručuju zglobovi, ali i celo telo kod reumatoidnog artritisa

Ovo oboljenje često uključuju i više manifestacija od samog bola u zglobovima, budući da se radi o autoimunom zapaljenskom stanju, koje će, ako se sa lečenjem ne započne na vreme, napredovati agresivno. Prema studiji objavljenoj u časopisu Američkog lekarskog društva za 2018. godinu, rano dijagnostikovanje i lečenje reumatodinog artritisa može sprečiti ili znatno usporiti napredovanje oštećenja zglobova čak kod 90 procenata pacijenata, čime se sprečavaja invalidnost do koje može da dođe. Evo simptoma uz bol kao dominantan:

  • obostrani bol u zglobovima – javlja se jednako na obe strane tela (u nogama, rukama, zglobovima prstiju)
  • značajna jutarnja ukočenost koja traje najmanje sat vremena
  • bolni mišići po celom telu
  • slabost mišića
  • osećaj umora ili pojava depresivnih misli
  • gubitak apetita i kilograma
  • povremena blaga groznica
  • oticanje žlezda
  • bol u zglobovima koji se pogoršava nakon dugog sedenja
  • bol koji će imati amplitude, skoro da prestane, a onda se izuzetno pogorša
  • osećaj vrućine u zglobovima

Još neki termini koji će vam pomoći da lekaru preciznije opišete bol

U opticaju je još nekoliko termina koji će vašem lekaru pomoći da stekne što potpuniju sliku o tome o kojoj vrsti artritisa bi moglo da se radi. To su:

  • pulsiranje
  • konstantan bol
  • na momente oštar bol koji „seva“
  • imate utisak da vam gore i zglobovi mi mišići
  • osećaj struganja ili brušenja
  • uporan i dosadan bol

Vodite beleške o učestalosti bola, intenzitetu i okidačima

U cilju što preciznije slike koju bi vaš lekar trebalo da stekne, pokušajte da vodite dnevničke beleške o tome kako se osećate svakog dana, napravite skalu bola i ocenjujte ga u različito vreme u toku dana i posle različitih aktivnosti. Probajte da osvestite šta čini vaš bol podnošljivijim, a šta ga pogoršava, šta zbog njega više ne možete da uradite, a šta možete, pribeležite da li ste imali problema u vožnji ili da li je bilo bola dok ste držali pribor za jelo. Ako ih bude, obavezno pribeležite i pojavu drugih simptoma, poput groznice ili osipa na koži, što bi moglo takođe da ukaže na neku vrstu artritisa.

Dugoročni uticaj artritisa na kvalitet života varira od osobe do osobe, kao i od vrste i težine artritisa. Ipak, što ranija dijagnoza i početak lečenja su važni ne samo za fizičko, već i emocionalno zdravlje. Anksioznost i depresija mogu da se jave kod skoro svake hronične bolesti , oa ni artritis nije izuzetak, posebno zbog toga što su osobe koje boluju od artritisa praktično do kraja života osuđene na bol.